arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

ХРТ емитовао изјаве ветерана испред натписа „УБИЈ СРБИНА“

9. март 2019.

Хрватска радио-телевизија /ХРТ/ емитовала је прилог у којем су хрватски ратни ветерани давали изјаве док је у позадини стајао натпис „Убиј Србина“. Портал „Index“ преноси да најновији примјер доказује да ХРТ остаје досљедан у скандалима и да баш никоме одговорном за ту емисију и информативни програм ништа није било спорно. „То је требало да буде лијепа прича о позитивној акцији и о Корчуланима који су поводом дана ратних ветерана дошли у Вуковар како би помогли социјално угроженим породицама својих сабораца, али ХРТ је и ту успио да угура говор мржње и паролу о убијању Срба“, наводи „Index“. Током изјаве у „Регионалном дневнику“ једног мјештанина Вела Луке и током изјаве Томислава

Попис из 1846. године: 2 милиона 643 хиљаде Срба у Хрватској

9. март 2019.

На простору данашње Хрватске, овај германски картограф навео је да ту живи 836 хиљада Хрвата и 2 милиона 643 хиљаде Срба Хајнрих Бенхаус ( Heinrich Berghaus ), главни картограф Аустријског царства прије 173 године, тачније 1846. објавио је етнографску карту Аустријског цартства. На простору данашње Хрватске, овај германски картограф навео је да ту живи 836 хиљада Хрвата и 2 милиона 643 хиљаде Срба. Картограф је врло прецизно без икаквих личних интереса навео колико на тој територији живи и ког становништва. Из овога се види да је на тлу тадашње Хрватске, Срба било три пута више у односу на Хрвате. Овај етнографски податак, као и етнографску карту Европе из тог периода могу

Драгослав Бокан

Драгослав Бокан: „Партизанска герила“ у Загребу

9. март 2019.

Много је писано о „комунистичким илегалцима“ у ратном Загребу под усташком влашћу. Снимљени су и филмови и популарне ТВ серије на ту тему (од „Капелских кресова“ до „Операције стадион“).  Али, да ли је све било баш тако? Да ли су загребачки припадници покрета отпора живели у истом оном стању сталне опасности као и Срби у то време, а усред пакла „Ендехазије“? Када читамо историјске студије, прашњаве текстове (што више никог не занимају), сећања учесника и књиге о „загребачкој партизанској фронти“ долазимо (ко име да чита између редова) до веома занимљивих, сасвим неочекиваних података. На наше изненађење, сазнајемо да је степен сарадње између високих усташких дужносника и Титових „илегалаца“ био изванредно

Свештеници у логору „Даница“ код Копривнице 1941.

8. март 2019.

(Из биљежнице jедног преживjелог свештеника-логораша) Пред рат напуштена творница „Даница“, постала jе године 1941. – логор „Даница“. Као авет у подравскоj равници са своjим високим водоводом и творничким зградама дуж цесте и, паралелно са друге стране магазинима до коjих су стизали вагони, чиjа jе утроба гутала људе и одвозила у непознатим правцима – равно на стратиште. „Даница“, насмиjана дjевоjка како jе била раниjе приказана на кутиjама од крема за ципеле, ниjе више заштитни знак производа ове напуштене творнице; сада jе крваво усташко знамење – слово „У“ – замиjенило оваj дражесни осмиjак и цери се као авет из сваког кута овог здања – логораши га виде и тамо гдjе ниjе, из

Град Валпово из буџета платио израду усташког споменика

8. март 2019.

На гробљу у Марјанчацима код Валпова крајем прошле године постављена је спомен-плоча у част војницима Независне Државе Хрватске На гробљу у Марјанчацима код Валпова крајем прошле године постављена је спомен-плоча у част ‘хрватским војницима који су дали своје животе за Независну Државу Хрватску’. Мермерна плоча на којој се налазе имена 12 војника подигнута је на ‘иницијативу чланова породица погинулих и несталих, друштва Хрватски домобран те мјесног одбора Марјанчаци’, стоји у саопштењу на страницама града Валпова , који је за плочу из буџета издвојио 8.817,50 куна. ‘Ради се о спомен-плочи погинулим домобранима из приградског насеља Марјанчаци, та иницијатива покренута је прије шест-седам година’, рекао је градоначелник Валпова Матко Шутало на градској

Надлежни да реагују на пријетње смрћу Ђенићу

7. март 2019.

