arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Загреб – Књига Јадовно 1.

28. јануар 2019.

Прва хапшења Срба и Јевреја су у Загребу извршена на сам дан проглашења Независне Државе Хрватске. Њемачке трупе су ушле у Загреб 10. априла 1941. године нешто прије 16 сати, а већ око 17 сати су агенти Гестапоа упали у стан др Јојела Розенбергера, с намјером да га ухапсе. Међутим, он је нешто раније отишао у Палестину. Сутрадан су ухапшени др Александар Лист и др Хинко Готлиб, функционери загребачке јеврејске опћине, те Славко Мајер, др Драгутин Шварц и Оскар Таубер. Они су заједно са сарајевским надрабином др Левијем отпремљени у Грац, осим Мајера, који је одведен у Дахау, гдје је и убијен. Том приликом је у јеврејској опћини извршена преметачина

Драган Марковина Фото: HRT

Бoзанић треба да призна да је над Србима почињен геноцид

28. јануар 2019.

Хрватски надбискуп Јосип Бозанић треба напокон јавно да призна да је у Независној Држави Хрватској /НДХ/ почињен геноцид над Србима, поручује историчар Драган Марковина. Нико релевантан, чак ни међу онима који не могу сакрити симпатије према НДХ, не оспорава геноцид на Јеврејима у тој усташкој држави. Али, оно о чему се активно ћути и шта се свјесно потискује или фалсификује јесте геноцид над Србима, који је директно произишао из усташке идеологије. То је она реченица која и даље недостаје, посебно у свјетлу данашњих хрватско-српских односа у Хрватској, истиче Марковина. Он сматра да би било лијепо кад би Бозанић то изговорио ове године у Јасеновцу, чиме би учинио епохални гест, који

Сребреница „кроји“ канадске изборе?

28. јануар 2019.

У канадском парламенту удар на уставно право због наводног геноцида у Босни и Херцеговини. Петиција исламског екстремисте на прагу Електронска петиција „е-1837“, за доношење закона о кажњавању свих у Канади који поричу да је оно што се десило у Сребреници геноцид, ушла је у прву фазу процедуре, али је далеко од изгласавања у закон. – Срби из Канаде чине све да овај потез зауставе и пре него што уђе у парламент јер би евентуално доношење таквог закона практично значило укидање права на слободу говора у Канади – истиче Станко Вулета, председник Друштва за очување српске баштине из Отаве, коментаришући писање бошњачке штампе да је доношење оваквог закона у Канади готова

Никола Тесла

Никола Тесла: Био сам и вазда остајем само Србин и ништа више

28. јануар 2019.

„У вама гледам ја младо Српство, које има да ради на општем задатку свију Срба. Ви сте будућност Српства. Ја сам – као што видите и чујете – остао Србин и преко мора, где се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви, и да својим знањем и радом подижете славу Српства у свијету“ Теслино порекло и име нису били спорни ни 1931. године када је био на насловној страни Тајма. Али, с времена на време, у јавности, српској и хрватској, појавило би се нешто чиме би они мање стручни покушали да поткрепе своје тврдње о томе да је велики проналазач био подједнако поносан на „своје српско порекло и

У Доњој Градини отворена изложба о жртвама Холокауста

28. јануар 2019.

Сјећање на геноцид и Холокауст није само цивилизацијски дуг према жртвама, него и важан чинилац у обликовању будућности. Ове ријечи чуле су се јуче у спомен подручју Доња Градина, једном од највећих стратишта концентрационог логора Јасеновац. Изложба аутора Мирка Димића обилује фотографијама, свједочењима и историјским чињеницама које, истиче Димић, повезују злочин над српским и јеврејским становиништвом у Другом свјетском рату на овим просторима. “На простору од некаквих 500 км2 страдало је 17 или 18 хиљада жртава. Наравно, не само у логорима, то су укупне жртве, али нам све говори да је преко 53 одсто локалног становништва страдало у том периоду”, каже Мирко Димић, историчар и аутор изложбе “Козарска Дубица –

zaboravljeni-pravednici-kordun.jpg

Заборављени праведници са Кордуна

27. јануар 2019.

