Јадовно Архиве - Јадовно 1941.

Споменици снимљени осамдесетих година прошлог вјека.

Бубањска крвава моба, љето 1941. године

10. јул 2026.

Трећи јули 1941. освануо је као и прва два, лијеп, сунчан и веома погодан за пољске радове. То мало мушкараца, жена и дјеце што је било око кућа будно је мотрило и радило. Радила је и моба копача кукуруза код Саве Медића у Жегару, група од 12 дјевојака и момака. Код Васе Петровића група, од 10 копача и Милоша Медића, моба од 9 дјевојака и момака. У јутарњим сатима по Бубњу су крстариле усташке извиднице. Биле су то усташе из сусједних мјеста. Циљ им је био да збуне народ. Код Јоце Медића Стојина дошао је Суљо Пеливановић, син Рамин, одјевен у цивилну одјећу. Усташку одјећу носио је у торби. Суљо

Милан Јокић: Крваво љето 1941. године у Калатима

7. јул 2026.

Нисмо заборавили страдање наших најмилих крвавог љета 1941. године у српском селу Калатима, код Кулен Вакуфа, срез Бихаћ. Ја сам потомак, једне од многих страдалих и скоро затраних породица од стране усташа 1941., из села Калати. Из моје породице претекла су само 4. члана. Све остало су усташе побиле, Српско уво није остало у Јокића Гају. Убише ђедовог оца а мог прамђеда Јокић Милу, код наше локве, код старе куће. Убише, ђедовог брата Јокић Драгана, у кући Медић Дане, са његовом фамилијом. Убише ђедову жену Мику Јокић, рођ. Пилиповић и њихово троје дјеце, исто у Кући Медић Дане. Убише ђедовог брата Ђуре жену Јокић Деву рођ. Пилиповић и њено троје

Едмонд Парис: Геноцид у сателитској Хрватској 1941-1945

7. јул 2026.

ДРУГА КЊИГА У КОМПЛЕТУ ЕДМОНДА ПАРИСА! ПРВА КЊИГА ОБЈАВЉЕНА ЈЕ ПРЕ 14 ГОДИНА, ТАЈНА ИСТОРИЈА ЈЕЗУИТА, А НАРЕДНА ЋЕ БИТИ ОБЈАВЉЕНА ОВЕ ГОДИНЕ, КРАЈЕМ ЛЕТА – ВАТИКАН ПРОТИВ ЕВРОПЕ! Највећи геноцид током Другог светског рата, пропорционално броју становника једне нације, није се догодио у нацистичкој Немачкој, већ у марионетској држави Хрватској, коју су створили нацисти. Тамо је, у годинама 1941-1945, око 750.000 Срба, 60.000 Јевреја и 26.000 Рома, мушкараца, жена и деце, страдало у гигантском геноциду. То су бројке које користи већина страних аутора, посебно Немци, који су били у најбољем положају да то знају. Херман Нојбахер, можда најважнији од Хитлерових изасланика за решавање проблема на Балкану, извештава да, иако

ГОЛГОТУ ЈАСЕНОВЦА И КОЗАРЕ ЗАУВЕК ОТРГАО ОД ЗАБОРАВА: Архијерејска грамата историчару Антуну Милетићу за допринос изучавању страдања у НДХ

7. јул 2026.

Одлуком Митрополита зворничко-тузланског Фотија истакнутом југословенском и српском историчару, пуковнику у пензији, магистру Антуну Милетићу, додељена је Архијерејска грамата. Ово највише епархијско признање, израз је дубоке захвалности Свете Цркве за Милетићев вишедеценијски прегалачки рад, неуморно архивско истраживање геноцида над српским народом, те немерљив допринос изградњи културе сећања на свете мученике Јасеновца и Козаре. С обзиром на то да је пуковник Милетић ушао у 96. годину, грамата му је уручена у његовом стану у Београду, где су признање у име митрополита Фотија свечано уручили званични представници Митрополије зворничко-тузланске, Дражен Ракић и Ненад Новић. Овом свечаном и емотивном догађају, поред чланова породице Милетић, присуствовали су и људи који су покренули ову племениту

ЗЛОЧИНИ ХРВАТСКИХ УСТАША НАД СРБИМА ДОЊЕ СУВАЈЕ – КРВАВО ПРОЉЕЋЕ ДОЊЕГ ЛАПЦА, 1941.

6. јул 2026.