Савез комунистичке омладине Југославије /СКОЈ/ са сједиштем у Београду затражио је од надлежних да реагују јер су непознате особе, које су се представиле као припадници Хрватске странке права и сљедбеници усташког поглавара Анте Павелића, запријетиле смрћу првом секретару СКОЈ-а Александру Ђенићу. „Поручујемо усташама да друг Александар Ђенић, као потомак партизана и као комуниста, неће устукнути пред овим претњама“, наводи се у саопштењу СКОЈ-а. Наведено је да је пријетња услиједила након што је у медијима пласирана информација да су непознате особе ишарале породичну гробницу вође некадашње Независне Државе Хрватске /НДХ/ Анте Павелића у Мадриду симболима српа и чекића, звијезде петокраке и натписима СКОЈ. Оцијењено је да су пријетње упућене Ђенићу посљедица

Позиви на покољ са проповедаоница

7. март 2019.

Зверства Павелићевих усташа 1941, у складу с програмом о етничковерској „чистоћи“, подстицани су сталним позивима на расну мржњу који су стизали са проповедаоница католичке цркве У Encyclopaedia Britannica пише: „Покољ Срба за време Другог светског рата превазишло је, у смислу дивљег насиља, једино масовно истребљење пољских Јевреја.“ О том бестијалном дивљању усташких џелата остала су безбројна сведочења и то сведочења савезника Павелићевог режима. Систематичност и ефикасност усташких злочинаца била је таква да је узнемирила чак и хитлеровске окупационе власти које се налазе у хрватском сектору под контролом Немачке. У децембру 1942. генерал Едмунд Глез фон Хорстенау обавештава маршала Славка Кватерника – команданта Хрватских оружаних снага – да ће предложити Хитлеру

Фашизам у пракси: Само 30 одсто Хрвата верује у суживот са Србима

7. март 2019.

Само 30 одсто испитаника старости од 14 до 29 година сматра да постоје квалитетни услови за суживот Хрвата и Срба у некад ратом захваћеним подручјима, а 23 одсто подржава право националне мањине да користи властито писмо и језик у службеним просторијама институција. Према писању хрватског портала Новости, у односу на 2012. годину, у Хрватској је дошло до повећања националне искључивости, а слабљења искључивости према сексуалним мањинама, при чему млади и даље исказују високу социјалну дистанцу према хомосексуалним особама, један је од закључака истраживања Фондације Фриедрић Еберт Стифтунг о актуалним трендовима, понашању и ставовима младих, које је спроведено на узорку од 1.500 младих старости од 14 до 29 година. Истраживачи истичу

Никола Милованчев: Упућивање 132 земунска Јевреја у логор Јасеновац – Стара Градишка јуна 1942.

6. март 2019.

Два сачувана документа везана за геноцид над Јеврејима у Срему (којем је тада припадао и Земун) налазе се у Државном архиву Хрватске у Загребу, у фонду 252 – Равнатељство усташког редарства НДХ – Жидовски одсјек. О постојању једног од та два документа – о извештају Жупске редарствене области НДХ о Вуковару од 19. маја 1942. о упућивању у логор Земун задњих 13 Јевреја из котара »Хрватски« (Сремски) Kарловци обавестио сам јавност чланком »Фалсификати о логору Јасеновац и истина о геноциду над Јеврејима Срема 1942.године«, објављеним у »Политици« 11. фебруара 2019. Пише: Никола Милованчев Тај документ чува се у истом фонду (252 Равнатељство усташког редарства НДХ – Жидовски одсјек), под бројем

Панчево - Јабука

Од Јабуке до Јадовног

6. март 2019.

Постоје места где се у тишини чувају страшне приче, где је природа једини живи сведок ужасних дешавања, где је људска рука некада повукла обарач стотину, хиљаду, десетину хиљада пута. Плотуни су се ређали један за другим: ко зна шта су мислили ти млади војници док су циљали у главу или у срце другог човека. Ко зна шта је тај човек мислио док је гледао џелата у очи и цев његове пушке из које ће сваког тренутка кренути смртоносни метак. Ко зна шта је осетио кад га је метак погодио, и док је падао у ископану раку, ко зна шта је видео. И као он, ко зна кроз шта су прошли

visocica-divoselo.jpg

Избјегличка прича

6. март 2019.

