Turske oružane snage u utorak su oborile ruski avion blizu tursko-sirijske granice i opasno zaoštrile sukob koji se širi sve brže i sve nepredvidljivije, navodi se u opširnoj analizi „Si-en-en-a“. Vratimo se korak nazad i pogledajmo šta je sve izazvao rat u Siriji: samo nekoliko dana posle napada u Parizu – jednog od najvećih terorističkih napada na evropskom tlu posle Drugog svetskog rata – i dok je Brisel, nezvanična prestonica Evropske unije, i dalje delimično paralisana, jedna članica NATO oborila je ruski borbeni avion. Da se to dogodilo tokom hladnog rata, već bismo se spremali za mogućnost izbijanja nuklearnog rata. Na sreću, taj konflikt je okončan. Umesto da unese nuklearnu

Njegovo preosveštenstvo vladika zahumsko-hercegovački i primorski Grigorije rekao je da su se Srbi u Republici Srpskoj izborili za svoju slobodu, koju ne daju ni za šta na svijetu jer je to njihova tekovina. Ako ne bude Kosova i Metohije među srpskim zemljama, onda će biti veoma teško i Srbima u Republici Srpskoj, a ako ne bude Republike Srpske, onda je pitanje hoće li biti Srbije i uopšte Srba – rekao je vladika Grigorije u manastiru Visoki Dečani, gdje je prisustvovao Svetoj arhijerejskoj liturgiji služenoj povodom krsne slave ovog manastira – Svetog Stefana Dečanskog. Vladika Grigorije poručio je da Srbima ne ostaje ništa drugo nego da vjeruju i bore se za

Turska provokacija je dovela Rusiju na korak od rata sa NATO. Sada se Putin suočava svojim „Kenedi trenutkom.“ Hoće li reagovati kako se očekuje – moglo bi se reći čak i kako je opravdano? Današnjim obaranjem ruskog aviona Su-24 sukob u Siriji je veoma opasno zaoštren. Turska je članica NATO saveza. Hajde da stoga ne ublažavamo reči: jedna država NATO saveza je napala Rusiju. Od obaranja američkog aviona U-2 iznad Kube, tokom kubanske raketne krize 1962. godine, svet možda nije bio tako blizu Trećeg svetskog rata. U vreme Kubanske krize, američka Združena komanda i većina kabineta Džona Kenedija je podržala bombardovanje i invaziju na Kubu. Da je do toga došlo,

Gde su danas i šta rade bivši visoki republički funkcioneri u SFRJ. Pokušaj spasavanja države pretvorio se u “putujući cirkus šestorice predsednika”. Momir Bulatović i Milan Kučan sada su penzioneri i nisu politički aktivni KAD god se približi 29. novembar novinarskim stupcima se meri koliko je godina prošlo od bivše Juge, a usput i ima li tuge za prohujalim vremenima. Kao pesak kroz prste iscurilo je gotovo četvrt veka kada su Jugoslaviju prekrili snegovi, paprat i šaš. Putovali su, za tog vakta, predsednici republika: Slobodan Milošević, Franjo Tuđman, Milan Kučan, Alija Izetbegović, Kiro Gligorov i Momir Bulatović diljem naše domovine. Ali, bio je to put bez povratka. Jugoslavija je završila