fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

„Е сељаку један!“

Неретко се може чути узречица „сељаку“ упућена особи коjа се понаша недолично. Та реч jе постала синоним за нешто лоше. Да ли jе данас срамота бити сељак?

Погледаjмо прво историjски значаj сељака. Његов тежак положаj и не морамо посматрати од Устанака, па на овамо. Довољно jе да погледамо и „златно доба“ наше модерне историjе – почетак XX века. У периоду од 1901-1914. године чак 84,23%становништва Србиjе бавило се пољопривредом. Дакле, говоримо о сељацима. Услови живота на селу били су далеко тежи него данас, како у материjалном, тако и у физичком смислу. Пољопривредна механизациjа jе поjам са коjим се просечан српски сељак упознао много касниjе.

Тежак живот стварао jе отпорне људе, раднике и ратнике. Они су напуштали оранице и полазили у одбрану своjе отаџбине. Пример њиховог jунаштва и издржљивости су битке на Куманову, Брегалници, Церу и Колубари, али и повлачење преко Албаниjе, као и пробоj Солунског фронта. Иако jе у њима учествовало и школовано грађанство, наjвећи део терета пао jе на српског сељака. А он га jе изнео до победе.

Сељаци су чинили jезгро српске воjске у Првом светском рату

Сељаци су чинили jезгро српске воjске у Првом светском рату

Временом, како jе индустриjа напредовала, броj сељака се смањивао. Средином и краjем XX века дошло jе до броjних промена у нашем друштву, а самим тим и до опадања броjа сељака. Примера ради, са 84,23% спали смо на 14,76% према попису из 2011. Године. То значи да данас у пољопривреди ради мање од 350.000 Срба.

Зашто jе то тако? Данас се неретко може чути узречица „сељаку“ или „сељачино“, упућена особи коjа се понаша недолично. Дозволили смо да реч сељак постане синоним за нешто лоше, па се намеће питање да ли jе данас срамота бити пољопривредник?

Наравно, било би неумесно тврдити да jе то jедини разлог опадања броjа пољопривредника. Постоjи више фактора коjи утичу на таj ниво. Међутим, не може а да се не примети своjеврсна одбоjност према овоj професиjи. Уместо да млади размишљаjу о предузетнишвту у пољопривреди, они покушаваjу да што пре побегну са села. Разлог томе jе искривљена слика да jе jедино добар градски живот, а да jе земљорадња нешто прљаво. Смањен броj сељака довео jе и до слабиjе обрађености земље, што показуjе и анализа РСЗ-а из 2012. године, коjа каже да се у Јужноj и Источноj Србиjи користи само око 26% расположивог земљишта, док у Воjводини око 75%. Зашто не експлоатишемо више? Зашто се jедан део од око 800.000 незапослених не преориjентише на пољопривреду? Понаjвише због негативне слике о овоj професиjи. Нико неће да буде сељак.

Хоћемо ли ту земљу обрађивати, или препустити парлогу

 

Хоћемо ли ту земљу обрађивати, или препустити парлогу?

 А да ли jе то срамота? Франше д’Епере jе рекао следеће: „Ко су ти jунаци коjи могу да се подиче да су заслужили jедно од наjвећих воjничких одликовања на свету? То су сељаци, скоро сви. То су Срби, тврди на муци, трезвени, скромни, несаломиви. То су људи слободни, поносни на своjу нациjу и господари своjих њива“. Нажалост, сами смо променили поимање о нашем пољопривреднику. Окужили смо га. Тиме нисмо постигли ништа друго до да спутамо сами себе у искоришћавању нашег наjjачег потенциjала.

Да бисмо просперирали као нациjа, неопходно jе да се запосли више људи. Затим да новозапослени почну да привређуjу, чиме расте њихов стандард, а посредно и стандард целог друштва. Не можемо се надати да парирамо великим европским центарима на пољу индустриjе. Оно чему се можемо надати jесте да постанемо конкуретни произвођачи пољопривредних добара. Управо у тоj области можемо очекивати наjвише нових радних места. Следећи корак ка jачању наше економиjе био би да постепено смањуjемо увоз оних пољопривредних добара коjима се сами можемо снабдевати, а уз то да повећавамо извоз истих на сва доступна тржишта.

Предуслов за овакав механизам jесте да се промени свест у народу о значаjу сељака и њиховог социjалног доприноса. Да се са речи сељак скине стигма коjа га прати, како би оваj термин понео значење какво jе имао пре стотину година. А то мора кренути од свих нас. Следећи пут када некога будете желели да назовете сељаком због његовог недоличног понашања, размислите прво какве то последице оставља на колективну перцепциjу.

Враћањем свести о значаjу пољопривреде подстаћи ће се поjединци на бављење истом. Затим се на државном нивоу мора пронаћи оптималан модел помоћи сељацима. Можда jе jедно од решења да држава, уместо субвенциjа, понуди jеднократну помоћ пољопривредницима, тако што би им обезбедила неопходно оруђе и механизациjу.

Порастом пољопривредне производње и повећањем запослености  долази до стварања свежег капитала коjи циркулише унутар наше економиjе, смањуjе се броj грађана на социjалноj помоћи, а повећава броj оних коjи су способни да плаћаjу дажбине држави.

Да би све ово било могуће, да подвучемо, неопходно jе да променимо колективну свест. Хаjде да вратимо углед српском сељаку.
Пише: Ђорђе Весић

 

Извор: СРПСКИ АКАДЕМСКИ КРУГ

 

Везане виjести:

Србе хипнотишу тврдњама да не треба гледати у прошлост jер ће будућност бити сjаjна

Неустрашива Јелена у борби са Бугарима и Аустроугарима

Воjвода Петар Боjовић: Слуга отаџбине из шест ратова

Први свjетски рат – Јадовно 1941.

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: