arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Убиство српског свата и паљење српске заставе – Трајна опомена

Првог марта 1992. године, на Башчаршији у Сарајеву убијен је српски сват Никола Гардовић, отац младожење Милана и свекар невјесте Дијане Тамбур, а рањен православни свештеник Раденко Миковић, док су убице, које муслиманска власт у Сарајеву није ни покушала да правично казни, спалиле српску заставу. Против Николиног убице, Расима Делалића Ћеле, тек почетком 2006. године Кантонално тужилаштво у Сарајеву покренуло је судски процес, који никада није окончан, јер је овај злочинац убијен 2008. године у Сарајеву. Осим Делалића, који је накнадно признао да је убио Гардовића, свједоци су као нападаче препознали и Суада Шабановића из Зворника и Мухамеда Швракића из Сарајева, који је син оснивача злогласних „Зелених беретки“ Емина Швракића.

Жељко Пантелић: У ПАКЛУ СКЕНДЕРИЈЕ – Прича о ратном злочину за који нико није одговарао (ВИДЕО)

Телефон у канцеларији у приземљу помоћног објекта Војне болнице Сарајево тог 2. маја 1992. зазвонио је нешто пре 13 часова. Капетан I класе Марко Лабудовић знао је ко са тог телефона зове и пре него што је подигао слушалицу. Хало – изговорио је са зебњом.– Генерал Кукањац – представио се глас са друге стране.– Изволите друже генерале, капетан Лабудовић.– Лабудовићу, Шупут је са својима упао у заседу негде код Дома ЈНА, формирајте групу и крените да му помогнете и извучете рањене и погинуле. ОДМАХ! Погледао је за столом старешине диверзантског одреда којим је командовао. Седели су у тишини гледајући у ,,моторолу“ на столу, из које су допирали вапаји њихових колега

Филм „Иродови синови“ – The documentary film „Sons of Herod“

Текст ове поруке је на српском и на енглеском – The text of this message is in Serbian and English Филм „Иродови синови“ је документарно-аналитичка прича о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској, који је кроз минуле деценије прикриван, излаган политичком ембаргу, забранама и цензури. Нигде у свету није забележен ни један пример постојања логора смрти за децу осим у НДХ. Зато филм посебну пажњу обраћа страдању деце, бавећи се узроцима овог свирепог злочина, откривајући истовремено његову дубину, улогу римокатоличке цркве, али и онога ко је деценијама био чувар ове страшне тајне и крашких јама. Молимо Вас да проследите ову поруку Вашим пријатељима у Србији и иностранству и

ПРОМОЦИЈА: ЗБОРНИК РАДОВА СРПСКА ПОЕЗИЈА СТРАДАЊА И ПАТЊЕ

ПОЗИВАМО ВАС НА ПРОМОЦИЈУ ЗБОРНИКА РАДОВА „СРПСКА ПОЕЗИЈА СТРАДАЊА И ПАТЊЕ“ -Приређивач Раде Р. Лаловић-   САЈАМ КЊИГА у Београду Штанд Републике Српске (ХАЛА 2, НИВО А) Субота, 26. октобар 2019. у 12,00 сати Везане вијести: Раде Р. Лаловић: СРПСКА ПОЕЗИЈА СТРАДАЊА И ПАТЊЕ … Раде Р. Лаловић: НЕКОЛИКО ПОЕТСКИХ СЛИКА СА … Објављена збирка пјесама „Пред сјенима српских мученика … Промовисан зборник радова „Српска поезија страдања и патње …

ВИДЕО – Стари Брод: Спомен-музеј и помен за више од 6.000 Срба убијених 1942.

У Старом Броду код Вишеграда освештен је Спомен – музеј и служен парастос српским жртвама усташког и нацистичког режима. Страдање 6.150 Срба Сарајевско-романијске регије и Подриња, марта 42. на обалама Дрине, двоструки је злочин, јер је њихова судбина деценијама прећуткивана. Најзаслужнијима за чување сјећања на жртве Старог Брода и Милошевића – свештенику Драгану Вукотићу, ктиторима музеја Спасоју Албијанићу, Миодрагу Давидовићу и архитекти Новици Мотики, предсједница Републике Жељка Цвијановић додијелила је Медаљу заслуга за народ. Крвави дан, 22. март 1942, православни празник Младенци. Збјегови српског народа и нејачи на обалама непремостиве Дрине, у раљама мржње и монструозног усташког злочина. Само се владика Николај Велимировић усудио да их оплаче, али је и

Стари Брод: Спомен капела за шест хиљада убијених Срба (Фото: wikimedia)

Освећење спомен-музеја у Старом Броду на Дрини – Дан када ће се свијету рећи оно што се зове историја страдања Срба

Помен на 6150 пострадалих Срба у једном дану биће одржан 7. септембра за када је заказано освећење спомен-музеја у Старом Броду на Дрини, а које ће предводити Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј. На једном од највећих стратишта у историји српског народа, у Старом Броду, гдје су усташке легије Јуре Францетића на најсвирепији начин у једном дану поклале 6150 Срба, 7. септембра 2019. године биће освештан и откривен јединствени спомен-музеј. Овај историјски објекат и грађевину кроз коју је архитекта приказао аутентичан покољ урадио је и донирао Српском Народу млади архитекта Новица Мотика из Зворника. Изградњу музеја финансирао је велики српски добротвор и родољуб, Србин из Црне Горе, Миодраг Дака Давидовић,

У СПОМЕН-МАУЗОЛЕЈУ СРБИМА СТРАДАЛИМ ОД УСТАША: Ћутање о жртвама је још један злочин!

На Дрини, код Вишеграда, никао маузолеј који чека освећење. Добротвори Спасоје Албијанић и Миодраг Давидовић Дака подигли белег. Спомен-маузолеј, на Старом Броду, на Дрини, код Вишеграда, посвећен српским жртвама од усташких злочиначких руку у пролеће 1942. године, који су подигли добротвори Спасоје Албијанић и Миодраг Давидовић Дака, још само чека освећење, које би требало да предводи патријарх српски Иринеј, као и велику државну церемонију. Изградња и уређење спомен-маузолеја су окончани на време. Академик САНУ Матија Бећковић је живо пратио изградњу тог белега на Дрини и каже да га радује што је посао приведен крају и што ће „на многаја лета да сведочи о страдњу недужних српских, цивилних жртава, од усташке

Slobodan_Antonic_media_centar.jpg

С. Антонић: Онај ко летује у Хрватској доприноси нормализацији столетног геноцида који траје

Данашње летовање наших архиграђанских селебритија у НДХ 2.0 спада, заправо, у исти смисаони сегмент као и летовање у НДХ 1.0. Ових дана наши архиграђански селебритији хвале се путовањима по Хрватској. „Игра Хајдук, данас, сад некад, дивно је бити у Сплиту“!, дичи се Софија Тодоровић, „комшиница из Борче“ (заправо, активисткиња YIHR-а), позната по акцији „Бурек солидарности“ (после које је Кандићкин ФХП позвао Европски суд за људска права да је узме у заштиту од српских националиста). „За 18 година супер летовања“ у Хрватској, похвалио се и Срђан Драгојевић, „нико ме ружно погледао није“. „Мислим да таблоиди распирују мржњу, као 90-тих“, додао је. И док нам Сергеј Трифуновић шаље „поздрав с магичног Цреса“,

Романијске бригаде имале славан пут и велике заслуге

 Прва пјешадијска и Друга романијска моторизована бригада учествовале су на свим ратиштима, а кроз њихове редове прошло је око 23.000 бораца, од којих је 1.100 уградило своје животе у темеље Српске, речено је приликом обиљежавања 21. маја – Дана ових једница Војске Републике Српске. Предсједник Борачке организације општине Соколац Миладин Гашевић рекао је новинарима да је са подручја ове локалне заједнице погинуло 286 српских бораца на ратиштима широм Српске и да има више од 350 ратних војних инвалида. Он је нагласио да је задатак Општинске борачке организације да у наредном периоду додатно помогне код запошљавања демобилисаних бораца и у рјешавању питања пензионисања оних који због ратних дешавања нису стекли услове

Сјећање на борце са Јасика

На мјесном Спомен-обиљежју Јасик на Требевићу, подигнутом као знак сјећања на 32 погинула борца Војске Републике Српске, данас је служен парастос и положени су вијенци. Предсједник Борачке организације Пале Михајло Парађина напоменуо је да је ово један од значајних датума обиљежавања из одбрамбено-отаџбинског рата, те додао да потомци морају да чувају вриједности својих предака. „Требало би да имамо културу сјећања јер су огромне вриједности за стварање Републике Српскке плаћене скупом цијеном, људским животима. Више од 23.000 припадника Војске Републике Српске, Министарства унутрашњих послова дало је животе за стварање Републике и одбрану народа“, рекао је Парађина. Парађина је истакао да Борачка организација инсистира на тражењу одређених модалитета да би се млади