На основу сjећања наших предака, испричаћемо причу коjа говори о нашим породицама у оно тешко вриjеме рата и страдања. Причу коjа jе на жалост, остала само под нашим крововима. Магловита и непотпуна. Ово jе само покушаj да се “сложи” прича..  Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 07. марта 2016. године. Наслућивало се већ да ће доћи до капитулациjе Италиjе, што ће у многоме промjенити ток рата. У то вриjеме, потпуно уништен Кордун, уз све своjе муке, бори се и са глађу. Оно од народа што ниjе страдало од усташких кама, бачено у jаме безданке, одведено у логоре, немилосрдно коси епидемиjа тифуса. Захватио jе оваj краj, као вjерни

ХРВАТСКА ИМА ПРОБЛЕМ СА РЕВИЗИЈОМ ИСТОРИЈЕ И УМАЊИВАЊЕМ ЗЛОЧИНА

26. јануар 2019.

Хрватска једна од најпроблематичнијих земаља у Европи када је ријеч о историјском ревизионизму и умањивању злочина почињених у Другом свјетском рату, наводи се у извјештају истраживача са универзитета Јејл и Гринел. У извјештају о ревизији Холокауста, у коме се говори о начину на који се поједине државе ЕУ баве насљеђем злочина из Другог свјетског рата, наводи се да Хрватска има један од најгорих проблема са историјским ревизионизмом и умањивањем злочина. У извјештају, који је објављен у оквиру пројекта „Сјећање на Холокауст“ и који се заснива на раду истраживача са универзитета Јејл и Гринел, каже се да је ревизионизам Холокауста најгори када су у питању нове чланице ЕУ у средњој Европи

AНЂЕЛИ У ПАКЛУ “НДХ” – Страдање деце у хрватским логорима током Другог светског рата

14. јануар 2019.

Током четири године рата, од априла 1941. до маја 1945. године, више десетина хиљада српске и друге деце је страдало широм НДХ. За 74.360 деце, пописаних именом и презименом, а старости од једног дана до 14 година, је утврђено да је страдало на територији коју је обухватала тадашња хрватска држава, како наводи Душан Бурсаћ у својој књизи „Анђели у паклу“. Током другог свјетског рата, једино мјесто у свијету где су постојали специјални логори за уништавање деце је била Независна Држава Хрватска.   Усташе су српску децу клали, набијали на бајонете, кували у казанима, живу бацали у бунаре, јаме и пећине, гушили отровима и содом, уништавали глађу, жеђу и хладноћом и

др. Ђуро Затезало

Интервју: Ђуро Затезало, аутор књиге “Радио сам свој сељачки и ковачки посао”

12. септембар 2018.

У издању СКД “Просвјета”,  штампана је књига познатог карловачког историчара др. Ђуре Затезала под насловом “Радио сам свој сељачки и ковачки посао”. Ради се о књизи аутентичних свједочења људи који су преживјели Покољ, геноцид на подручју Независне Државе Хрватске, односно на територију Баније, Лике, Кордуна, Горског котара и Покупља, у времену од 1941. до 1945. године, као и о свједочењима осуђених починилаца тих злочина. (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 1. новембра 2015. године.) Откуд идеја и мотив за ову књигу и од када радите на њој? – Идеја за сакупљање изворне архивске и новинарске грађе појавила се давно, још док сам био

Усташе спровoде децу и жене са Козаре © WIKIPEDIA/MUZEJ ISTORIJE JUGOSLAVIJE

Масовни покољ козарачких Срба, усташе бацале дјецу у бунаре

16. август 2018.

Усташе су на данашњи дан прије 76 година у селу Слобоштина код Славонске Пожеге, извршиле Покољ, убиле 1.165 козарачких Срба, међу којима је било и педесеторо дјеце из села Требовљани под Козаром, која су удављена у дубоким сеоским бунарима, подсјећају из Удружења „Јадовно“. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 16. августа. 2017. године. На подручје Славонске Пожеге у јулу 1942. допремљено је 155 вагона у којима су се налазили Срби са Козаре, истјерани из својих кућа. И у Грубишном Пољу, на сточној пијаци ограђеној бодљикавом жицом, била је заробљена нејач са Козаре. Из концентрационог логора смрти Јасеновац, као испомоћ за ликвидације, дошла је

Јадовно и данас ствара мученике: Срби, партизани, антифашисти

2. јул 2018.

Пише: Дани(ј)ел Симић Паркинг крај Кастела. Четири ујутру. Призор као и сваки пут. Ту је склопљена бина за сутрашњи концерт. Понеки се враћају припити или баш пијани из града. Баш, али баш као и сваки пут. Стиже аутобус. Стиже још један. У њих се нагуравамо ми. Сасвим неестрадна братија. Сиједа, по средњем збиру година. Нас нијесу поздравили са те припремљене позорнице, док смо били под полицијском тортуром насљедника симбола и државних замисли Анте Павелића. А дешавало се баш у то вријеме док је, десетину сати по нашем одласку, пржила музика у Бањој Луци. Просто не иде код нас уз забаву омладине. Прије десетак година слушах на Егзиту како један данас отворено народњачки,

Иванић: Захвалан сам удружењу Јадовно 1941. на свему што је урадило

15. август 2017.

