arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Barry Lituchy: We hope that comments expressed by Dragoslav Ilić, a historian employed by the governmental institution, do not reflect the views of the Government of the Republika Srpska

20. јун 2020.

Criticism of the establishment of the New York City Monument to the victims of Jadovno and Pag is completely unjustifiable, especially considering that there no comparable monument to the victims of these killing sites exist in either Republika Srpska or Serbia. СРПСКИ / SERBIAN Two years have passed since the Assembly of the Association of Citizens Jadovno 1941. decided to name the genocide of Serbs by Independent State of Croatia as the Pokolj  (Slaughter) and called on the professional and general public to adopt it. From then on, even though our decision was supported by some of the eminent members of the Serbian academic community and several associations of descendants

Слободан Антонић: О бројевима и покољу – одговор Мишини

14. јун 2020.

Ако не можемо достојно да обележимо српска стратишта и гробишта по НДХ 2.0, шта нас спречава да то урадимо у Београду? Део одговора су наше безумне мапе ума. А део је, изгледа, и „струка“. На мој чланак Јасеновац у Београду реаговао је Вељко Ђурић Мишина текстом Одговор Слободану Антонићу или када нешто не знаш, питај оне који знају. Мишина и ја се, очигледно, разликујемо у схватању јавног задатка интелигенције. Он мисли да је главни задатак интелектуалца да чува знање о некој теми. Свако ко хоће о тој теми нешто да зна или каже у јавности, треба најпре да се обрати „чувару знања“, а овај ће му пренети шта о томе

Басташић: Српском јединству и Српском свету потребан меморијални центар о српским страдањима у 20. веку

14. јун 2020.

„СРПСКО СТРАДАЊЕ У 20. ВЕКУ ЈЕ ИДЕНТИТЕТСКА КИЧМА ОКО КОЈЕ ТРЕБА ДА СЕ ОКУПИ ЦЕО НАРОД“ * Неспремни смо: Срби су гледали припреме у Југославији за парчање српског народа, па потом и распадање Државне заједнице Србије и Црне Горе, па сад гледамо отимање српског језика од стране Хрватске и Црне Горе, још се чудимо што је неко покушао да нам отме светиње и да оснује своју цркву * Српске породице које још трагају за остацима сродника несталих у рату (око 1.650 бораца и цивила) узнемирила је најава бошњачког члана колегијума директора Института за тражење несталих лица БиХ Амора Машовића да ће „11. јула ове године у Поточарима у Сребреници бити

И ове године положен је венац на споменик јасеновачким жртвама у Парку холокауста у Њујорку

5. јун 2020.

Гост емисијеКонтрапункт, извршни директор Истраживачког института за Јасеновца из Њујорка, проф. др Бери Литучи (Barry Lituchy) поводом 75. годишњице пробоја преживелих заточеника из логора Јасеновац и окончања холокауста у бившој Југославији 22. априла 2020. положио је венац на споменик јасеновачким жртвама у Парку холокауста у Њујорку. ИНТЕРВЈУ – АУДИО Тим поводом Истраживачки институт за Јасеновац из Њујорка издао је саопштење за јавност у коме је између осталог речено: „Данас док се сећамо жртава и борбе од пре 75 година: тог хладног и кишног јутра 22. априла 1945. неколико стотина последњих заробљеника у Јасеновцу трчало је кроз митраљеску кишу метака у слободу, многи су једино мислили да ако само један од

Скупштина РС одбацила сарајевско прекрајање историје Другог светског рата

2. јун 2020.

Резолуција о поштовању жртава фашистичких режима и покрета не одговара историјским чињеницама и као таква не може се примјењивати у Републици Српској. Народна скупштина Републике Српске очекивано је одбацила „Резолуцију о поштовању жртава фашистичких режима и покрета“. За усвајање Закључака гласала су 52 посланика од 53 присутна, док суздржаних и против није било. Ево пуног текста закључака: Народна скупштина Српске одбацује Резолуцију о поштовању жртава фашистичких режима и покрета коју је усвојио Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ на 8. сједници одржаној 15.05, 19.05. и 20.05.2020. године. Констатујемо да је Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ усвајањем Резолуције приступио срамном прекрајању историјских чињеница и придружио се ревизионистичким снагама, којима је циљ уопштавање

Народни посланик Драган Чавић

Чавић: Влада да упути Нацрт закона о дану сјећања на жртве геноцида НДХ

2. јун 2020.

