arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Бекство из колоне за Јасеновац козарачког дечака Василија Карана

Василије Каран чекао је више од 20 година да напише роман о страдању народа Козаре у усташкој НДХ. После прве, написао је још 40 књига и данас тврди да није све рекао о патњама, болу и злочину почињеном у Јасеновцу. Све је почело његовим бекством из колоне за Јасеновац, у коме се нашла цела његова породица. Василије је и данас са 88 година посвећен свом народу и завичају – Поткозарју. Срели смо се у Бањалуци и забележили његова страшна сећања на рат, али и поуке о праштању и заједништву. Послушајте снимак интервјуа: Уредник и водитељ Ана Томашевић. Извор: РТС Везане вести: ДУБОКЕ РАНЕ УВИЈЕК БОЛЕ – Пише Василије КАРАН Василије

Радомир Н. Саичић: Отворени допис Извршном одбору САНУ

Свој „допринос“ ревизији јасеновачког питања даје и Српска Православна Црква, чији епископ Јован Ћулибрк изјављује да је тврдња о 700.000 убијених Срба неморална, доводећи при том у питање и званичан српски став о Алојзију Степинцу! Поштоване колеге, Јасеновац, који је врхунац и трагични симбол страдања српског народа, Јевреја и Рома, није на адекватан начин представљен ни домаћој, ни међународној јавности. По степену суровости, демонске мржње према затвореницима, садистичком уживању у неподношљивим патњама невиних жртава, укључујући жене и децу, Јасеновац превазилази друге логоре уништења представља кулминацију зла у свеколикој људској историји. У бившој Југославији, репресиван однос према истраживањима и јавном изношењу истине о овом логору смрти био је последица деловања Брозовог

Усташлук у Хрватској – матуранти у црним униформама салутирају, професорка одушевљена – ФОТО

Матуранти једног разреда Индустријско-обртничке школе у Славонском Броду били су одевени у униформе које подсећају на ХОС-ове, а позирајући за фотографију сви су подигли руку у фашистички поздрав. Последњи дан наставе матуранти широм Хрватске у среду су традиционално обележили „лудим даном“ односно „норијадом“. Давни је обичај да се ученици сваког разреда тог дана „униформишу“ ради препознатљивости и да својом одећом пошаљу неку поруку. Порука коју су послали матуранти разреда ЦНЦ оператера Индустријско-обртничке школе у Славонском Броду није им нимало на понос, иако се, како пише портал СБплус, осмех и понос виде на лицу њихове професорке хрватског језика. Kако наводи портал Net.hr, скандалозно је, наиме, што су ти матуранти били одевени

FOTO: WIKIPEDIA

Хрватској смета „јасеновачки мит”

Извршни одбор Српске академије наука и уметности сопштио је данас да су „упркос искуству, чланови САНУ затечени „примитивним тоном мржње у објави Хрватске академије знаности и умјетности ‘Прилози за заштиту хрватских националних интереса приликом преговора Републике Хрватске са Босном и Херцеговином, Црном Гором и Србијом у погледу њихова уласка у Еуропску Унију’“. „Без илузија да ће се ико од оних у међународној заједници који су нас неуморно подучавали новим цивилизацијским вредностима огласити поводом овог хушкачког политичког памфлета, сами, управо из поштовања према свим жртвама ‘логора смрти’, нећемо улазити у обезвређени простор реплике „са онима који бесрамно користе израз ‘јасеновачки мит’. Али је добро и корисно да знамо шта мисле”, наводе

ДЕЦА, ЖРТВЕ ПОКОЉА У НДХ, НОВИ СВЕЦИ: Мученици Јастребарски и Сисачки у календару СПЦ

Из саопштења за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са редовног заседања одржаног у Сремским Карловцима и Београду од 15. до 21. маја 2022. године. Овогодишње редовно заседање Светог Архијерејског Сабора  Српске Православне Цркве започето је 15. маја у Сремским Карловцима, једном од седишта Патријараха српских, а поводом прославе значајног јубилеја – стогодишњице уједињења српских покрајинских Цркава у једну и јединствену Српску Православну Цркву и васпостављања статуса аутокефалне Српске Патријаршије (1920). Прослава овог значајног јубилеја већ два пута је одлагана услед пандемије коронавируса. Саборски оци су посебну пажњу посветили теми светих угодника Божјих. Препознајући у примеру њиховог врлинског живота, мучеништва, исповедништва и подвижништва неугасиву ревност за веру, Српска Православна

НАЈАВА: Промоција књиге Мирка Радаковића „КОРДУН ОД ЉЕПОТЕ ДО ГОЛГОТЕ‟

Позивамо Вас на промоцију књиге “Кордун од љепоте до голготе“ дана 15.05.2022.год у 11 часова; Београд, Савски трг бр.9 (клуб “Никола Тесла“). О књизи говори  академик Василије Ђ. Крестић. Мишљење Миодрага Којића књизи: „КОРДУН ОД ЉЕПОТЕ ДО ГОЛГОТЕ‟      Обавештавамо све љубитеље слободе, правде и историјске истине, да је у марту 2022.године на светло дана изњедрена вредна и значајна књига аутора Мирка Радаковића, пуковника у пензији, сведока многих догађаја и делиоца судбине са својим Pодом у борби за опстанак, (у наставку рата 1991‒ 1995.год.) српског идентитета и голих живота Кордунашког народа.    Књига сугестивног назива „Кордун од љепоте до голготе‟ је веродостојан историјски документ, технички и естетски савршена, у издању три патриотска

Василије Крестић: Без стварних разлога, научно сасвим неосновано, смањујемо број жртава пострадалих у геноциду

Они који у име државе чине те и такве фалсификате, а у томе главну улогу има Музеј жртава геноцида (државна установа Србије), одликовани су ове године Сретењским орденом. То је још један несумњиви доказ да држава, из својих политичких разлога, стоји иза те нимало часне фалсификаторске работе. РЕЧ АКАДЕМИКА ВАСИЛИЈА КРЕСТИЋА НА КОМЕМОРАЦИЈИ ЖРТВАМА ГЕНОЦИДА ДРЖАНОЈ 28. АПРИЛА КОД КУЛЕ НЕБОЈШЕ Поздрављам заједнички иступ  преживелих логораша, више друштава, удружења, савеза и организација, који су организовали овај комеморативни скуп. Ја данас нећу ништа да говорим о самом геноциду, јер о томе се зна много а није лако рећи нешто ново, значајно и непознато. Немам намеру да било чиме подстичем и поджарујем

Пјесма Ђурђевдан настала је у возу за Јасеновац

Тог Ђурђевдана jе циjели свемир плакао над судбином српске неjачи. Крволочне хорде и наоружана багра испратила jе у казамат обичан недужни народ. Други свjетски рат jе био ноћна мора за циjелу нашу земљу. Ни на jедном педљу ниjе било лако а Сараjево jе и тада пониjело изузетно тешко ратно бреме. Таj град jе и у овом случаjу искрварио због сваког зла и сваке мисаоне настраности свих крвника без обзира на коjу су се страну Богу окретали. Од самог почетка сукоба, усташе су хапсиле српски народ. Због сурових прогона Срби су почели бjежати из Сараjева. Уточиште су налазили на сусjедним планинама или пак у Србиjи. Наравно, одређен броj људи jе остао

Никола Милованчев: Шта гђа министарка Тривић треба да (са)зна о српским жртвама

Еуфемизми сакривају истину, госпођо министарко. Немојте ићи тим путем – па Ви, као шеф ресора просвјете Српске треба друге да учите. Пише: Никола Милованчев У Козарској Дубици је 29. априла одржана меморијална академија „Поља смрти“, посвећена жртвама система усташких логора смрти Јасеновац. Главна говорница је била гђа Наталија Тривић, министар просвјете и културе Републике Српске. По наводима медија, она је том приликом рекла: „Изучавање и презентација историјске грађе и сјећања на геноцид и холокауст, није само цивилизацијски дуг према жртвама, већ неспорно и значајан чинилац у обликовању будућности… Вечерас обиљежавамо сјећање у Kозарској Дубици, страдалном мјесту, која  је у Другом свјетском рату изгубила чак 54 одсто становништва, само зато што

Заједничка изградња Меморијалног центра у Доњој Градини?

