Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Molitva

Datum objave: četvrtak, 26 novembra, 2015
Objavljeno u Kosovo
Veličina slova: A- A+
Predrag Vasiljević
Predrag Vasiljević

U danima kad buja ekstremizam u Prištini, kad preobučeni teroristi suspenduju sve dogovore sa Beogradom, najmanje što može da nam pomogne su ovakve izjave sa vrha Srpske pravoslavne crkve.

 

Piše:Predrag Vasiljević

NIJE knez Lazar 1389. poveo Miloša Obilića i srpske vitezove na Kosovo da “prolije krv” već je izabrao carsko nebesko i vinuo se u večnost odbranom svete zemlje.

Nikad patrijarh srpski Pavle, koji je bio verski i duhovni vođa naroda u najkrvavijim godinama zla, nije javno pozivao da puškom i nožem branimo naše iako se i to moralo.

Poruku patrijarha Irineja u Visokim Dečanima da će Srbi, ako treba, proliti i krv za odbranu svetinja mogu da koriste i zloupotrebe samo naši neprijatelji.

U danima kad buja ekstremizam u Prištini, kad preobučeni teroristi suspenduju sve dogovore sa Beogradom, pokazuju naoštrene očnjake i prete da zapale veliku vatru, najmanje što može da nam pomogne su ovakve izjave sa vrha Srpske pravoslavne crkve.

Takve poruke, istorija nas uči, i kada imaju plemenit i častan poriv, lako se mogu istrgnuti iz konteksta, spinovati u postmodernim medijskim laboratorijama i vratiti nama kao bumerang.

Sa čela najvažnije narodne institucije koja je suštinski zaštitnik Srba na Kosovu, oko čijeg krsta i molitve su se okupili naši sunarodnici, ovakve reči paraju uši.

Ispod manastirskih kupola, gde Srbi vide i duboko osećaju večnu vezu sa sopstvenim postojanjem, “prolivanje krvi” ne zvoni kao lekovite reči utehe i nade.

Naravno, Srbija nikada ne sme da odustane od Kosova i Metohije, jer bi u tom trenutku prestala da bude Srbija. Naravno, Srbija ne sme da napusti svoje svetinje. Naravno, branićemo zauvek ono što je naše.

Ali posle krvavih ratova koje smo izgubili, proterivanja i ubijanja naroda, paljenja crkava i manastira, naše najjače i jedino oružje sada je strpljenje.

Kao što je patrijarhu i crkvi sada najjače oružje – molitva.

Izvor: Novosti


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top