izdvajamo Архиве - Страница 238 од 300 - Јадовно 1941.

Зашто су Карловци заборавили суграђане страдале током окупације НДХ?

15. јун 2016.

Парастосом и паљењем свећа за пострадале у Другом светском рату, сваког 11. септембра Карловчани обележаваjу годишњицу обустављања злогласне акциjе Виктора Томића“, у коjоj jе 1942. убиjено 6.000 сремских Срба, а jош више одведено у логоре. Немци су ту акциjу, коjом jе руководио високи функционер НДХ Виктор Томић, иначе поверљиви сарадник поглавника Анте Павелића, покренули да би се обрачунали с фрушкогорским партизанима. Међутим, усташе, под чиjом jе Срем био окупациjом, побиле су знатно више цивила, међу коjима много жена и деце, док jе броj униформисаних бораца готово занемарљив. Увидевши да се том акциjом масовно истребљуjу Срби, што jе опустело њиве и друга пољопривредна добра по Срему, Немци су 11. септембра 1942.

Изложба у Сремским Карловцима: Потресна свједочења о страдању Срба у комплексу логора Јадовно

13. јун 2016.

Изложба докумената о логору Јадовно, првом усташком казамату основаном у Независноj Држави Хрватскоj /НДХ/ за ликвидациjу Срба и осталих житеља нехрватског пориjекла, отворена jе синоћ у галериjи Културног центра у Сремским Карловцима. Изложбу су, уз ауторски тим Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке, у чиjе име jе говорио предсjедник тог удружења Душан Ј. Басташић, приредили Сремскокарловачка уметничка радионица и Друштво новинара Воjводине. „Изложба под називом `Моjе Јадовно` изазвала jе велику пажњу Карловчана, тим пре што jе ово први пут да jе после пуне 72 године приређена у Сремским Карловцима, одакле су усташе већ почетком 1941. године у логор одвеле 12 наjвиђениjих српских интелектуалаца“, рекао jе Срни предсjедник Друштва новинара Воjводине Младен Булут. Од свих

Поклоничко путовање у Епархију пакрачко-славонску

9. јун 2016.

Србско Сабрање Баштионик организује једнодневно поклоничко путовање у Епархију пакрачко-славонску Српске Православне Цркве. Полазак 11.06.2016. љ. Г. (субота) у 05:00 часова са Старе аутобуске станице. Распоред путовања: – манастир Ораховица, служење Свете Литургије; – посјета манастиру Пакрац и сједишту Епархије; – долазак у манастир Јасеновац, вечерње Богослужење. Повратак у Бања Луку. Цијена путовања је 15,00 КМ. Потребан пасош. Број мјеста ограничен. Пријаве у галерији – књижари Ризница (хотел Видовић, први спрат) или на телефон 051/211-802. Извор: Србско Сабрање Баштионик

Кроз Паланку са дечачким погледом и осмехом на лицу

8. јун 2016.

Као да је краљ лично са мном прошетао паланачким улицама, први пут после 1941. Пише Немања Девић Данас сам на дар добио портрет краља Петра II Карађорђевића. Најпре с поносом јавно истицан, па скриван на најскровитијим местима, оличавао је судбину најоклеветанијег српског (и југословенског) монарха. Сироче од своје 11 године, постао је краљ са 17,5 и као такав недорастао светској олуји у којој се нашао. У избеглиштву, био је тек оруђе у рукама моћних и потом заувек протеран из земље, да се у њу више никада не врати. Тај благи човек злохуде судбине прерано је и оболео, покушавајући безуспешно да окупи разједињене Србе у емиграцији. Код њега је све велико

Тибор Церна јунак

8. јун 2016.

“Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити”- Владика П.П.Његош Крију Тибора сина Обилића ко змија ноге. Ал’ то неће моћи,не може проћи.Сви ставите на своје странице његову слику. У Цркви запалите свећу за јунака Тибора Церну,за спасење душе његове. Тибор Церна је доказ да је бити Србин Духовна категорија. Тибор Јожеф Церна је Мађар етнички, а Србин по Крви и то највећи. Тибор Церна је са својом браћом држао положај на Кошарама. Неколико дана су били приковани за земљу, јер их је на то нагнао непријатељски снајпериста кога су звали усташа због дијалекта којег је користио при убацивању у везу наше војске. Тибор Церна је изложио план.

6. јун 1941. – 75 година од почетка страдања Срба Ливањског поља

6. јун 2016.

Овог јуна навршава се 75 година од почетка масовних усташких злочина над српским народом Ливањског поља. Према расположивим изворима, 6. јуна 1941. године група наоружаних усташа из Ливна упала је у Губин, српско село на западу данашње општине Ливно. Према писању Буда Симоновића у књизи Огњена Марија ливањска, усташе су дошле у Губин у потрази за Цвијом Пајчином, званим Орашчић, који се већ био одметнуо у планину и почео да пружа отпор властима НДХ. Пошто Цвију нису успели наћи, усташе су ухапсиле угледног и дугогодишњег губинског свештеника, оца Ристу Ћатића и Цвијиног млађег брата Јову. По свему судећи, отац Ристо је усташама свакако већ био трн у оку. Као и

Дан бијелих тракавица: Шути ако се не слажеш (да лажеш)

1. јун 2016.

Пише: Дани(ј)ел Симић Постоји екипа која већ годинама организује Дан бијелих трака у Приједору и другим градовима, те у чијем кратком манифесту, између осталог, стоји: 31. маја 1992. године власти у Приједору наредиле су несрпском становништву да своје куће обиљежи бијелим заставама или чаршафима. При изласку из куће, око руке су морали носити бијелу траку. У мјесецима који су услиједили, више од 30.000 грађана и грађанки Приједора несрпске националности заточено је у логоре. Убијено је више од 3.000 људи. Међу њима су била 102 дјетета. Замислите да сте већ четврти пут организатор манифестације по имену Дан бијелих трака? Заснивате своје активности на култури сјећања на невино побијене цивиле, уздајући се

Како читати бискупа усташу!

31. мај 2016.

Варају се сви који мисле да Бањалука и Блајбург немају баш никакве везе! Видјећете, имају, и те какве! Изненађујуће поистовјећивање ова два града од стране бискупа Комарице, колико год је увриједило Србе због поређење мјеста почињеног злочина са мјестом извршења казне, толико је и збунило и све остале. Питали су се какве реалне везе, у савременом или историјском, политичком или симболичком смислу, могу имати пријестоница Српске и погранично аустријско мјесто окупљања хрватских фашиста у бијегу из ослобођене Југославије 1945. Бањалука и Блајбург – једина веза су усташе Комарицина изјава им је изгледала бесмислена, а није постала ништа смисленија тиме што ју је потврдио претпостављени му надбискуп Пуљић и шеф централе

Сва имена у „кући сећања”

29. мај 2016.

Циљ Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку јесте да се најпре попишу настрадали, а затим да се у Београду подигне здање које ће достојно одражавати успомену на ратна страдања На Видовдан 1916. године у Лондону, у цркви Светог Павла, пред енглеским краљем Џорџом Петим и другим угледним Енглезима, обратио се владика Николај Велимировић овим речима: „Некада је Срба било колико и вас Енглеза. Данас их је десет пута мање. Где су? Изгинули бранећи Европу!” А колико је Срба тек изгинуло од те 1916. године! Нажалост, то ни сами Срби не знају! То је и био један од разлога да се у Београду оснује Друштво за

Карамарко: Упоређивање Бањалуке са Блајбургом није претерано

28. мај 2016.

Сарајево – Потпредседник Владе Хрватске и лидер ХДЗ-а Томислав Карамарко изјавио је „да све што Хрватска заступа кад је у питању БиХ, не иде у прилог ономе што данас јесте Република Српска и што се у том ентитету догађа”. „Посебно забрињава чињеница да у Републици Српској и данас одбијају признати геноцид који је почињен у Сребреници, што одбијају прихватити одговорност за ратне злочине. То је трајна препрека стабилности БиХ, државе у којој живи велики број Хрвата”, рекао је Карамарко у интервјуу за сарајевски „Дневни аваз”. Он је навео и неке друге разлоге у којима налази „оправдање” за поређење Бањалуке са Блајбургом и за свој став да реторика председника РС Милорада

Само да није Русија

27. мај 2016.

Зашто је проблем кад српски мандатар о будућој влади разговара са Путином, а није проблем кад српску владу саставља амерички амбасадор ЗБОГ чега вриште нато-лобисти у Београду? Шта је спорно у томе што се Александар Вучић састао са Владимиром Путином и што је Путин казао какву би владу волео да види у Београду. Да се не лажемо: то сваком мандатару за састав будуће српске владе кажу амбасадори великих сила. По неколико пута. Овде је бар исказано поштовање директним сусретом. Није било у новијој српској историји (нити ће) да неки мандатар саставља Владу Србије без „сугестија“ великих сила, преко амбасадора достављеног мишљења каква би влада била добра, пожељна, шта се од

VII Сабор Билогораца – 29. мајa у Белом Потоку

27. мај 2016.

7. Сабор Билогораца одржаће се у недељу, 29. маја 2016. у Белом Потоку (Дуго Поље 1А) у близини Београда у Хотелу „Сучевић“ који се налази непосредно уз раскрсницу Авалског и Кружног пута, тел. 011/390-7777 Програм сусрета 11,30 – 12,45 Дочек учесника Сабора, заједничка фотографија 12,45 – 13,00 Поздравна излагања 13,00 – 14,00 Свечана сједница Завичајног удружења „Билогора“ о обиљежавању 25. година егзодуса са Билогоре 14,00 – 15,30 Ручак 15,30 – 20,00 Дружење уз билогорски музички састав „Звуци завичаја“ Цијена по учеснику је 2.000,00 динара, а за све информације, пријаву доласка и начин уплате, обавезно контактирати непосредног организатора 7. Сабора Билогораца, Синишу Радојчића (тел. 063/1722-451, 063/323-888). Посљедњи рок за пријаве и

Слагање моштију Ливањских мученика

26. мај 2016.

Међу радовима на храму и спомен-костурници у Ливну које парохија Лијевањска и Удружење Огњена Марија Ливањска покушавају да приведу крају, једна од врло битних активности је и уређење саме гробнице, те слагање моштију наших мученики пострадалих предака. Као што је познато, током последњег рата део ових моштију је узнемираван, разбациван и разношен. Велики део моштију је ипак остао у костурници или прикупљен у њеној близини. Део се налазио у самој гробници, део у џаковима и чаршафима, а део, који је разношен па прикупљен, је чекао да се врати у саму гробницу. Затечено стање након рата У консултацији са стручљацима о најприкладнијем начину чувања моштију, Парохија лијевањска и Удружење Огњена Марија

Зар у нашој распетој Србијици још неко машта да му унуци и синови буду артиљерци?

24. мај 2016.

Недавно, био сам гостопримац у једном манастиру у Жичкој епархији. Често тамо одлазим и, будући да ме дуго познају, указали су ми ту част. Нагледао сам се свакојаког света, али међу првима ми паде у очи породица из једног гружанског села, која овде беше дошла у пуном саставу: бака, средовечни родитељи и њихово двоје деце. Лако се дало видети да нису Бог зна каквог имовног стања, али да су се пред долазак у цркву обукли свечано, у најновија чиста одела. Погледи им беху свима бистри, док им је осмех био стидљив, али вазда присутан, као да је говорио колико су и они жилави и постојани упркос свакој невољи. Виђао сам

Професор БОРИС БЕГОВИЋ, члан удружења „Јадовно”

Обележавање стратишта је за председницу Хрватске локално урбанистичко питање

24. мај 2016.

Председник удружења „Јадовно1941.” др Душан Ј. Басташић и професор Борис Беговић, члан тог удружења, марта прошле године амбасадору Републике Хрватске у Београду Гордану Маркотићу предали су писмо за председницу Колинду Грабар Китаровић, а две недеље касније „Политика“ је објавила то писмо. Разговор са професором Беговићем водимо у време у коме прошлост којој је посвећено ово писмо и те како прожима савремену европску Хрватску, све више захваћену усташком иконографијом. А многи се, били министри културе или популарни певачи, не задржавају само на фолклорним испадима. Професора Беговића, међутим, интересује прошлост и судбина писма која даје многе одговоре. – У писму смо изнели неке чињенице о покушајима обележавања усташког логора смрти „Слана“ на