  Данас се обиљежава 77 годишњица пробоја и служи помен за све невине жртве Концентрационог логора Јасеновац. Прошло је више од три године како нам је (поново) обећано да ће се промјенити нешто у нашем, српском, институционалном односу према жртвама једног од најстрашнијих мјеста геноцида. Оног у Јасеновцу и Доњој Градини. Прође и осамдесет и прва годишњица од почетка Покоља, злочина Геноцида који су Хрвати починили над српским народом. И ништа.. Ево вијести коју смо пренијели са портала СРНА-е крајем јануара 2019. године. Предсједник Србије Александар Вучић изјавио је данас да ће меморијални центар у Доњој Градини заједнички изградити Србија и Република Српска и да ће то бити величанствен пројекат

Обиљежавање 77 годишњице пробоја и помена на све невине жртве Концентрационог логора Јасеновац

Обиљежавање 77. годишњице пробоја посљедње групе логораша из Концентрационог логора Јасеновац и у помен на све невине жртве Концентрационог логора Јасеновац и његовог највећег стратишта Доња Градина биће одржано у недјељу 1. маја 2022. године у ЈУ Спомен-подручју Доња Градина.  Програм: 11.00-11.15 часова Окупљање учесника Парастоса и помена у Спомен-подручју Доња Градина. 11.15-11.45 часова Полагање цвијећа, вијенаца и паљење свијећа 11.45-12.00 Учесници се у помен поворци крећу кроз гробна поља до гробног поља ,,Храстови“ гдје ће бити служен и помен жртвама усташког злочина геноцида 12.00-13.00 Парастос и помен жртвама усташког злочина геноцида. Парастос и помен подразумјевају молитву српску-православну, јеврејску и ромску. 13.00-13.30 Обраћање званичника Извор: ЈУСП Доња Градина Предсједница Републике

Svijece_001.jpg

Априлске жртве 1941. године – попис

Априлске жртве Покоља 1941. године са подручја тадашњег Котара Грубишно Поље. Попис је преузет из књиге Др Ђуро Затезало: Јадовно – Комплекс усташких логора 1941., издавач Музеј жртава геноцида, Београд, 2007. БРЗАЈА (5) Гегић Адам, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Ребић Миле, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Совић Ђуро, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Спајић Раде, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Трбојевић Ђуро, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. ВЕЛИКА БАРНА (127) Бабић Адама Андрија, 29 г., Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Бабић Андрије Павао, 46 г., Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу.

У Загребу, на синоћ откривеном споменику жртвама Холокауста и усташког режима, ни једном речју се не помињу Срби и Роми

Управо у време кад је откриван тај споменик, у 18 часова на исти дан 1941. године, у ту железничку станицу улазио је воз са похапшеним Србима са Котара Грубишно Поље. То синоћ нико није поменуо, а сама коинциденција буди мисао да се не ради о случајности. Пише: Александар Миливојевић У Загребу је синоћ откривен споменик жртвама Холокауста и усташког режима, а поводом Дана страдања и јунаштва јеврејског народа. Споменик је завршен још пре годину дана, али због протеста јеврејске заједнице у Хрватској која је сматрала да споменик не може бити посвећен само жртвама Холокауста, он није откривен до синоћ. Међутим, у постигнутом компромису око натписа на споменику се и даље

Филм „Иродови синови“ – The documentary film „Sons of Herod“

Текст ове поруке је на српском и на енглеском – The text of this message is in Serbian and English Филм „Иродови синови“ је документарно-аналитичка прича о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској, који је кроз минуле деценије прикриван, излаган политичком ембаргу, забранама и цензури. Нигде у свету није забележен ни један пример постојања логора смрти за децу осим у НДХ. Зато филм посебну пажњу обраћа страдању деце, бавећи се узроцима овог свирепог злочина, откривајући истовремено његову дубину, улогу римокатоличке цркве, али и онога ко је деценијама био чувар ове страшне тајне и крашких јама. Молимо Вас да проследите ову поруку Вашим пријатељима у Србији и иностранству и

Ђурђица Драгаш: Јасеновац – најтужнија српска реч

Ко је могао да помисли да ћемо се на једној београдској пијаци, деценијама касније, наћи баш ми – потомци „изабраних“, чудом преживелих?! Назовите то случајношћу, али ја ипак верујем да нас је спојила судбина. Пре више од двадесет година, док сам још била студент, радила сам неколико месеци као продавачица на тезги на једној београдској пијаци. Иако сам на почетку бринула како ћу се снаћи и како ће ме прихватити остали, искусни продавци, недоумице су брзо решене. Схватила сам да моје „комшије“ углавном нису превејани препродавци сумњивих биографија, већ „сапатници“, земљаци, избеглице, људи којима је пијаца силом прилика постала извор прихода. Да није било рата, зла и неимаштине, не верујем

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.