У интервјуу за Фронтал.срб, др Младен Иванић, српски члан предсједништва БиХ говорио је поред осталог и о историјском сјећању. Иванић је први високо рангиран, директно изабрани народни представник из Српске, који је дошао над Шаранову јаму, мјесто сјећања на 40.000 убијених у комплексу хрватских логора смрти Госпић – Јадовно – Паг. Разговор за ФРОНТАЛ водио Дани(ј)ел Симић Били смо свједоци недавно изразите среће српског народа када сте ви по други, а Милорад Додик први пут, заједно дошли на Јадовно. Колико је то свијест стварне потребе, а колико ваше међусобно такмичење у томе ко је већи Србин? Мене је отац одвео на Јадовно, када смо ишли на море москвичем преко Велебита.

недеља, јул 2, 2017 / 11:08

Како је Република Српска анектирала Јадовно

3. јул 2017.

Да је тако, свједочи чињеница да о јучерашњем збитију на том светом мјесту, није било ни једне ријечи у медијима Неовисне Републике Хрватске! Пише: Дани(ј)ел Симић Удружење грађана Фронтал је своју борбу почело таман негдје у вријеме када и Удружење Јадовно 1941. Оба из Бање Луке. Упознали смо се тамо, и сваке године од тада смо заједо на Велебиту. Али и другдје. Но, тек јуче смо испред Шаранове јаме, коначно, постигли оно за шта смо се борили осам година. Да нас признају наши, а презру и одрекну непријатељи. Настављачи или колаборационисти са идејама Независне Државе Хрватске. Које ми такође презиремо. Мало је рећи. Присуство предсједника Српске из једног политичког блока, раме

Ходати у част својих предака – Јадовно 2017

2. јул 2017.

Прошавши улицама Београда у Спасовданској литији, сведочећи непрестану српску борбу за наше Косово и нашу Метохију на Газиместану, Часни Крст, освештан у Јерусалиму, кренуо је пут Лике и планине Велебит, на страдално место српског народа. Ходочасници, Срби из Шумадије, са Космета, из Црне Горе и Херцеговине, Београда и Бања Луке, из Војводине и Далмације, са Кордуна и из Лике, ходили су стазама којима су наши преци одведени право у смрт, свезани, осрамоћени и измучени од стране хрватских усташа. У комплексу логора Госпић – Јадовно – Паг, у свега 132 дана пролећа и лета 1941. године, страдало је преко 38 000 Срба из свих крајева тадашње НДХ. У затворима Госпића, на путевима до Велебита, на острву Пагу у логорима Слана и Метајна, српски народ је

Радио сам свој сељачки и ковачки посао

12. мај 2017.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ У издању  СКД “Просвjета”, а уз помоћ Савjета за националне мањине, штампана је књига познатог карловачког историчара др. Ђуре Затезала под насловом “Радио сам своj сељачки и ковачки посао”. Ради се о књизи аутентичних свjедочења људи коjи су преживjели Покољ, геноцид на подручjу Независне Државе Хрватске, односно на териториjу Баниjе, Лике, Кордуна, Горског котара и Покупља, у времену од 1941. до 1945. године, као и о свjедочењима осуђених починилаца тих злочина. Недавно је штампано друго допуњено издање књиге. Књига jе доступна у формату Acrobat PDF: Ђуро Затезало: Радио сам своj сељачки и ковачки посао, 1.075кБ Прочитаjте: Интервиjу са аутором Прочитаjте: Предговор

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗАХВАЛНИЦА

Организацију Прве међународне конференције о комплексу усташких логора Јадовно – Госпић 1941.,

Јован Мирковић ЖРТВЕ РАТА 1941–1945. РОЂЕНЕ НА ПОДРУЧЈУ БОСАНСКЕ КРАЈИНЕ ПРЕМА ДО САДА ИЗВРШЕНОЈ РЕВИЗИЈИ ПОПИСА ИЗ 1964. ГОДИНЕ С ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА СТРАДАЊЕ СТАРИЈИХ ЛИЦА И СТРАДАЊЕ У ЛОГОРУ ЈАДОВНО

Музеј жртава геноцида, Београд ЖРТВЕ РАТА 1941-1945. РОЂЕНЕ НА ПОДРУЧЈУ БОСАНСКЕ КРАЈИНЕ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА