Ретко који државни празник се „толико примио“ међу грађанима бивше СФРЈ као овај. У спомен на давна времена, без обзира на ставове о бившој нам држави, подсећамо вас на овај празник… Историјски, 29. новембар обележавао је годишњицу Другог заседања АВНОЈ-а, када је у Јајцу 1943. донета одлука о федералном устројству државе, а у стварном животу био је праћен правом свечарском атмостфером, обиљем хране и пића, свечаним академијама и наравно, нерадним данима… Након завршетка рата, 1945. године, 29. новембар се славио као Дан Републике и био један од највећих празника у некадашњој СФРЈ – прослављао се два нерадна дана уз свечане академије у главним градовима република бивше државе, дељење ордења, почасне

Предсједник СББ-а Фахрудин Радончић сматра да је опасност од тероризма у БиХ, региону и ЕУ једнака, те да повратак држављана БиХ са сиријског ратишта може бити безбједносни проблем за БиХ. „Постоје обавјештајни подаци да се из БиХ на сиријском ратишту борило између 300 и 400 лица, а да се вратило њих око 150“, рекао је Радончић за загребачки „Вечерњи лист“, издање за БиХ. Након посљедњих терористичких напада у свијету које су извели исламисти, Бошњаци у БиХ су, према његовим ријечима, у деликатној позицији. „Појавом ИСИЛ-а, у цијелом свијету види се задојеност радикалном идеологијом која, нажалост, није прошла ни мимо ових простора. Данас је проблем радикализма готово једнако изражен у Француској

У борбу против тероризма као глобалне опасности треба објединити глобалну међународну заједницу, а то значи Уједињене нације и организације као што је ОЕБС МЕЂУНАРОДНИ тероризам је дуготрајни, глобални и комплексни безбедносни проблем. До најновије ескалације тероризма коју демонстрира тзв. Исламска држава (убиство преко 200 руских туриста над Синајем, убиство око 130 Парижана у више синхронизованих напада и други), долази у време продубљивања неповерења и конфронтације међу највећим силама, кризе унутар ЕУ, оружаног посезања за туђим богатствима и интересима, опадања делотворности механизама за мирно решавање спорова, велике сеобе народа и деградације основних принципа међународних односа. Да би се тероризам искоренио, поред реакција земаља чији су грађани и интереси директно угрожени или

Власник Индустрије меса Матијевић, који је постао први бизнисмен из Србије који је купио пољопривредно земљиште у Хрватској, не открива колико је платио оранице, али најављује велике планове за ширење посла у суседној држави. Купио сам 1.500 хектара ораница у атарима Сремских Лаза, Старих Јанковаца и Негославаца, после две године преговора, потврдио је у Новостима Петар Матијевић, бизнисмен из Новог Сада, власник Индустрије меса Матијевић. Он је купио задруге „Јанковци“ у Старим Јанковцима и „Негославци“ у истоименом мjесту у Вуковарско-Сремској жупанији, које су биле власништво Енвера Моралића и први је бизнисмен из Србије који је купио пољопривредно земљиште у Хрватској. На тај начин, како каже, купио је и очевину, односно

Преокрет на политичкој сцени Хрватске закомпликовао формирање нове владе. Рашковић изненада затражио консултације с председницом ЗАГРЕБ ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА ПОШТО је СДСС потписао да његова три посланика у новом сазиву Хрватског сабора дају подршку левој коалицији у четвртак је дошло до изненађујућег и драматичног преокрета. Не обавестивши Милорада Пуповца и Војислава Станимировића, Мирко Рашковић затражио је самосталне консултације с председницом Колиндом Грабар Китаровић и срушио договор да ће у име СДСС-а извештај поднети Милорад Пуповац. – А шта да вам кажем? Очито се нешто догодило преко ноћи и Рашковић је одступио од нашег договора који смо постигли на председништву странке. Тамо смо закључили да сва три гласа иду СДП-у –

На Филозофском факултету на Палама вечерас је промовисана књига „Стазама српског рукописног насљеђа“ аутора Биљане Самарџић. Самарџићева, професор на Катедри српског језика и књижевности, навела је да је књигом жељела да поручи да је крађа српског језика и ћирилице истовремено и крађа српског националног идентитета. „Јасно указујем колико ти спољашни фактори утичу на историјске процесе, а који су лингвистику окренули на поље политике“, каже Самарџићева. Према њеним ријечима, то се посебно види у радовима о такозваној босанчици и хрватској ћирилици, гдје указује колико се политика према језику одвојила од науке о језику. Истичући да се, губећи српски језик и ћирилицу губи и национални идентитет, Самарџићева је нагласила да формула за

Русија је на великом испиту, како реаговати након спремљене акције подривања њеног повратка у статус суперсиле.   Можда је титула суперсиле враћена само у медијском смислу и за домаће потребе, али када су противници Башара ал Асада дошли на четрдесетак километара од Тартуса, све се промијенило на свјетској политичкој позорници. Можда и много више него након (ре)анексије Крима, гдје је Путин заправо сјекао уши, да би дефанзивно искрпио дупе. И овдје је Русија реаговала из насушне потребе. Послала је мањи број ваздушнопоморских десантних снага, да заштити своју једину базу на Средоземном мору и довукла своје ваздухопловство, које је послије дужег времена (2008.) почело вјежбати гађање у стварним условима рата. У

Посланици руске Државне думе подржали су идеју да се православној цркви врати Аја Софија у Истамбулу, саопштио је предсједник комитета Думе за питања имовине, координатор међупартијске парламентарне групе за заштиту хришћанских вриједности Сергеј Гаврилов. Гаврилов је истакао да руска страна сматра неопходним да подсјети на најстарију светињу цијелог хришћанског свијета, Свету Софију Цариградску у Турској, у Истамбулу, древну византијску цркву, чија је историја повезана са историјом Васељенског сабора, јављају руски медији. „Очекујемо од турске стране пријатељски корак – враћање цркве Свете Софије хришћанској цркви“, рекао је Гаврилов. Аја Софија је након отоманске окупације града 1453. године била претворена у џамију, а 1935. године претворена је у музеј. Уписана је у