izdvajamo Архиве - Страница 234 од 301 - Јадовно 1941.

ПАРАСТОС СТРАДАЛИМ ЦИВИЛИМА ЦАПРАШКИХ СЕЛА НА БАНИЈИ 1991.

21. август 2016.

ЗАВИЧАЈНО УДРУЖЕЊЕ БАНИЈАЦА УДРУЖЕЊЕ ЗАВИЧАЈ БЕОГРАД БЕОГРАД И СЕКЦИЈА СЕДМЕ БАНИЈСКЕ УДАРНЕ ДИВИЗИЈЕ БЕОГРАД О Р Г А Н И З У Ј У П А Р А С Т О С СТРАДАЛИМ ЦИВИЛИМА ЦАПРАШКИХ СЕЛА НА БАНИЈИ 1991. ГОДИНE ХРАМ СВ. ПРАВЕДНИКА ЈОАКИМА И АНЕ – КАЛУЂЕРИЦА 21.08.2016. 11 часова – ПАРАСТОС 12 часова – ПОЛАГАЊЕ ВЕНАЦА У СПОМЕН ПАРКУ Прошло је четврт вијека од страдања српских цивила у околини Сиска, у Цапрашким селима Бестрма, Блињска Греда, Блињски Кут, Чакале, Трњани, Кињачка, Брђани, Брђани Коса. Дођимо да им заједно

Јуриш на Дедиње

20. август 2016.

Шта се заправо десило крајем лета 1944, када су пролетерске јединице дошле у Србију. Грабеж пробраних партијаца није допринео угледу нове власти У Србији има једна изрека „Још није време, још није време – e, а сад је касно“. И управо то доживљавамо кад је реч о новој политичкој историји од Другог светског рата па до данас. Пропуштене су многобројне прилике, док су још били живи актери многих спорних дешавања, да се прецизно и објективно реконструише прошлост. Иначе, процес демистификовања и преиспитивања историје увек је болан и носи ризик нових друштвених подела. Шта се заправо десило крајем лета 1944. године, када су пролетерске јединице дошле у Србију. Какво је расположење

Језива статистика у спомен комплексу логора Доња Градина Фото: цоммонс.wикимедиа.орг/ПетарМ

Ноћни поход на стратиште

17. август 2016.

Владе Србије и Републике Српске организују 19. августа у Спомен-подручју Доња Градина централну комеморативну манифестацију поводом 75 година од почетка злочина над Србима, Јеврејима и Ромима у тада формираном усташком логору Јасеновац. Претходно је та годишњица обележена у Београду пригодним комеморативним скупом 10. априла ове године, на дан када је 1941. створена Павелићева НДХ. Председник удружења „Јадовно 1941“ др Душан Басташић истиче да је ово удружење својевремено иницирало одржавање поменутих скупова, али да нису очекивали да ће они бити организовани по моделу комунистичких комеморативних манифестација. – Од завршетка Другог светског рата обележавао се 22. април као дан пробоја логора Јасеновац и то у комунистичком контексту, чиме је стваран утисак да

Заборављене има ко да памти

16. август 2016.

Фонд дијаспоре у веку свог трајања помогао је многима којима је помоћ била животно важна, а о раду ове институције српског народа мало се или нимало зна Пише: Наташа Францисти Потребе за пружањем хуманитарне помоћи све су веће док су приходи хуманитарних организација све мањи. Ово запажање би могло проћи без неког значајнијег осврта (будући да представља опште место у разматрању наше свеукупне посрнуле друштвене стварности) да не долази од стране Удружења које је за 17 година постојања у хуманитарне сврхе у земљи уложило више од пет милиона евра. ПОМОЋ НАЈУГРОЖЕНИЈИМА Трећу годину заредом Фонд дијаспоре сваког месеца издваја по 100.000 динара за набавку основних намирница за Народне кухиње на

Изложба „Моје Јадовно“ пред рогатичанима

15. август 2016.

Рогатица – У Народној библиотеци у Рогатици, у оквиру „Преображењских дана 2016“, синоћ је отворена изложба фотографија и докумената „Моје Јадовно“ коју су приредили Предраг Лозо, Драгослав Илић и Душан Басташић. О изложби је посебно говорио Душан Басташић, један од њених аутора и предсједник Удружења грађана „Јадовно 1941“. – О Јадовну и јамама на Велебиту, мучилиштима у Госпићу, Карлобагу и Пагу, рекао је он, све до 2007. године мало се говорило и посебно писало. За 132 дана постојања логора Јадовно кога су формирале власти Независне државе Хрватске да би затрли Србе, Јевреје и Роме, убијено је, према досад утврђеним подацима, 40120 особа, од чега преко 38000 Срба међу којима је

Отворена изложба „Моје Јадовно“

14. август 2016.

У Народној библиотеци у Рогатици отворена је изложба „Моје Јадовно“, која представља вапај да се врати достојанство жртвама комплекса логора смрти Госпић, Јадовно и Паг и покушај да се преиспита властити национални однос према прошлости у Независној Држави Хрватској /НДХ/, као и уопште однос према страдању српског народа у 20. вијеку. Истину о страдању Срба за коју се дуго није знало показује 15 паноа ове изложбе, која је у Рогатици отворена синоћ. Предсједник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић рекао је на отварању да је изложба један од пројеката Удружења из Бањалуке, које чине потомци и поштоваоци жртава логора смрти НДХ – Госпић, Јадовно и Паг. Непосредно по успостављању НДХ 10.

Најава: Изложба „Моје Јадовно“ у Рогатици

13. август 2016.

У просторијама Народне библиотеке Рогатица, у оквиру програма прославе Преображења Господњег, Крсне славе општине Рогатица, у суботу 13. августа 2016. године, у 19 часова биће отворена изложба „Моје Јадовно“. Изложба ће бити постављена до 20. августа 2016. године а посјетиоци ће је моћи погледати сваки радни дан, од 8 до 16 часова. Прва изложба, 75 године након страдања 38.000 Срба у комплексу логора смрти НДХ Јадовно-Госпић-Паг, након премијере у Новом Саду постављена је и у Руском дому у Београду, Бањалуци, Требињу, Дервенти, Источном Сарајеву, Бијељини и још неколико градова Српске и Србије. У иностранству, изложба је постављена у Њујорку, Филаделфији, Лондону, Лестеру, Кишињеву и Ослу. Изложба је пројекат Културног центра

Драган Ђоговић: Меморијални центар српским жртвама геноцида ће се изградити

13. август 2016.

Жучна се полемика ових дана води у листовима „Политика“ и „Вести“ из Франкфурта између челних људи Српског меморијала и в. д. директора Музеја жртава геноцида у Београду Вељка Ђурића Мишине о потреби за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. вjеку. Полемика о формирању Мемеријалног центра српским жртвама геноцида узима у последње вријеме све више обима, и треба тако, јер без полемисања по овој теми нема ни темељне базе да се коначно покрену механизми и финализује изградња Меморијалног центра. Увертира о иницијативи за Меморијалним центром Иницијативу за подизањем Меморијалног центра покренуо сам први још давне 1989-те године из Беча, Аустрија. Предлог за формирањем Меморијалног центра, потписан под знаком подршке,

Славонцима стижу позиви за мобилизацију и ратни распоред

12. август 2016.

Тридесетогодишњи Жупањац остао је затечен и непријатно изненађен када му је прије неколико дана стигао позив из Министарства одбране, Подручног одсјека за послове обране Вуковар, да се јави у Уред државне управе „ради саопштавања ратног распореда“ у ОСРХ. Дошао је уз напомену да неодазивање позиву за учествовање у војној обавези, радној обавези, радној помоћи, односно уступање материјалног средства без оправданог разлога за собом повлачи новчану казну од 1.000 до 5.000 куна, пише Глас Славоније. „Што се то догађа? Какав ратни распоред? Морам да признам да ми није било нимало пријатно да прочитам ту формулацију. Супруга се одмах успаничила и већ ме данима опсједа с причом да спакујемо кофере, узмемо дјецу

Од Немачке тражити наплату ратне одштете

11. август 2016.

Више удружења жртава рата, организација пензионера и грађана, предвођених Удружењем жртава Другог светског рата, затражило је од председника државе, премијера и председника посланичких група у парламенту да се покрену преговори са Немачком о наплати ратне штете из Другог светског рата, јер, кажу, та штета никада није наплаћена. Жртве Другог светског рата траже и да се донесе закон којим би се обештетиле жртве и њихови потомци. Више од 200.000 грађана Србије до данас није успело да наплати одштету после Другог светског рата, било у своје или у име својих предака. Ненаплаћена штета од Немачке, и то само на основу принудног рада, процењена је на око 290 милијарди долара. Право на наплату

Вјенчани лист као доказ брачног суживота

10. август 2016.

