izdvajamo Архиве - Страница 272 од 301 - Јадовно 1941.

Слободан Милошевић, Алија Изетбеговић и Фрањо Туђман са тадашњим америчким државним секретаром Вореном Кристофером после потписивања мировног споразума 21. новембра 1995. Фотографија: AP

Рушење Југославије из руског угла

20. децембар 2015.

Документарни филм руског новинара и редитеља Алексеја Денисова „Како су убили Југославију. Сенка Дејтона“ премијерно је емитован априла месеца на државном ТВ каналу „Русија 1”. Пише: Бојана Мишковић Филм је изазвао велику пажњу руских гледалаца. Снимљен је 2015. године на локацијама у Босни и Херцеговини и Србији, а преноси сведочења учесника ратних догађања, као и ставове значајних личности из политичког и културног живота. „Руска реч“ објављује приказ овог за руско гледалиште изузетно значајног филма. „Нормална компонента рата“ Руски документарни филм посвећен распаду Југославије почиње потписивањем Дејтонског споразума, а затим се враћа на узроке избијања рата и на догађаје из 1992. године у Босни и Херцеговини. Филм је сниман на више

Професорка Пирко Турпеинен, фински психијатар и политичар

Ратко Младић је жртва пропаганде!

20. децембар 2015.

Професорка Пирко Турпеинен, фински психијатар и политичар: Генерала су победници оклеветали СРПСКИ генерал Ратко Младић није „балкански касапин“ како желе да га представе у савременој историји. Он је био човек који је бранио свој народ и који је држао војничку реч. Ово каже професорка Пирко Турпеинен, угледни фински психијатар и функционер финских социјадемократа. Професорка која је, када је завршила свој мандат у парламенту, у Савету Европе радила као стручни сарадник у Комисији за испитивање тортуре и кршења људских права, каже, у ексклузивном разговору за „Новости“, да се Младићем бави због „историјских контроверзи“ које прате овај случај. * У вашој најновијој књизи „Три личности у историји“, посебно се бавите некадашњим командантом

Реаговање: Није тачно да Срби у Дубровнику страхују

19. децембар 2015.

Немања Богуновић: Као Србин који скоро десет година живи у Дубровнику, са великим жаљењем морам да констатујем да је у тексту „Новости” изнет низ нетачних и непроверених информација ОПОМЕНУ изреком Едмунда Буркеа да је за победу зла над добрим једино потребно да добри људи не учине ништа, добио сам потребу да вам се обратим поводом текста „У Дубровнику затиру све што је српско“, аутора Марка Лопушине, објављеног у „Новостима“ 13. децембра. Као Србин који скоро десет година живи у Дубровнику, са великим жаљењем морам да констатујем да је у поменутом тексту изнет низ нетачних и непроверених информација. Навели сте да Срби у Дубровнику свакодневно страхују за своје животе и да

Злочин у Јошаници – преживјели 23 године вапе за правдом

19. децембар 2015.

На гробљима у Фочи и Јошаници данас су запаљене свијеће за 56 Срба из Горње Јошанице који су звјерски убијени на данашњи дан прије 23 године у нападу муслиманске војске из Горажда. У никољданску зору 1992. године припадници такозване Армије БиХ, који су се у току ноћи увукли у дубину српске територије, истовремено су напали сва српска села Горње Јошанице, мучећи, убијајући и палећи све пред собом. Сравњено је више од десет села, а међу убијенима, којима су одсијецани дијелови тијела, било је доста жена и стараца, као и троје дјеце – двоипогодишња Данка Тановић, те брат и сестра десетогодишњи Дражен и дванаестогодишња Драгана Вишњић. Драги Стојановићу из села Медановићи

Круг Латинке П.

19. децембар 2015.

Нико Србе није поразио дубље и далекосежније него што су то урадили комунисти, а Латинка Перовић је последње велико име из оперативне групе југословенских комуниста који су проводили дрезденски налог из 1928. по ком се и данас ради То може да се назове обилазак градилишта по окончању радова, вожња почасног круга, плес победника на месту злочина… како коме драго, али да се ради о победнику, ликовању, одоцнелом сладострашћу, у то нема сумње. Реч је о Латинки Перовић и једном програму написаном и усвојеном 1928. године, у Дрездену, на Четвртом конгресу КПЈ. Тај програм никада није одбачен, повучен, ревидиран. Он је и данас на столу, по њему се и данас ради

Десетогодишњи притвор Капетана Драгана

18. децембар 2015.

Отезање са подизањем оптужнице потврђује тезу да хрватско правосуђе против Капетана Драгана нема довољно валидних доказа Шта је са Капетаном Драганом – питање је које свакодневно „Веритасу” постављају Срби са свих континената. „Капетан је добро и психички je стабилан“, одговара његова изабрана бранитељка, загребачка адвокаткиња Слађана Чанковић, која је почетком октобра преузела његову одбрану уместо бранитеља по службеној дужности. Истина је да се о Драгану Васиљковићу, званом Капетан Драган, од изручења у Хрватску почетком јула ове године мање говори и пише него док је боравио у аустралијским затворима. Почетком децембра објављена је вест да су Срби у Србији почели прикупљати помоћ за Капетана. Прошле недеље у Београду је одржано донаторско

Руси подижу Теслин торањ у Србији

18. децембар 2015.

Научно насеље са Теслиним торњем, које би било попут оног на Лонг Ајленду, високом чак 56 метара, у наредне две године требало би да почне да се гради у подножју планине Ртањ, тврде представници београдског Међународног центра за истраживање наслеђа Николе Тесле, који су за овај пројекат већ откупили око пет хектара земље. „Земљу смо откупили пре два месеца и реч је о локацији у самом подножју планине на око 100 метара од хотела „Миленијум“. Пројекат је усвојен од стране Скупштине општине Бољевац, а обавеза је да почнемо с радовима у року од две године“, каже Милка Кресоје, председник Међународног центра за истраживање наслеђа Николе Тесле. Према њеним речима овај

ТЕЛЕГРАМ ОБЈАВЕ РАТА СРБИЈИ ИЗ 1914. НА ЛИСТИ СВЈЕТСКЕ БАШТИНЕ

18. децембар 2015.

Унеско је донио одлуку да се, на приједлог Архива Србије, Телеграм објаве рата Аустроугарске Србији упише у Међународни регистар „Сјећање свијета“. У Архив Србије је стигла званична потврда о упису Телеграма објаве рата Аустроугарске Србији 28. јула 1914. године. Приједлог за упис тог документа у регистар „Сјећање свијета“ поднио је 2014. године Архив Србије на стогодишњицу почетка Првог свјетског рата, преносе београдски медији. Одлуку о упису у регистар „Сјећање свијета“ Унеско је донио 9. октобра. Телеграм је упућен из Беча 28. јула 1914. у 11 часова и 10 минута, а примљен је у Нишу 28. јула 1914. године у 12 часова и 30 минута. Писан је на француском језику. У

Дискредитовањем свједока, Изетбеговић брани оца

18. децембар 2015.

Члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић, тврдњом да заштићени свједок у Хагу лаже да су муслиманске власти организовале напад на сарајевску пијацу Маркале, брани свога оца и власт чији је дио био током рата, изјавио је Срни Бранко Лукић, бранилац генерала Ратка Младића. „Изетбеговићева изјава је очекивана и није нас изненадила. Он пре свега брани свога оца и власт чији је део био у току рата, тако да не може да се каже да нема ни његовог утицаја у свему овоме“, рекао је Лукић. Према његовим ријечима, заштићени свједок налази се у програму заштите Хашког тужилаштва, па Бакир Изетбеговић треба да се обрати тужилаштву ако жели нешто да предузима. Он је

Теже пробити ћутање него коридор

18. децембар 2015.

На Дугој Њиви у Модричи, сваке године се обележава годишњица пробоја „коридора живота“. Ту војну операцију којом је 28. јуна 1992. поново успостављена копнено-ваздушна веза са Србијом, провеле су јединице Војске РС и Српске војске Крајине (СВК). Један од учесника, генерал у пензији Миле Новаковић, некадашњи командант СВК, у интервјуу за „Вести“ подсећа на допринос Срба из Крајине тој блиставој победи над знатно бројнијим снагама хрватско-муслиманске коалиције када су ослобођени Дервента, Модрича, Оџак и Брод. Овај интервју је рађен јуна 2012. након обележавања 20 годишњице пробоја „коридора живота“. Ко је покренуо иницијативу за пробој коридора према Србији? – Милан Мартић, тадашњи министар унутрашњих послова РСК. Генерал Ратко Младић пристао је

О бескрајино туго

18. децембар 2015.

Ево ће проћи и четврти мјесец како сам била тамо, а написала нисам ниједну једину реченицу о томе о чему тако дуго ћутим и што пред крај мог животу живу хоће да ме поједе. Моје родно село Кордунски Љесковац, не постоји од првог дана августа 1995. Нема Кордунског Љесковца ни на једној географској карти. Гдје је моје село? Живјели су у њему Ћаћићи, Девићи, Гојићи, Дакићи, Смиљанићи, Ковачевићи, Кларићи… Године 1857. Кордунски Љесковац је имао 1.514 становника. У Слуњу сам 2008. подигла своју домовницу. С хрватском путовницом сам лакше могла отићи у Америку да видим тешко болесног сина. Након података гдје и када сам рођена, слиједи оно с пребивалиштем (држава,

Донацијa за отварање библиотеке свете Стане Арнаут у Пребиловцима

18. децембар 2015.

Канцеларија за дијаспору при Министарству Спољних послова Владе Републике Србије подржала је пројекат Црквене Општине Чапљина за отварање библиотеке свете Стане Арнаут у Пребиловцима. Донацијом од 400,000.00 динара покриће се трошкови опремања просторије за библиотеку која ће се налазити у духовном и културном центру свети Краљ Милутин у Пребиловцима, као и набавка неопходне опреме за рад библиотеке. Списак свих донатора који су подржали овај пројекат биће објављен накнадно, након достављања књига и отварања библиотеке који је планиран током Васкршњих празника када храм у Пребиловцима прославља своју славу. Извор: Управа СПЦО Чапљина

Пукни зоро!

17. децембар 2015.

Није хучала Бистрица док смо прелазили мост што се надвио над њом. Нисам много ни загледао мост ни велике његове лукове, нити околне зграде начичкане дуж реке у старој чаршији, док сам се уском улицом успињао према призренској богословији. Више сам ловио погледе младих Арнаута који су у групама прелазили преко моста, стискајући у руци све време своју црну шајкачу, коју сам претходних дана носио на Косову. Као што су развалине цивилизације у Цариграду данас преплављене младим Турцима, тако у очи пада да је и у Призрену, некадашњем симболу исте те цивилизације, царском граду – Душановом граду, све данас у арнаутлуку, силном и живом – има их око 180.000 спрам

Старица Перса Стојковић симбол српског отпора и пркоса

17. децембар 2015.

Канцеларија Владе Србије за Косово и Метохију оцијенила је да пресуда суда у Гњилану, којом је српска старица Перса Стојковић осуђена на новчану казну од 50 евра или три дана затвора због тјерања крава албанског комшије из свог дворишта, представља тужан доказ недостатака правног система на Косову и Метохији. Из Канцеларије апелују на правосуђе на Косову и Метохији и на Еулекс да пронађу правну могућност да ова бесмислена и очигледно антиправна пресуда буде поништена или преиначена. Пресудом за ремећење јавног реда и мира, Перса Стојковић, иако сасвим очигледно жртва насиља и бахатости албанских комшија, кажњена је због тога што је покушала да заштити своју имовину, истиче се у саопштењу Канцеларије

Промовисан репринт издања књиге „Судбина Крајине“

17. децембар 2015.

У Бањалуци је вечерас представљен репринт издања књиге Срђана Радуловића „Судбина Крајине“ која свједочи о оснивању, трајању и пропасти Републике Српске Крајине. Директор Документационо – информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао је Срни да је промоција ове књиге повод за обиљежавање Дана некадашње Републике Српске Крајине. „Република Српска Крајина настала је 19. децембра 1991. године уједињењем три српске аутономне области – Крајина, западна Славонија и источна Славонија, Барања и западни Срем“, подсјетио је Штрбац. Он је оцијенио да је „Судбина Крајине“ култна књига писана пером новинара Радуловића који је успјешно радио у неколико штампаних и електронских медија. „Књига је написана и објављена 1996. године. Фактографски је фантастично конципирана, јер је