Прошло је 70 година од те 1946. године, фебруара месеца, када је велики број људи, кроз колонизацију, напустио свој родни завичај, своје прадедовско огњиште и дошао да живи и ради широм Војводине. Дакле, постајали су они и њихови потомци, Војвођани, људи равнице. Поводом обележавања тог изузетно важног догађаја, не само у њиховом животу, настала је ова мала књижица, као врста писаног записа једног од тих колониста, фебруара 1946. године. Да би се могла схватити сва драматика промена у животу тих људи, мора се нешто рећи, не само о простом премештању становништва из једног краја исте државе у други, него се морају извести неке људске, историјске и природне паралеле. То није

При крају је израда библиографије објављених радова о српским страдањима у Првом и Другом свјетском рату и ратовима деведесетих година прошлог вијека, саопштено је из београдског Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку. Ријеч је о првој библиографији те врсте на нашим просторима, у којој су дати уобичајени подаци о објављеним радовима, у којима је тема страдање лица српске националности на просторима бивше Југославије од 1914. до 1995. године. Аутор овог дјела значајног за српску културу и науку је Јово Бајић, уз помоћ и подршку Архива Српске академије наука и уметности /САНУ/. Библиографија садржи битне податке за више од 3.000 радова о страдањима мјештана српске нацоналности у Србији и

Књижевник и нобеловац Иво Андрић преминуо је на данашњи дан 1975. године на Војномедицинској академији у Београду. Иво Андрић рођен је 9. октобра 1892. године у Доцу код Травника. У Вишеграду је завршио основну школу, а у Сарајеву Велику гимназију, најстарију средњу школу у БиХ. У октобру 1912. започиње студије у Загребу, одакле прелази у Беч, гдје слуша предавања из историје, филозофије и књижевности. Због слабих плућа и честих здравствених проблема, писац ускоро напушта пријестоницу Аустрије и наставља студије у Кракову. Андрић је као гимназијалац био припадник покрета „Млада Босна“ и борац за ослобођење јужнословенских народа из Аустроугарске монархије. Затечен Првим свјетским ратом, убрзо напушта студије, вративши се у Сплит,

Општи сабор Хрватске странке права Анте Старчевић, која је партнер ХДЗ-а у владајућој коалицији, обиловао увредама и изливима мржње према Јеврејима, Србима, а није била поштеђена ни бивша шефица дипломатије ЗАГРЕБ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА Нова срамота у Загребу, овог пута на 4. општем сабору Хрватске странке права Анте Старчевић, партнера ХДЗ-а и чланице владајуће коалиције. Узвикивало се ”За дом спремни”, вређали Јевреји, а Милораду Пуповцу и Весни Пусић поручено је „преостаје вам само бацити се у Саву”. Толико мржње до сада се није чуло ни у овим крајње несређеним временима у Хрватској, а треба рећи да је председник те странке Иван Тепеш уједно и потпредседник Сабора. Оградио се од