Посланик НДП-а Драган Чавић предложио је у име посланичког клуба ове странке закључак, којим Народна скупштина Републике Српске обавезује Владу Српске да у року од 60 дана упути на разматрање и усвајање у Народну скупштину Нацрт закона о Дану сјећања на жртве геноцида Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата. Чавић је предложио и закључак којим Народна скупштина Републике Српске обавезује Владу Српске да у припрему нацрта овог закона укључи стручне сараднике из Академије наука и умјетности Републике Српске, као и представнике грађанских удружења која баштине културу сјећања на жртве геноцида НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата. Он је предложио и

Мирољуб Јевтић: Да ли „Црква у Хрвата“ размишља о својој будућности

1. јун 2020.

Мисли ли врх ХРЦ да папи треба бес Светског јеврејског конгреса? И што је још важније, бес Руске православне цркве (РПЦ). Овај текст  пише  неко  ко је  у најмању руку  благонаклон према Хрватској римокатоличкој цркви (ХРЦ), ако ни збoг чега другог оно због заједничких вредности које би требало да црпимо из Јеванђеља.  Полазећи  од тога питам  се  да ли су  приликом доношења одлуке о  служби посвећеној  догађајима у Блајбургу озбиљно размислили о  стању у коме се налази хришћанство? Целокупно хришћанство, али  и хришћанство  у њиховој отаџбини БиХ? Мени се чини да нису.  Да ли сам у праву или нисам нека покажу следеће чињенице. Најважнијa од свих, за њих је податак

Бранко Станковић: Дечје душе траже истину!

1. јун 2020.

Аутор „Дубине злочина” о логорима у НДХ и усташким зверствима над српским малишанима Како се у „Квадратури круга” често бавио децом, Бранко Станковић jе одлучио да, поводом 70 година од затварања дечjих логора у Независноj Држави Хрватскоj, осветли наjмрачниjе странице из историjе. Преломни тренутак jе био сусрет са Миром Јовановић, истраживачем на Универзитету у Цириху, коjа се бави злочинима на Балкану. Било jе то у марту, а већ краjем септембра Станковић jе почео да монтира три емисиjе под називом „Дубина злочина”, (суботом на РТС 1), у коjима jе приказао све логоре за децу коjи су постоjали у НДХ – од Јастребарског, Сиска, Метаjне на Пагу, Лоборграда, Јасеновца, Старе Градишке… Ту

Милош Ковић

Милош Ковић: ПОБЕДИЋЕМО

31. мај 2020.

Ово је део интервјуа са Милошем Kовићем који је објављен у актуелном мартовском штампаном издању магазина Одбрана и безбедност. Милош Kовић је један од наших најбољих историчара, а свој рад је посветио очувању истине о српском народу, његовом страдању и културно-националном идентитету. Разговарали смо о протестима у Црној Гори, о Србима с Kосова и Метохије, али и о ревизији историје с којом се суочава наша држава Законом о слободи вероисповести у Црној Гори српска културна баштина је угрожена. У последњих месец дана сведоци смо масовних протеста српског народа широм Црне Горе. Да ли су икада у историји српског народа забележени протести овог обима? Има ли српски народ снаге да заштити

Драган Чавић

О спорној резолуцији потребан јединствен став, а не политичко поткусуривање

31. мај 2020.

Драган Чавић сматра да о Резолуцији о поштовању жртава фашистичког режима и покрета, о којој би у понедјељак, 1. јуна, требало да расправља Народна скупштина, треба имати јединствен политички став, а не да то буде тема за политичко поткусуривање, али да не вјерује да је могуће постићи такву врсту разумног односа. – Апелујем да учесници не користе ову прилику да се међусобно блате, јер морају да знају да ми тако блатимо мртве, стотине хиљада оних који су изгубили главу у НДХ – рекао је Чавић новинарима у Бањалуци. Он је додао да, поучен искуством из дјеловања Народне скупштине овог сазива у протеклом периоду, не вјерује да је могуће да се

Слободан Антонић: Безумне мапе ума

25. мај 2020.

Мапе ума су наши мисаони претинци за организовање података из света око нас. Посебно су важни за стављање нових дешавања у одговарајући контекст.  Да нешто с нашим мапама ума није у реду видело се недавно по томе како је грађански Београд дочекао Милановићево протестно напуштање прославе Бљеска.  Подсетићу да је председник Хрватске дошао у Окучане на прославу годишњице Бљеска, како би одао „почаст онима који су пали за Хрватску“. Напустио је свечаност јер се, како је објаснио, „један од учесника скинуо у униформу с грбом За дом спремни“. Због овог Милановићевог потеза грађански Београд пао је у транс и само што Милановића није истетовирао на задњици. Борис Тадић: „Честитам Милановићу

Данијел Симић

Дани(ј)ел Симић: Тито и оштра усташка колона

23. мај 2020.

Командант Прве пролетерске бригаде Коча Поповић, обавјештајац Владимир Велебит, те члан Политбироа КПЈ Милован Ђилас; нудили су у Сарајеву и Загребу марта 1943. године Нијемцима, Италијанима и Хрватима да се боре против Савезника, ако се искрцају на Јадрану. Циљ ових преговора је био да се успостави примирје са окупатором, како би се Тито што успјешније борио против четника за доминацију међу Србима, јер су они готово једини били борци у партизанима. Остали су већина међу политичким комесарима. У преговорима то нијесу крили, а Нијемцима и Хрватима је додатно одговарала конфронтација Срба. Партизана и четника. Одговарала је и Титу. Након рата, комунистима је годило продубљивање тог јаза и за учвршћење власти.

Слободан Антонић: Јасеновац у Београду

20. мај 2020.

Не смемо дозволити још један геноцид у поврату, било у Српској, било у Србији. Зар не можемо да се договоримо о неколико национално кључних ствари, попут – шта је Београду Јасеновац? Шта је Београду Јасеновац? Београд, у постављеном питању, нису само власт и над-власт (колонијално-компрадорска структура), већ је то и овдашње јавно мнење, наша јавна свест. Јасеновац, такође, у 0вом питању, није само најстрашније место у људској историји (овде 106), већ су то Паг и Јадовно, Бљесак и Олуја, и све остале злочиначке станице троетапног пројекта хрватског геноцида над Србима: побити – протерати – похрватити (овде и овде). „Сећам се Београда 1941-1944“, причао је арх. Пеђа Ристић, „лешеви су тада пливали

Dani Novak

Позивно писмо: Како можемо превазићи трауму изазвану догађајима у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата

20. мај 2020.

Моје име је Дани Новак. Члан сам Истраживачког института Јасеновац већ дужи низ година. Мој деда је умро у Јасеновцу а бројни чланови моје породице преминули су у Јадовну и на острву Паг 1941. године. ENGLISH Рођен сам у Израелу 1949. од родитеља јеврејске националности. Током 2005. године почео сам да истражујем шта се догодило мојој породици. Обраћам Вам се из два разлога: Како бих Вас обавестио о одржавању интернет конференције путем платформе Zoom која ће се одржати у недјељу 19. јула 2020. (18 часова у Београду) и 26. јула, са почетком од 18 часова. Како бих Вас упитао имате ли неког члана породице који је страдао у Другом светском

Ко нам пише историју? (ВИДЕО)

18. мај 2020.

Колико нам је прошлост битна? Колико је за један народ, конкретно српски народ, битно да памти, негује, изучава и подучава о својој прошлости и историји? Извор: Српска Рамонда ; Аутор: Марија Вукићевић ; 21. априлa 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Колико је битно да се не заборављају сва страдања, сви злочини, сви болни јауци невиних жртава на умору, плач незаштићене деце под крвавом руком њихових џелата? Колико је битно да гласно и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Проширен пројект СНВ

Српско народно вијеће уз финанцијску потпору УНХЦР-овог уреда у Хрватској покреће пројект

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА