Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Упокоjени митрополит Јован jош 2006. упутио патриjарху писмо у коjем наводи да jе у Хрватскоj покрштено више од 30.000 Срба
Према подацима Државног завода за статистику РХ (ДЗС РХ), на попису становништва у Хрватскоj из 1991. године, од укупно 4.784.265 становника, Срба jе било 581.663 (12,2 одсто) а Југословена 106.041. Међу њима, с чим су сагласни и хрватски демографи, било jе између 60 и 70 одсто Срба. Двадесет година касниjе, према попису становништва из 2011. године, у Хрватскоj jе живело тек 186.633 Срба (4,36 одсто), док су Југословени сведени на статистичку грешку (331 особа).
Службени Загреб у разним приликама наводи броjку од више од 133.000 српских повратника по завршетку рата. Међутим, према студиjи УНХЦР-а „Мањински повратак у Републику Хрватску – Студиjа отвореног процеса” из фебруара 2012. године, од регистрованих повратника српске националности, у РХ живи око 38 одсто, изван Хрватске око 45, док их jе умрло око 17 одсто.
Тихи егзодус Срба и даље траjе, што илуструjу подаци ДЗС РХ, према коjима су се од 2002. до 2013. из Србиjе, где jе уточиште нашло више од 300.000 Срба избеглих / прогнаних из РХ, у Хрватску доселило свега 14.533, а из Хрватске у Србиjу одселило 35.027. Броj исељених у односу на досељене константно расте, а размера у последњоj години била jе 1:6 у корист исељених.
А од чега то Срби и даље беже из Хрватске, илуструjе и студиjа Српског народног виjећа„Насиље и несношљивост према Србима у 2014”, у коjоj се наводе 82 случаjа, коjи су се манифестовали преко говора мржње или ширења етничке нетрпељивости у jавном простору и у изjавама jавних особа, преко вербалног вређања и физичког насиља, до оштећења и уништења имовине, обjеката и гробаља, као и отпора кориштењу ћириличног писма, уз констатациjу да има и много неприjављених случаjева. Из истог извора ових дана стижу информациjе да jе само у пет месеци ове године забележено више сличних случаjева него током целе 2014. године.
Обjашњење за драстично смањење броjа Срба у Хрватскоj у последњих двадесетак година треба тражити, поред егзодуса и ратних жртава (7.202, од чега 1.898 несталих), и у процесима покатоличења и похрваћења, о чему сведочи и писмо упокоjеног митрополита загребачко-љубљанског Јована Светом синоду Српске православне цркве из 2006, у коjем се наводи да jе у Хрватскоj до тада покрштено више од 30.000 Срба и да таj процес и даље траjе.
Углавном се покатоличаваjу православна деца, коjа уз родитељску сагласност и уз верски обред кризмања постаjу католици. Родитељи на оваj начин избегаваjу сузе своjе деце с коjима су се враћала из вртића и школа зато што су била „трофазна”, што им нису опраштали ни остала деца, ни наставници. Према извештаjу председника Одбора за људска права у Загребу Зорана Пусићаиз 2003. године, од 1991. до 2003. само jе у Загребу 20.000 деце православне вероисповести преведено у католичанство.
А одрасли, углавном урбани Срби, похрваћуjу се тако што мењаjу „проказана” српска имена и презимена у препознатљива хрватска, разне верске обреде, укључуjући крштења, венчања и сахране, обављаjу им католички свештеници, све у циљу да не „провоцираjу” околину jер би у противном могли остати без посла, имовине а понекад и живота.
Статистика показуjе да се 16.647 Хрвата на попису из 2011. изjаснило као православци. По „Веритасовим” сазнањима, то jе резултат „десрбизациjе” православне вере у Хрватскоj, коjа се од 2010. отворено спроводи и преко „Хрватске православне заjеднице”, неспорне наследнице Павелићеве ХПЦ, чиjи jе циљ „слободно идентификовање православних хришћана припадницима хрватске нациjе”, међу коjима су и поменути „похрваћени” Срби.
Ако се, поред поменутих процеса, има у виду тешка материjална, социjална и безбедносна ситуациjа Срба у Хрватскоj (незапосленост, спора обнова кућа и jош спориjе стамбено збрињавање бивших носилаца станарских права, неисплаћивање доспелих пензиjа, проблеми с утврђивањем радног стажа, девизном штедњом, страх од процесуирања за наводне ратне злочине, безразложно отезање с ексхумациjама и идентификациjама српских жртава…), као и њихова старост (према поменутом истраживању УНХЦР-а, просек старости jе 53,5 година, а 35 одсто их jе стариjе од 65 година), онда jе потпуно извесно да ће на наредном попису становништва бити остварен Туђманов план с почетка деведесетих, да ће српско питање у Хрватскоj бити траjно решено када их у укупноj популациjи буде мање од три одсто.
Извор: VERITAS
Везане виjести:
ПОЗДРАВЉЕНА КОНСТАТАЦИЈА РУСКОГ МИНИСТАРСТВА
„Затрли Србе и њихову баштину у Хрватскоj“ – Jadovno 1941.
Саво Штрбац: (Анти)фашиста – Jadovno 1941.
ШТРБАЦ: РИЈЕЧ О ИЗБОРНИМ КАЛКУЛАЦИЈАМА – Jadovno 1941.