Они који ових дана путују у Хрватску, земљу мог рођења, нажалост и земљу мог дубоког разочарења, морају знати да их на сваком кораку вребају замке, које су очигледно толико о(бе)смишљене да вређају достојанство и одвраћају од одласка у ту земљу, а то је ваљда и њихов смисао. Тако ће вам у полицији казати да се ваша супруга, држављанка Србије, не мора пријавити, односно да је не могу пријавити, јер је „члан обитељи“ и боравиће с мужем у обитељској кући. Након неколико дана сачекаће вас гранична полиција и извршити детаљну провјеру од пола сата, па кад не нађу ништа чиме би вас оптужили као ратног злочинца, затражиће од ваше супруге Вјенчани

ПОЛИЦИЈА НЕ РЕАГУЈЕ НА ШИРЕЊЕ МЕЂУНАЦИОНАЛНЕ МРЖЊЕ

9. август 2016.

Предсједник Демократског савеза Срба Јовица Радмановић изјавио је данас да полиција у Хрватској избјегава реаговати на ширење мржње и међунационалне нетрпељивости чиме се крше одредбе Кривичног закона. „Ширење шовинистичког национализма производи страх међу људима, не само Србима, већ и Хрватима“, рекао је Радмановић на конференцији за новинаре у Загребу. Он је оцијенио да је недопустиво да држава на догађаје на прослави годишњице „Олује“ није реаговала прекршајним пријавама. „Полиција мора провести прекршајне поступке због елемената ширења националне мржње и нетрпељивости, јер само ће тако групе које то раде организовано имати мање храбрости да то понове“, закључио је Радмановић. Он сматра да полиција „меким“ реакцијама на такве појаве подстиче слободу изражавања мржње

“За Дом спремни“ на репертоару загребачког Лисинског

9. август 2016.

Mонодрама хрватског глумца Божидара Алића, названа по усташком поздраву „За дом спремни“, уврштена је у редовни репертоар загребачке дворане Ватрослав Лисински, пише ријечки „Нови лист“. Глумац Божидар Алић сматра да не постоји ниједан пропис који би могао да забрани тај поздрав. Иначе, спонзор његове монодраме је Центар за подстицање стваралаштва хрватских бранитеља „Гавран“ из Госпића. Ријечки дневник Нови лист пише да је контроверзни глумац Алић, који се у последње време углавном истиче величањем НДХ и ширењем мржње, заиста остварио своје најаве. „‘Без лустрације нема Кроатие’ је моје жестоко политичко промишљање овог погубног времена по мој хрватски народ. Слободно можемо рећи, најпогубнијег времена од 1918, или прецизније, од 1945. до данас,

Хрватски глумац и његова супруга спасавали старе и немоћне од “Олује“

8. август 2016.

ПУЛА – За старе и немоћне, слабе и болесне Србе који у јеку ратних дешавања нису успели да побегну из Хрватске, брачни пар Гало, Српкиња Мирјана и Хрват Игор, био је једини спас. На акцију су их, како кажу, мотивисала дешавања у Хрватској – објављивање имена „непријатеља“ Хрватске у локалним новинама, са детаљима о месту где стањују, где им супруге раде и где им деца иду у школу. – Гледали смо људе, пријатеље како се у тишини пакују и одлазе из нашег окружења. Осетили смо да морамо нешто да учинимо – прича Личанка Мирјана Гало, која је са својим супругом Игором, познатим хрватским глумцем, основала 1994. у Пули хуманитарну организацију

Усташе славе над телима жртава у Доњој Градини

Усташки поздрав никао из поглавникове душе

8. август 2016.

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић оцијенио је да се ових дана у Хрватској води расправа о томе како треба правно уредити употребу усташког поздрава „За дом спремни!“, са жељом да се дозволи његова употреба. То је, истакао је Дачић и писаној изјави, јасан показатељ ситуације у Хрватској која, као чланица ЕУ, рехабилитује фашистичку усташку НДХ. „Замислите да се таква расправа или употреба нацистичких симбола деси у Немачкој где се за коришћење поздрава `Зиг хајл!` иде у затвор. Или, да се у било којој земљи користи кукасти крст, сигурно би то била асоцијација на Хитлера, иако је то и један од симбола источњачких религија“, каже Дачић. Он подсјећа да, када