izdvajamo Архиве - Страница 95 од 301 - Јадовно 1941.

The Memorial in Honour of 6 150 Serbs Murdered by Bosnian Muslims and Croats in Stari Brod, Visegrad presented

1. октобар 2019.

In Stari Brod near Visegrad, the Memorial Museum was consecrated as well as parastos (an Orthodox Christian memorial service) for the Serb victims of the Bosnian Muslims and Croats, who were allied to Nazi Germany. The suffering of 6,150 Serbs in the Sarajevo-Romanija region and Podrinje on March 42 on the banks of the Drina River is a double crime, as their fate has been silenced for decades. Аuthor: Grey Carter Photo: SRNA; edited by Drake Lazarus Monument to the victims who leapt into the river to avoid rape, torture and murder at the hands of Croat and Bosnian Muslim Nazis; Services are held each year to commemorate the victims. The memorial

Драгослав Бокан: ПЕТАР И ПАВЛЕ ГОЛУБОВИЋ, БРУТАЛНО УБИЈЕНА СРПЧАД

1. октобар 2019.

Један седмогодишњак и један петогодишњак убијени су, немилосрдно, само зато што су били Срби. И зато што су, на основу свих претходних искустава, њихови егзекутори знали да за ово злодело неће бити кажњени. Како се, на крају, и догодило, јер и овај злочин над нама остаде без казне, као и толики други. Пише: Драгослав Бокан Те ноћи, на прелазу првог у други јул 1992. године, остаће још једна у низу оних страдалних, голготских сцена стварно непојамног српског страдања. Група припадника Интервентног вода Станице јавне безбедности у Коњицу је кренула у убилачки поход, у отмицу читаве породице угледних српских професора коњичке гимназије: Ђуре, његове жене Власте, и њихове дечице, седмогодишњег

У Брчком промовисана књига ”Огњена Марија Ливањска”

30. септембар 2019.

Књига Буда Симоновића, Огњена Марија ливањска, која је најкомплетнији приказ страдања Срба Ливањског поља 1941. године, пренето читалаштву кроз аутентична сведочења преживелих страдалника, доживела је седам издања. И после 28 година од своје прве промоције, она и даље буди пажњу јавности. Зато је, након више промоција у Србији, Републици Српској, Црној Гори, али и у Лондону, представљена и брчанској публици. У суботу, 28. септембра 2019, након вечерње службе у цркви Свете Великомученице Недеље, на Мерајама, у сали парохијског дома, са благословом протојереја-ставрофора очева Миодрага Тошића и Жељка Ђурице, одржана је промоција књиге Буда Симоновића, Огњена Марија ливањска. Организатори промоције, Удружење Огњена Марија Ливањска из Београда и Завичајно удружење Крајишника „Гора“

У Грубишном Пољу служен парастос и одржан комеморативни скуп (ВИДЕО)

30. септембар 2019.

У суботу, 28. септембра 2019. навршило се 77 година од усташког злочина над више од 500 Срба са Билогоре и Грубишног Поља, углавном жена и дјеце. Тога дана усташе су у селима поубијале готово све које су затекле. Парастосу и комеморативном скупу присуствовало је свега десетак потомака и поштовалаца жртава. Парастос у цркви Св. Георгија у Грубишном Пољу, служио је Отац Славен Јовичић. Након тога, мала поворка се упутила према споменику над масовном гробницом на Трандлеровој дјетелини гдје су запаљене свијеће и положени вијенци а присутнима се обратио Душан Басташић, предсједник удружења Јадовно 1941. из Бањалуке. Слиједио је одлазак до споменика над масовном гробницом у Кишовом јарку гдје су запаљене

Теслић: Премијера документарног филма „Влајићки мученици“(ВИДЕО)

30. септембар 2019.

У сали теслићког биоскопа, у петак 27. септембра 2019, премијерно је приказан документарни филм ”Влајићки мученици”, аутора Алексе Kасаповића. О бруталном страдању српског цивилног становништва села Влајићи код Теслића, учињеног од усташке руке за вријеме Другог свјетског рата” дуго се ћутало. У бившој држави то је била забрањена тема и као таква, обавијена велом тајне, мало се знало о овом моунструозном случају. Захваљујући групи људи, а на иницијативу Архијереског намјесништва и благослаову надлежног епископа, 2013. године формиран је Одбор за истраживање почињених злочина у теслићком крају. По прикупљеним чињеницама које потврђују да је 25. јануара 1943. године нестао готово читав један заселак Влајића, Долићи, под под патронатом тадашње Независне државе

Црква канонизује српске мученике

29. септембар 2019.