Лажна слика државе којој је злочин био програм и циљ

Лажна слика државе којој је злочин био програм и циљ

Хрватско суочавање с трауматском прошлошћу умногоме је компликованије, теже и спорије него у већини европских земаља. Пише: Славко Голдштајн Након рекламно замашне најавне кампање, Јутарњи лист је у суботу 6. фебруара 2016. објавио невелику фотомонографију на 104 странице, с око 120 снимака из раздобља 1941-1945, под насловом “Живот у НДХ”. Жао ми је што је лист у којем повремено сурађујем објавио такву књижицу, али ми је драго да ми је главни уредник тог листа, кад сам му телефонски најавио да о томе желим написати негативну критику, спремно одговорио да су ми и за такав текст ступци Јутарњег листа отворени. Наслов књижице “Живот у НДХ” неумјесно је претенциозан, јер “живот” подразумијева

Годишњица злочина над Србима у Граховишту код Сарајева

Село Граховиште, смјештено на падинама Сарајева, данас је пусто. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Остаци запаљених кућа свједоче о стравичном злочину над Србима током протеклог рата. Прво је 4. маја 1992. заробљено девет мушкараца и стрељано код стадиона Кошево. Мјесец дана касније у новом нападу муслиманских снага убијене су жене и старци. Заједничко за оба злочина осим да нису процесуирани, јесте да су жртвама одсјецане главе. Након свеопштег напада на ЈНА у Сарајеву који је кулминирао злочином у Добровољачкој, 4. маја 1992. Зелене беретке и наоружани муслимани из Кобиље Главе упали су у Граховиште, код комшија Срба. Цивиле су заробили, њихово ослобађање условили предајом мушкараца који су се бројчано надјачани и слабо наоружани

СТРАВИЧНА ИСПОВИЈЕСТ ВОЈНИКА ИЗ ДОБРОВОЉАЧКЕ: Ваљали су нас по асфалту, нож и пушке под грло стављали

Напад на колону ЈНА која је излазила из Сарајева у Добровољачкој улици 1992. године био је планиран, и то је једина истина, а истовремено 27 година свакодневно слушамо лажи због којих нико не одговара, рекао је Данило Берибака, припадник војне полиције ЈНА који је био у колони. – Најбоље би било да се ми који смо нападнути и они који су нас напали суочимо, да би коначно престали са лажима – рекао је Берибака за “Глас Српске” и додао да је вријеме да се те ствари коначно рашчисте. Он је истакао да је срамота то што нема судског епилога. – Изгледа да чекају да сви биолошки нестанемо и да умре

Обиљежавање 27 година од страдања у Добровољачкој

У мјесту Миљевићи у Источном Сарајеву данас ће бити обиљежено 27 година од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, када су убијена њих 42, рањен 71, а 207 заробљено и мучено у логорима. Према програму обиљежавања, које организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, у 11.00 часова у Спомен-цркви у Миљевићима биће служен парастос убијеним. У 11.30 часова биће положени вијенци код централног Спомен-крста код Спомен- костурнице, а за 11.45 часова предвиђено је обраћање званичника. Обиљежавању ће присуствовати предсједник Одбора Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова Душко Милуновић, који је и министар рада и борачко-инвалидске заштите. У нападу паравојних муслиманских наоружаних формација на припаднике

Бљесак

О обиљежавању „Добровољачке“ и егзодуса Срба из Западне Славоније

Поводом предстојећих обиљежавања егзодуса Срба из западне Славоније 1995. године и страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, данас ће у Бањалуци бити одржана конференција за новинаре, саопштено је из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске. Ови историјски догађаји обиљежавају се на највишем републичком нивоу у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, наводи се у саопштењу. На конференцији за новинаре, која ће бити одржана у 11.00 часова у прес-центру Владе Републике Српске, говориће вршилац дужности помоћника министра рада и борачко-инвалидске заштите Радомир Граонић. У акцији хрватских оружаних снага „Бљесак“ на западну Славонију, која је била под заштитом УН, убијено је или се води као

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Rat

Krajem semestra u Pariz su došli moji roditelji i Mira. Tata je

Pariz

Koliko god mi je bilo teško ostaviti Fritza, moram priznati da mi

Fritz

No sudbina je promijenila tijek ovih događaja. Otputovala sam, doduše, u Pariz,

Matura

Čak i najboljim đacima škola je uvijek pomalo “teret”, pogotovo ambicioznijima u

Mladost

Sve u svemu, imale smo sretno djetinjstvo, okružene ljubavlju i brigom, a

Predgovor

Prije nekoliko godina boravila sam u Americi i tamo upoznala jednu bibliotekarku

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.