Зовем се Милан Почуча. Живим сам у Бачкоj Тополи од априла 1994.г. Ћерка и син, са своjим породицама, живе у Београду и Н. Саду. Узгред, супруг ћерке jе стасавао и школовао се као избjеглица, углавном сам, jер и родитељи (избjегли из Дрвара), у борби за голо преживљавање, нису били у могућности да му помогну. Шира породица, као уосталом код свих Личана, живи растурена по цjелом земаљском шару, као рачиjа дjеца. Мjесто и врjеме рођења, 1939. г. Дивосело, Опћина Госпић, Краљевина Југославиjа. Као и сам таj простор судбина чудна, jединствена и не баш уобичаjена. Височица Потичем из сеоско печалбарске породице. Трагична судбина Срба се на извjестан начин на наjсликовитиjи начин одразила на нас. Отац убиjен поч. II. св. рата. Обе баке

Саво Штрбац

Штрбац: Потребна другачија политика Србије

5. март 2019.

Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац сматра да је потребна другачија политика Србије када је ријеч о положају Срба у Хрватској. Он је рекао да се политика у Београду води саопштењима, а да је дипломатија нешто друго и да треба да буде континуирана и дубинска. „Свака појава у Хрватској се коментарише, иде се одавде веома бучно, а Хрвати раде свој посао. Хрвати све што су замислили и остваре. Морали бисмо ипак мало другачије водити политику“, оцијенио је Штрбац. Он је навео да су нове генерације Хрвата, које на концертима /контроверзног пјевача Марка Перковића/ Томпсона скандирају усташки поздрав „За дом спремни“ стасале на индоктринацији и мржњи према Србима и свему што

pag-srusena-ploca.jpg

На Пагу јуче почињен стравичан злочин над дјецом какав се на том острву није десио од љета 1941.

5. март 2019.

Хрватска али и шира јавност, шокирана је судбином четворо малишана које је отац са убилачком намјером, бацио са првог спрата њихове куће у шест метара дубок амбис. И предсједница Хрватске је како преносе медији: згрожена, потресена и тужна. Хрватски премијер Пленковић је изјавио да су сви згрожени овим монструозним чином на Пагу и додао: „Дословно смо сви потресени с оваквим, до сада бар ја не памтим, чином који се одвио на Пагу“. И заиста, ријеч је о несвакидашњем догађају, покушају убиства малодобне дјеце. Овако нешто на Пагу се није догодило од ноћи 14/15. августа 1941, када су уочи католичког празника Велике госпе, Хрвати поклали, бацили у амбис и затрпали деведесетједно

Devastirani_spomenik_pobijenim_zrtvama_na_Krupi_kod_Draceva.jpg

Стравичан покољ Срба 1941. у Драчеву код Чапљине

5. март 2019.

Убиjено jе више од 70 Срба из Драчева, Сjекоса, Кљенка, херцеговачких Глушаца, Дубравице, Колоjања, Церовице, Вишића и поjединаца из других места. Село Драчево се налази у општини Чапљина, на плодноj земљи, са леве стране река Неретве и Крупе, преко пута Габеле, а испред Метковића. Све до 19. века у Драчеву су живели само Срби и муслимани. Данас jе то велико и чисто хрватско село. Срби из Драчева су ужасно пострадали у хрватском Покољу 1941, а 1992. су протерани са своjих огњишта, док су им материjална добра опљачкана или уништена. Хрвати из Драчева, похапсили су пред Видовдан 1941, све своjе комшиjе Србе, одрасле мушкарце и затворили их у путарску кућу. После

Бијеле траке у Приједору: Несрби су били обиљежени бијелом траком око руке

4. март 2019.

Прва масовна ликвидација Срба у Приједору („Илиндански покољ“) десила се у љето 1941. године, од 31. јула до 2. августа. За три дана побијено је око 1500 Срба из града и околних села. Био је ово почетак геноцида над Србима из тадашњег среза Приједор. До краја рата страдаће преко 4000 приједорских Срба. Преко 1000 страдалих било је млађе од 18 године. О ликвидацији Срба током „Илинданског покоља“ детаљно је писала Ведрана Адамовић у књизи „Године страдања 1941/42: НДХ и њени злочини над српским народом у Приједору и околини 1941/42 – Прилог проучавању злочина геноцида над српским народом у Поткозарју“, Приједор, 2018. У ликвидацији приједорских Срба, поред усташких формација из Приједора

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Даница

И Даницу Бошковић, старију Цвитину ћерку, животна лађа је понијела далеко од

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА