izdvajamo Архиве - Страница 44 од 301 - Јадовно 1941.

Документарни филм “Добровољно умро”

17. децембар 2020.

Документарни филм “Добровољно умро” аутора Бранка Лазића у продукцији РТРС-а је прича о Ради Радивојцу који је као дијете преживио страдања у усташком логору Јасеновац. Јула 1942. године по завршетку офанзиве на Kозари, у овој логор заточено је 12.236 ђеце, отете од родитеља, без икаквих услова за живот. Само неколицина ђеце преживјела је страхоте овог пакла. Међу њима био је и и Раде Радивојац. Селекција међународног ТВ фестивала Бар , Црна Гора, 2009 Специјална пројекција, Београдски фестивал документарног и краткометражног филма 2010. Национална селекција ИНПУТ Будимпешта 2010. Селекција међународног фестивала документарног и кратког играног филма “ПРВИ KАДАР” Источно Сарајево, БиХ 2010. Награда жирија на фестивалу документарног филма ”Бдење душе”Сремски Kарловци,

Страдање народа Прњаворског краја (1) Народни херој Милош Вујаковић и страдање Срба у Штрпцима током Другог свјетског рата (списак страдалих)

17. децембар 2020.

За вријеме Другог свјетског рата, мјеста Прњаворског котара су знатно мање пострадала од других крајева Независне Државе Хрватске, гдје су злочини њемачког окупатора и нове хрватске државе прерасли у тотални геноцид. Међутим, ратне страхоте, злочини и страдања нису заобишли ни територију Прњавора. Пише: Бојан Милијашевић Током Другог свјетског рата на овом простору десило се неколико страшних масовних злочина, од којих су остали упамћени покољи жена и дјеце у Кремни и Штрпцима, стријељања цивила у знак одмазде, као и затварања и депортације прњаворских Срба у хрватске логоре смрти, али и нацистичке логоре Трећег Рајха. Прњаворчани су оставили своје животе по логорима Прњавора, Дервенте, Старе Градишке, Јасеновца, Бањице па све до Нарвика

Манастирец, злочин коjи траjе и данас

16. децембар 2020.

На jугозападу Македониjе пропада заборављена и оскрнављена капела наших страдалих предака. Тешко jе закључити где су кости убиjених Срба. Незапамћен масакр бугарских хорди 1916. године. Зарасла у шибље изнад села Манастирец, краj Македонског Брода, Спомен-капела са костурницом где почиваjу остаци жртава бугарских злочиначких хорди коjе су на Бадњи дан 6. jануара 1916. измасакрирале 103 наjугледниjа мештанина Пореча, заборављена jе и напуштена од свих. Понаjпре од отуђених потомака из тог забитог подручjа на jугозападу Македониjе. Препуштена зубу времана и скрнављењу нељуди, догодине ће дочекати „обележавање“ века од злочина. Стравичан покољ уочи православног Божића пре 99 година, у народу овог подручjа познат jе као наjгрозоморниjи „чин одмазде“ бугарских окупатора. А све зарад

НЕНАД МИЛКИЋ О РОМАНУ “КОСТИ”: Вријеме је да се сазна како су умирали Срби у Сарајеву

15. децембар 2020.

Роман “Кости” је омаж више од 8.000 убијених Срба и свима онима који су прошли кроз 123 логора и приватна затвора у Сарајеву Ненад Милкић је један од писаца новије и млађе српске генерације. У свом најновијем делу, роману “Кости”, који је светслост дана угледао данас, 14. децембра, бави се страдањем Срба у Сарајеву, током деведесетих година прошлог века. Изразито болна тема о којој није било превише разговора у домаћој јавности, у протекле три деценије. Који је мотив за писање романа “Кости”? – Страдање сарајевских Срба од ’92. до ’96. је неправедно запостављено у српском колективном сећању. Да ли се то чини из простог немара и недостатка саосећајности, или да

Епископ Атанастије (Јевтић): Великомученички Јасеновац после Јасеновца (одломак)

15. децембар 2020.

Прилози Радована Тривунчића о затирању трагова и Душана Томића о фалсификовању броја жртава Јасеновца. Ко је и зашто одлучио да се 1946-47. затиру трагови логора Јасеновац? Предлажем, да истраживачи покушају пронаћи одговор на нејасноће: 1. Зашто, гдје и тко је одлучио да се 1946. и током 1947. године предузму мјере затирања трага бившег КЦЛ „Јасеновац“? Споменуо бих да је логорски зид био у 70-80 одсто своје дужине читав. Да су зидине стражарница, тј. осматрачница биле само дјеломично урушене. Да је тзв. цигланска пећ Рингоф, преуређена за крематориј, била доступна и проходна за све до 1950. године. Да су зидине електричне централе, столарије, ланчаре и пилане могле бити врло успјешно конзервиране

Бокан: ЈОШ УВЕК НЕПОКАЈАНИ ГРЕХ ЉУДИ НАШЕГ РОДА

15. децембар 2020.

Читам о неком српском дечаку, Славку Иванишевићу из херцеговачког села Бежђеђа, кога су партизани под командом неког Копривице, крајем 1943. године, живог испекли на ражњу, у дворишту куће Новице Радуловића. Када је чула његова јадна мајка Госпава, да јој злотвори пеку сина (као јагње, голог, са укрштеним ногама и рукама, с главом и вратом везаним жицом за ражањ), поче да се удара у груди, чупа косе и вришти као полудела. Трчала је безглаво до места где је њен син немоћно јаукао и цвилео. Ушла је у двориште Радуловића куће и поче да моли да јој дете скину с ражња. Утрчава у ватру, гази је ногама и покушава да сина спаси паклених

Бранко Тепић, дјечак са чувене фотографије Жоржа Скригина, 74 године послије (ВИДЕО)

14. децембар 2020.

Једна фотографиjа, настала 1944. године у Кнежици код Козарске Дубице, заувиjек jе постала симбол антифашистичке борбе и хероjства народа Козаре и Поткозарjа. Риjеч jе о фотографиjи маjке Милице Тепић, коjа дjецу спасава фашистичког терора и злочина, бjежећи и скриваjући се планином Козаром и њеним обронцима. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 08. октобра 2015. године. Фотографиjу jе овjековjечио ратни репортер Жорж Скригин. Седам децениjа касниjе, пронашли смо тадашњег двогодишњег дjечака Бранка Тепића, коjег jе маjка бjежећи носила на леђима, водећи сестру Драгицу за руку. Судбина jе хтjела да му ова фотографиjа на неки начин одреди будућност „вjечитог избjеглице“. Чувена фотографиjа настала jе у

Злотвори

13. децембар 2020.

Ако jе судити по сjећањима преживjелих, по томе како говоре о своjим страдањима, по казивањима о злочинима и злочинцима, рекло би се да Србин — Динарац не умиjе да мрзи. У његовим риjечима нема жучи ни када говори о наjстарвичниjим злочинима. Нема грких риjечи и клетава ни за наjвеће злотворе и све се углавном своди на презир, на непомињање. Насупрот томе, не штеди риjечи, топле и људске, кад ваља истаћи доброту, гест човjечности и жртвованања друговjерника. Само тако се, чини се, може и разумjети њихово вjеровање да се зла не мора боjати онаj ко зло не чини, скрушеност, помирљивост и наивност са коjом су и Срби у ливањском краjу те

Дани(ј)ел Симић: Плочу са именом мог оца, нико неће скинути

12. децембар 2020.

Када је генерал-пуковник Новица Симић, славом у свом народу неовјенчан пробијач коридора ка Србији и потоњи начелник Генералштаба Војске Републике Српске преминуо 2012. године, питао сам кришом и стидљиво једног градског оца, да се Тузланска улица преименује њему у част. „Сачувао је Бању Луку и Босанску Крајину од судбине Книна и његове Крајине, читав рат бранећи коридор, да га не прекине Тузлански корпус и Хрватска војска преко Орашја“, образлагах тада симболику тог потеза. Веза са Србијом је војно опстала. Српска је у миру постала држава из два дијела, што се крије на званичним картама и временској прогнози у Дневнику. Помоћ јавности нијесам тражио, јер ми је било стидно. Вријеме ће

Умељић: Архиве Ватикана крију број Срба убијених у НДХ

11. децембар 2020.

Историчар Владимир Умељић изјавио је да се број жртава у усташком логору Јасеновац сигурно мјери стотинама хиљада, али да бројкама не треба лицитирати, а статистиком ће се, сматра, „моћи баратати“ ако се једног дана деси чудо и отворе ватиканске архиве. Умељић је за Вечерње новости рекао да и даље сматра да је немогуће утврдити прецизан број жртава у Јасеновцу, јер је велики дио документације уништен у вријеме Јосипа Броза Тита да би се прикрио геноцид над Србима. Он је навео да је убијеђен да Ватикан неће потпуно отворити и дати на увид документацију у вези са понтификатом папе Пија Дванаестог, на прољеће, за када је то најављено. Умељић, који је

Др Ђуро Затезало: Покољ у Лици на подручју Ловинца и Грачаца

10. децембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА ЛОВИНАЦ – ГРАЧАЦ Дане Гњатовић Даница, Расоја село Гњатовић, Ловинац Скочио сам у врбик па у поток. Усташе су јуриле за мном и пуцале Расоја село Гњатовић налази се југозападно од Ловинца у котару Грачац. У њему су живјели православни Срби од 1712. године. У марту 1941. године село је имало 150 становника који су живјели у 25 домаћинстава, од којих 21 у селу Расоји, 3 у мјесту Ловинцу и 1 у Св. Року. Сва домаћинства имала су заједничко породично презиме Гњатовић. Само осам дана

Спутњик код Србина, Спилберговог јунака, који је „ухапшен“ и послат пред – Гадафија

10. децембар 2020.

Да судбина сликара и вајара Недељка Гоге личи на узбудљив филмски сценарио, потврдио је својевремено и Стивен Спилберг: славни оскаровац је један део Гогине животне приче сместио у документарац и потом му изразио захвалност. На ћирилици! Бежећи од београдске буке, уметник Недељко Неђо Гога одлучио је пре две деценије да у зеленило и тишину Врњачке бање смести свој свет. Његова кућа — атеље, окренута ка планини Гоч, својеврсна је галерија слика, пејзажа, актова, скулптура, књига… И сећања… И мада многа од тих сећања нису лака за ношење, а по ужасима којима су испуњена прете да баце сенку на лице овог осамдесетогодишњака, Гога нас дочекује са широким искреним осмехом срећног и оствареног човека. Како и не би, каже, док нам отвара врата своје куће, кад је ових дана завршио и прву

Др Ђуро Затезало: Покољ у Лици на подручју Коренице

9. децембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА КОРЕНИЦА Алекса Kнежевић Kрљац, Љубово, Бунић Везале су ми усташе руке на леђа шпагом обичне дебљине „..Дошли су оноћ, 25. јула 1941. године по мене. Био је то Мејо Марковић и Мештровић, не знам како му је било име, из Бунића, и Томан Растић, наш комшија из Љубова. Било је прво поноћи. „Излази из штале”, завикали су „Идемо у Бунић.” Гдје ја спавам добили су сазнање у кући, јер су ме прво тамо тражили. Рекла им је моја невјеста Миличица да понекад спавам и у

Католичка интерпретација за православну цркву у Вуковару

8. децембар 2020.

Користећи непроверени историјски мит Туристичка заједница Вуковар ствара утисак да Црква Преподобне Матере Параскеве у излетишту Адица није изворно била православна. Пише: Душан Велимировић Туристичка заједница Вуковар у сарадњи са Градским музејом, Градом Вуковаром и Конзерваторијским одељењем Министарства културе Републике Хрватске поставила је нове туристичке сигнализације и информације о важним топонимима на подручју града. Како стоји на званичним страницама Града Вуковара, овај пројекат вредан је готово 110.000 куна, а уврштене су и плоче са информацијама о одређеним објектима на хрватском и енглеском језику. У овај пројекат укључени су и поједини објекти који су кроз историју веома важни за живот српске заједнице у овом граду попут Богојављенском крста, Српског дома, храма

„Крајина као судбина“- интервју са Мићом Јелићем Грновићем

8. децембар 2020.

Господине Јелићу Грновићу, задовољство ми је што сте пристали на овај интервју. За почетак, реците нашим читаоцима нешто о свом одрастању, школовању, студијама у Загребу и како сте се нашли на мјесту министра културе РСК? Разговор водио: Јово Радовић Рођен сам трећег марта 1942. године у банијском селу Јасеновчани, дакле за вријеме Другог свјетског рата и злочиначке владавине Независне државе Хрватске под чијом су влашћу Срби били потпуно обесправљени. Дакле самим чином стварања те злочиначке творевине почело је одвођење виђенијих Срба и Срба солунских добровољаца на разна стратишта гдје су мучени,клани и убијани. Такође превођени су насилно у католичанство . Многи су као у глинској цркви данима колективно клани умјесто