Убијање Срба на подручју Доњег Лапца вршено је из дана у дан у прољеће 1941. године. Било је то систематско убијање Срба и бацање у јаму на Куку или у јаму Јасеновача крај Боричевца. Пише: Томо Радусин БАЦАЊЕ СРБА У ЈАМУ НА КУКУ ЈУНА 1941. Укупно је у мају и јуну 1941. у јаму на Куку бачено 52 жртва (сви Срби) БАЦАЊЕ И УБИЈАЊЕ СРБА ИЗ НЕБЉУСА У БОРИЧЕВЦУ У ПРОЉЕЋЕ 1941. датум број Срба датум број Срба 14. maja 1941. 1 20.6.1941. 7 јуна 1941. 42 1941. 6 До краја јуна 1941. године у Боричевцу је убијено 56 Срба из села Небљуси.. Међу убијеним је 24 дјеце, а

На Велебиту обиљежен Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2026. (ФОТО – ВИДЕО)

5. јул 2026.

Код Шаранове јаме на Велебиту, у Смиљану и Медку обиљежено 85 година од почетка Покоља, злочина геноцида у комплексу логора Госпић–Јадовно–Паг. Над Шарановом јамом на Велебиту, у суботу 20. јуна 2026. служен је помен за 38.000 убијених Срба у комплексу логора смрти Госпић–Јадовно–Паг у НДХ, поводом 85 година од почетка Покоља. Обиљежавању су присуствовали представници удружења, историчари, потомци жртава, изасланица српског члана Предсједништва БиХ Маја Гачић, поштоваоци културе сјећања и памћења, који су одали почаст страдалима и указали на значај његовања истине о једном од највећих стратишта српског народа у Другом свјетском рату. Учесници овог сабрања које се одржава већ седаманест година, окупили су се прво у Смиљану у цркви

Драгослав Страњаковић: Село Бубањ, срез Доњи Лапац, НДХ

3. јул 2026.

Усташе су 3. јула 1941. године напале село Бубањ, у срезу Доњи Лапац. Одмах су издали наредбу да нико не сме да се удаљује од своје куће. У наредби су, поред тога, истакли да више не треба нико никога да се боји, да може да ради на својој њиви, да су, тобоже, рачуни са Србима пречишћени, и да нема више никакве разлике, јер су Србин и Хрват у НДХ једнаки и уживају сва права“. Ова наредба „и топли јулски дани извели су народ у поље, где га је жељно чекала летина, чије обрађивање је каснило услед вечитог страха сељака за сопствени живот и живот своје породице“. Тога дана, рано изјутра,

Ђурђица Драгаш: ЗАВЕТ

3. јул 2026.

Можеш ме газити, нићи ћу опет као трава у пролеће, као цвет после кише. Име ми газиш,крст скрнавиш.Децу ми преклану коровом коровиш. Несоју, јаде… Кућу ми раскриваш,ливаду трњем зацрниш.У јами моје поново затиреш.Са камена име ми бришеш. Несоју, јаде… И божуре ми чизмом газиш.По пољу крваве трагове остављаш.Песму ми браниш,молитву поганиш. Несоју, јаде… Болим те жива,с песмом на уснама.Болим те жива,с миром у срцу,са свећом у рукама. Жари ти очи погане моја хаљина бела.Горе ти дланови крви жељни.Прогони те светло из јаме,мирис земље коју си чемером напојио. Несоју, јаде…. Можеш ме газити,нићи ћу опет.Као трава у пролеће,као цвет после кише.Можеш ми кућу рушити,градићу је опет.Гнездо ћу свити међ’ облацима,у крошњама,са

Немања Девић: Беседа уз Шаранову јаму

2. јул 2026.

Поводом обележавања Дана сећања на Јадовно 1941 – 2026. окупљеним ходочасницима уз Шаранову јаму на Велебиту, беседио је историчар др Немања Девић научни сарадник на Институту за савремену историју у Београду. Часни оци, драга браћо и сестре, Опростите мени недостојноме, што узимам реч на овом светом месту. Свето место, то за нас овде окупљене није тек фраза, која се изговара у пригодном тренутку. Нити је за нас 85-годишњица страдања ни по чему значајнија, од 83-годишњице или 86-годишњице. Овде је време за нас одавно стало. Овде престају да важе овоземаљска мерила, и немогуће је на свет гледати са својих пет чула. Кад бисмо могли да видимо само делић ондашњег покоља, из

Исак Асиел: Крст страдални на раскршћу неба и земље су поставили живи, да се не заборави

2. јул 2026.

Поводом судског спора везаног за постављање Часног крста над гробницом 6.500 Срба на гробљу у Земуну, Врховни рабин Јеврејске заједнице у Србији Исак Асиел послао је писмо Момчилу Мирићу, председнику удружења Јадовно 1941. Београд чији садржај преносимо у целости. Поштовани г. Мирић, Жао ми је што су се догађаји око постављања православног крста на делу јеврејског гробља у Земуну нанизали у тако немилом смеру и довели до судског спора. Након што су нацисти побили јеврејске заточенике и затворили Јеврејски логор (децембар 1941 – мај 1942), у новоформираном Прихватном логору Земун (мај 1942 – 1944), почињен је злочин, немерљив и непојмљив, над Србима и припадницима других народа на Старом сајмишту. Тела тих невиних

Лордан Зафрановић о свом новом филму: Истина о Јасеновцу мора да се каже – неки је неће прихватити!

2. јул 2026.

Бивши немачки канцелар Вили Брант направио је велики, светски гест када је клекнуо у Аушвицу и затражио опроштај. Једино тако нешто има снагу. Док неко не клекне у Јасеновцу, на оном страшном месту где је убијено толико невиних људи, Јасеновац неће добити свој епилог. И даље ће бити место оптужби, мржње и подела, каже редитељ Лордан Зафрановић. Прослављени редитељ се од ране младости бави темом зла – како оно настаје, како се развија и како се остварује, посебно оног зла које су починили Хрвати – усташе, људи поникли из његовог народа. Зафрановић својим делима опомиње: будимо људи, суочимо се прво са сопственим гресима и учинимо све што је до нас

Ђурђица Драгаш: Песма незаборављених!

29. јун 2026.

Радујемо се вама што носите крст, што певате и плачете у исто време. Ми ћемо увек бити ту и радовати се једни другима јер… ми смо једно… ви над јамом и ми у јами!!! Уједе ме звер, окрвављеним зубима.Растргну ми кожу дивљим канџама. Баци ме у понор…. Падох тихо, нечујно, меко.Узе ме Господ милостиви, ослободи ми тело муке овоземаљске. Лагана и неболна гледала сам из мрака безданог.Гледала сам невиђено, пакао што га људски ум не докучи. Гледала сам децу без очију, жене без утробе, старце без руку…Миловала сам им ране, смиривала јауке, брисала зној са чела.Молила сам Господа да их узме, да однесе бол, да нас сједини. И чуо је

Данас је 24. јун – Међународни дан сјећања на Јадовно 1941.

24. јун 2026.

Међународни дан сјећања на жртве комлекса логора смрти НДХ, Госпић – Јадовно – Паг 1941, одређен је и обиљежава се од 2010. године. Инцијатива а онда и одлука за одређење Дана сјећања на Јадовно 1941, дјело је удружења “Јадовно 1941.” из Бањалуке, удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса логора смрти Госпић – Јадовно – Паг основаног крајем 2009 године. Тога дана, 24. јуна 1941. године, логори Метајна и Слана на острву Пагу примили су своје прве заточенике. Истога дана, логор смрти Јадовно на Велебиту добија у смислу простора који захвата и капацитета пријема заточеника, своје максималне границе. Датум за Дан сјећања, на иницијативу оснивача удружења Јадовно 1941, одредили су фебруара

Убити учитеље и попове

22. јун 2026.

Усташе разрадиле план да се Срби „сви до једног“ побију. Сељани усмрћени маљевима и бачени у јаму Голубњача Масовни покољи Срба у НДХ били су унапред планирани и организовани. Иницијативу за та монструозна убиства дали су Павелић и његови сарадници, а одобрили је и свесрдно јој помагали немачки и италијански окупатори. Циљ је био потпуно уништење, истребљење православног живља и стварање „чисте хрватске нације“. План за истребљење Срба разрађиван је на усташким састанцима, на које су редовно долазили и католички свештеници. Тако је, на пример, средином маја 1941. у Глини, у згради болнице, одржан збор усташа из готово свих жупа НДХ, мада су већину чиниле усташе из Босне и Херцеговине

Ако заборавим тебе Јадовно, нека ме заборави десница моја.

19. јун 2026.

Не постоји овоземаљска заповијест, нити закон који може да нас одвоји од завјета који смо дужни да испунимо према нашим претцима. Да њихова жртва не остане заборављена, остаје дужност нама и нашој дјеци, јер какав им примјер дамо у односу према претходницима својим, тако ће се односити и према нама наши насљедници, ма како окончали свој овоземаљски пут. Ако заборавимо на страх и пригрлимо љубав, онда ћемо без бојазни корачати напред и испуњавати задаћу, и љубав према њима ће нас охрабривати да не клонемо док задаћу не испунимо. Љубављу и незаборавом покидаћемо печате тајни и скривених злодјела са гробова њихових, а правда васкрснути мора. Истина и правда надвладаће лаж и