Одјеци освећења спомен-музеја на Старом Броду, на Дрини код Вишеграда. Иницијатива митрополита дабробосанског Хризостома, члана Синода. Још ове године, како је најавио митрополит дабробосански Хризостом, члан Синода СПЦ, покренуће се иницијатива за канонизацију српских мученика које су на најбруталнији начин умориле муслиманско-хрватске усташе на Младенце 1942. године, у Старом Броду и Милошевићима, на Дрини код Вишеграда, и оних који су скочили у реку како би сачували част и достојанство пред крвницима који су, како је забележено, згрозили чак и немачке фашисте који су покушали да зауставе њихово безумље. ГРАМАТЕ Архијерејским граматама митрополит дабробосански Хризостом наградио је, поред осталог, општине Вишеград и Рогатицу, као и Мирка Пандуревића, власника „Романија путева“ из

Прећутана поглавља вишеградске хронике

29. септембар 2019.

Победе српског народа о којима се довољно не говори (3): Најновија саопштења из западних амбасада у Сарајеву показују истрајност у настојању да се у српском народу пригуше сећања на страдања која су се десила током Другог светског рата. Иако њено појављивање с пролетошњом, мартовском вишеградском смотром поштовалаца и настављача традиције Равногорског покрета нема директне везе, књига Предрага В. Остојића Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942, која је управо изашла из штампе, посредно објашњава дубоку симболику и суштину вишегодишњих вишеградских окупљања присталица Равногорског покрета, а на последњи мартовски скуп који се није разликовао од скупова одржаних претходних година уследила су неочекивано оштра реаговања из Сарајева, из амбасада Сједињених Америчких

Стево Лапчевић: Необична фреска лежимирских мученика

29. септембар 2019.

И мада се радујем јер знам да су наши мученици присутни на свакој Литургији, увек ми буде тешко јер молитву, крике, јауке, дозивање ближњих и издисаје наших дедова чујем и дана, каже прота Мирослав. Фреска лежимирских мученика (Фотографије: Стево Лапчевић) Још од најстаријих дана, у циљу указивања на то да је живот хришћана испуњен и мукама и страдањем, те подстицања на прихватање мучеништва као пута ка спасењу, зидове хришћанских светиња красиле су фреске на којима су приказивана страдања најзначајнијих мученика. Протоком времена, следећи ту традицију и увек са истим циљем, хришћански народи осликавали су у својим богомољама сличне призоре из сопствене историје. Тако су једни мученици смењивали друге, па се,

75 година од заборављеног геноцида над Србима у Банијском трокуту

29. септембар 2019.

Прошло је 75 година од злочиначке акције од 06.10.1944., када су усташке моторизоване постројбе „Брзи Склоп“ из Јасеновца у садејству локалних усташа и усташа са Дубичких Кречана изненада напале цивилно становништво 17 трокучанских села: Живаја, Шаш, Словинци, Костреши, Папићи, Јасеновчани, Чапљани, Побрђани, Меминска, Раусовац, Доњи и Горњи Храстовац, те српске дијелове села Тимарци, Утолица, Мрачај, Церовљани, Новоселци. Усташким обручем Дубица-Костајница-Суња-Дубица био је опкољен Трокут. Усташка акција под радним називом „Опколи,обори,закољи“ планирана је дуго са властима НДХ. Тог дана на кућном прагу заклано је и убијено или одведено у логор Јасеновац или у логор Дубичке / Баћинске Кречане, Стазу и др.мјеста око 1.200 жена, дјеце и стараца. Усташе су сакупиле и

Антонић: Срби немају гаранцију да се Хрвати са `трећим ентитетом` не би против њих удружили са Бошњацима

26. септембар 2019.

МОГУ ЛИ ХРВАТИ БИТИ СРБИМА САВЕЗНИЦИ У БиХ ПРЕФЕРАНСУ – НЕ БИ ЛИ ТО БИЛО ПРЕВИШЕ РИЗИЧНО? Хрватска не личи на заокружену државу, већ више на гранични појас – пошто је заједно с Крајином и настала као штит према Турцима. „Она нема стратешку дубину и може се пресећи готово на сваком правцу, те као таква може да постоји само под нечијом заштитом“. Кад нема НАТО-а, нема ни Хрватске. То је основна хрватска слабост, па се око тога онда може и направити договор с Хрватима Варијанта 1 да Хрватска исправи ову стратешку аномалију је да прогута целу БиХ и избије на Дрину. Али, ако би се по моделу „Олује“ НХ2.0 решила

Како ће бити умањен број српских жртава у Јасеновцу – сценарио

26. септембар 2019.

Г. Ефраим Зуроф, директор Центра „Симон Визентал“ из Јерусалима, изјавио је приликом посете Београду 29. августа о. г. да број жртава у Јасеновцу оцењује на око 100.000, а да је до сада пописано око 83.000 жртава. Неке је ово умањење броја пострадалих изненадило, а некога и није. Наиме, српске жртве су претежно живеле у сеоским срединама и углавном нису пописане а јеврејске жртве су досад пописане око 85%-90%, јер су углавном живеле у градовима и ту је било лакше пратити страдавање жртава. И жртве међу антифашистима Хрватима и муслиманима су претежно познате (пуно их је било из градова и већином су били евидентирани и као сарадници партизанског покрета). Јавност још

Додик данас на обиљежавању пробоја Солунског фронта

26. септембар 2019.

Из БиХ је у пробоју Солунског фронта учествовало 48.000 српских добровољаца, док их је само са подручја Крајине било од осам до десет хиљада. Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик присуствоваће данас на острву Видо обиљежавању годишњице повлачења српске војске преко Албаније, битке на Кајмакчалану и пробоја Солунског фронта. Додик ће положити вијенац у Маузолеју гдје ће бити обављен вјерски обред, на Морнаричком крсту и у „Плаву гробницу“. Додик ће са представницима града Крфа, обићи „Српску кућу“. Пробој Солунског фронта био је одлучујући за слом централних сила у Првом свјетском рату и његово окончање. Представља најдуже припреману војну акцију у историји ратовања која је, бриљантно изведеним стратешким предвиђањима и операцијама,

ЈОВАНКА СИМИЋ: Век чекања да се српским херојима одужи дуг

24. септембар 2019.

Нације које немају „црно на бело“ пописане своје жртве имају муку да другима докажу да су жртве уопште и имали. На свим ратиштима 20. века наши су преци херојски положили свој живот за добробит потомака. На нама је било да, с пуно пијетета, све њихове жртве саберемо, поименце и бројчано, и похранимо у архиве и неизбрисиве претинце колективног српског сећања. Ни столеће доцније тај дуг нисмо у потпуности одужили. Ни према нашим ратницима, а нарочито према цивилима. Тим пре што је Србија била једина земља која је у Великом рату имала готово троструко више пострадалих цивила него војника. Српски народ је изгубио 900 000 жена, деце и стараца. Њихове кости

Слободан Антонић: Токсични југославизам

23. септембар 2019.

Југоносталгија је погрешна зато што је необјективна и неуравнотежена. А посебно зато што је плодно тле за идеју обнове антисрпског југославизма, овог пута под НАТО кишобраном. Слободан Антонић (Фото: Соња Ракочевић) Недавно је Борка Павићевић сахрањена уз химну „Хеј Словени“ – јер за њу, како је речено, „није било разлике између некадашње Југославије и данашње Србије, сем сужавања простора„ (Србија као „мала Југославија“). А Срђан Драгојевић је, такође недавно, написао: „Враћам се провереној теорији југословенства. `Ја сам Србин, ја сам Хрват, еј, Бошњак сам, ахој, ја сам поносан Словенац`… Не – ви сте курци. Јебала вас нација. Будите, ако сте људи – Југословени“. * * * Срби су волели Југославију.

Позитивна оцена за текст Нацрта закона о Меморијалном центру „Старо сајмиште“

23. септембар 2019.

Нацрт закона о Меморијалном центру „Старо сајмиште“ позитивно је оцењен од стране уже стручне јавности током презентације коју је у Министарству културе и информисања одржала Радна група Владе за израду Нацрта. Презентацији су присуствовали представници академске заједнице, установа културе, научних института, невладиног сектора, Савеза јеврејских општина Србије, и представници Националног савета ромске националне мањине. Присутнима је представљен концепт будућег меморијалног центра, као установe културе на републичком нивоу, која би била посвећена култури сећања на жртве и историјске догађаје који су се десили на простору културног добра „Старо сајмиште“, односно простору нацистичког логора „Јеврејски логор Земун“ и „Прихватног логора Земун“. Основна делатност Меморијалног центра „Старо сајмиште“ биће прикупљање, чување, излагање, истраживање