Драгољуб Дража Михаиловић На закључном рочишту у београдском Вишем суду у петак, 27. фебруара, могла би бити донесена одлука у поступку рехабилитациjе Драгољуба Драже Михаиловића, команданта Југословенске воjске у отаџбини, пише београдски дневник „Данас“. Захтjевом за рехабилитациjу тражи се од суда да поништи пресуду од 15. jула 1946. године, коjом jе Михаиловић осуђен на смрт стриjељањем, као и да му се врате грађанска права. Један од пуномоћника подносиоца захтjева за рехабилитациjу Оливер Антић, коjи jе и савjетник предсjедника Србиjе, каже да су за то испуњени сви законски услови. Лист пише да jе додатни индикатор да би на рочишту могло доћи до коначне одлуке и то што се суђење премиjешта у

БЕРЛИН: Немачко тужилаштво подигло jе оптужницу против jедног 94-годишњака за саучесништво у убиству, у време када jе као СС-наредник радио као болничар у нацистичком концентрационом логору Аушвиц, jавио jе Асошиjетед прес. Агенциjа преноси изjаву портпарола тужилаштва у Шверину у покраjини Макленбург-Западна Помераниjа, Штефана Урбанека, да jе осумњичени помагао функционисање логора смрти и да се терети за саучесништво у 3.681 случаjу убиства из 1944. године. Урбанек ниjе обjавио име осумњиченог у складу са законом о приватности, наводи АП, а „Билд“ jе известио да jе у питању Хуберт З. Његов адвокат Петер-Михаел Дистел каже да не постоjе докази ни за jедно „конкретно кривично дело“ против његовог клиjента. Оваj 94-годишњак jедан jе од

Док су траjали ратни сукоби на просторима СФРЈ у њих смо као воjници, политичари, грађани и уопште као друштво ушли прилично наивно, неплански и без одређеног циља. Ниjе ни за замерити након уљуљканог готово педесетогодишњег лагодног живота. Онда jе поново почео период мира? Или боље речено период без оружаних сукоба. У том периоду нема ратних дешавања, али се наставила делатност “милосрдног анђела” коjи нас jе прво обезглавио, jер нама ниjе требала глава коjа размишља већ глава коjа слуша. Глава коjа размишља (наравно на начин коjи се њима не свиђа) jе режим. А глава коjа слуша jе демократски изабрана тековина. Све се одвиjа ненасилним методама осмишљеним и испробаним у доба хладног

Од 11.177 Дубровчана, српски jезик jе краjем 18. века говорило чак 9.713 житеља некада славне републике. У литургиjским и књижевним текстовима, као и споменицима ћирилично писмо било у употреби Назив Дома српског друштва „Душан Силни“ у Дубровнику, с краjа 18. века исписан ћирилицом ОПШТОЈ антисрпскоj кампањи, после одлуке Међународног суда у Хагу, коjа jе овладала читавом Хрватском, придружио се недавно и Хрватски сабор. Извесни господин Франо Матушић, на дневни ред jе поставио питање књигу проф. др Злате Боjовић „Историjа дубровачке књижевности“, у издању „Српске књижевне задруге“, у коjоj се, како jе речено, дубровачка књижевност и њени писци Држић, Гундулић и остали, проглашаваjу српским. Таj исти заступник затражио jе од премиjера

Нада Стоjковић после текстова у „Новостима“ склопила мозаик о необичноj судбини свог оца. Иза Вацлава Носека, коjи jе из Вермахта 1941. прешао код Драже, остало мноштво енигми Нада често прелистава старе фотографиjе свога оца НАДА jе била беба када jе њен отац Тома, Дражин официр и енглески обавештаjац, краjем 1944. године, бежећи од партизана, у подморници напустио Боку которску. Никада га више ниjе видела. Тома jе у Херцег Нови стигао годину дана раниjе, са супругом Даницом, и задатком да планира искрцавање савезника. Нада jе рођена августа 1944. После очевог одласка маjка jу jе повела у своj девоjачки дом, у породицу Лешперовић у Колашину. У jесен 1950. стигао jе, из Аустриjе,