izdvajamo Архиве - Страница 216 од 301 - Јадовно 1941.

То је ствар свих нас

21. фебруар 2017.

Присуствујемо ли, ових дана, још једној обмани намењеној српској глави тако наклоњеној светој истини о једнакости сваке невине жртве? И не само једнакости. Јер кад смо у групи са другима ми стајемо на зачеље, па и кад смо најбројнији не стављамо се на чело. Немам ни ја дилему, свака невина жртва је жртва вредна пијетета. Само имам неки осећај да српске невине жртве далеко заостају у том свеопштем изједначавању у свеколиком уважавању. Природно је разумети патњу других, али природно је, ваљда, да те ране и сузе твога рода највише боле. Или је то погрешно уверење. Погледам иза себе и око себе и шта видим? Споменик над највећим српским градом под

Завршна разматрања о броју жртава– Књига Јадовно 1.

19. фебруар 2017.

Логор Јадовно на Велебиту, први логор масовне смрти на подручју Независне Државе Хрватске, и након пуних 50 година по много чему представља енигму, прије свега по великом броју невиних жртава. Планински пропланак ограђен бодљикавом жицом, с неколико дрвених барака, у којима су боравили логорска управа и усташе то није био логор у правом смислу те ријечи, већ посљедња животна тачка оних који су из разних крајева НДХ упућивани у концентрациони логор Госпић, а преко њега у смрт. Мјесто гнусног злочина утемељеног у геноцидном законодавству НДХ, које се у пуној мјери манифестовало масовним терором над српским и јеврејским народом. Звјерства извршена на Велебиту и отоку Пагу од средине априла до поткрај

Срђа Трифковић: Корени хрватске мржње према Србима

19. фебруар 2017.

Извор: Видовдан Везане вијести: Хладни рат обновљен у Србији | Јадовно 1941. Срђа Трифковић: Сребреница – постмодерни мит у функцији … Зелена трансверзала – Аутор: Др Срђа Трифковић | Јадовно 1941.

Херцеговина и Дубровник– Књига Јадовно 1.

18. фебруар 2017.

И с подручја Херцеговине, у исто вријеме када и из других крајева НДХ, Срби су транспортовани, преко Мостара, Сарајева, Славонског Брода, Загреба и Карловца, у логоре Госпић, Јадовно и Слана. Овај пут је прешао велики број Срба и Јевреја из Мостара, Љубиња, Требиња, Стоца, Љубушког, Коњица и других херцеговачких насеља. У вријеме капитулације Краљевине Југославије, 16. и 17. априла, у Мостару је успостављена усташка власт. За усташког повјереника је постављен Иван Хочевар, дотадашњи гардијски официр. Истовремено је формиран усташки стожер, на чијем челу се налазио Станко Шарац, а чланови су били: Ђуро Спужевић, судија, Стјепан Барбарић, судија, постављен за логорника, Петар Врдољак, професор, Мато Бунтић, директор занатске школе, Мирко Удиљак,

Споменик Степинцу и једна комисија

16. фебруар 2017.

Хрвати су, уз највише почасти, у Осијеку открили споменик Алојзију Степинцу, надбискупу, а затим и кардиналу загребачком(1), који је 1998. године проглашен „блаженим“, и поводом чијег уздизања на степен универзалног свеца католицизма је основана комисија за преговоре између Ватикана и СПЦ. Тобож, папа Фрањо жели да се приближи Србима, да они изнесу своје аргументе, па ће онда видети шта ће да ради са „универзализацијом“ Степинчевом. Ова комисија је, од самог свог почетка, осуђена на пропаст Разлога је много, почев од неприпремљености србске стране, о чему је на Фонду стратешке културе већ било речи.(2) Али, кључна ствар је у томе што је за Хрвате и остале римокатолике у свету Степинац већ

Цeнтaр Плaшкoгa у нeдjeљу, зa нaшeг пoсjeтa, биo je пoтпунo пуст Foto: Joвицa Дрoбњaк

Срцe вaжниje oд пoлитикe

16. фебруар 2017.

Дa ми je смeтaлo штo je прaвoслaвнa, никaд свojу Ђурђу нe бих жeниo. A нaшe je срцe свe рeклo. Имaли смo свaдбу с вишe oд 200 узвaникa. Знaчи, свe je jaснo, кaжe Нeдeљкo Aшчић кojи сe 1997. дoсeлиo у Плaшки, гдje Срби и Хрвaти дaнaс живe у сусjeдскoj, a чeстo и брaчнoj слoзи У нeкaдaшњoj Улици мaршaлa Tитa у цeнтру Плaшкoгa, дaнaшњoj 143. дoмoбрaнскe пукoвниje, oснoвнa je шкoлa и oстaци кућe – тeмeљи и гoли зидoви – нeкaд чувeнe плaшчaнскe пoрoдицe Злaтaр. Oндje сe смjeстилa и вeћинa мjeсних кaфићa, тргoвинa прeхрaмбeнoм и мjeшoвитoм рoбoм тe oпћинскa упрaвнa згрaдa. Бившa Maршaлoвa нajпрoмeтниja je улицa тoгa личкoг мjeстa, нo нa њoj сe

Изложба у крипти храма Светог Саве- Страдање Српске православне цркве у Лици од 1941-1995 год.

15. фебруар 2017.

Благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, отворена је 14. фебруара у навечерје празника Сретења Господњег, изложба “Страдања Српске православне цркве у Лици од 1941-1995. год.” у крипти храма Светог Саве на Врачару у Београду.Изложбу је отворио у име Његове Светости, епископ топлички г. Арсеније, викар Патријарха српског и настојатељ храма Светог Саве у Београду. На изложби су говорили: г. Невенко Влаисављевић,аутор изложбе; др Вељко Ђурић Мишина, српски историчар, специјализован за историју Српске православне цркве, проучавање геноцида и холокауста, као и модерну историју Западног Балкана, радио је у више научних и образовних установа, а тренутно је в. д. директора Музеја жртава геноцида у Београду. На крају се обратио Настојатељ храма Владика Арсеније,

Комеморација у Уједињеним нацијама поводом Дана холокауста

Није промашај, али ни пун погодак

15. фебруар 2017.

Др Дарио Видојковић, историчар из Регензбурга, био је ангажован у припреми изложбе „Јасеновац – право на незаборав“, али изостао је из вишечлане делегације Србије која је крајем јануара путовала у Њујорк да би представила најмасовније српско страдање у НДХ током Другог светског рата. – Занимала ме је реакција америчких медија, јер је циљ изложбе био да се свету прикаже истина о усташком геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима, о гнусним зверствима о којима се, нажалост, готово ништа не зна на Западу. Међутим, нисам нашао такве чланке. Неки српски листови попут „Политике“ су извештавали о томе, али требало је много више и боље учинити. Можда је један од разлога слабог медијског

Хрватска штампа о Србима и Србији почетком Првог свјетског рата

15. фебруар 2017.

др Боривоје Милошевић Филозофски факултет Бања Лука1 Апстракт: У раду је дат краћи приказ писања хрватске штампе о Србима и Краљевини Србији непосредно послије атентата у Сарајеву, током јулске кризе и у првим мјесецима рата. Штампом је доминирао оштар антисрпски тон, нескривена мржња и потреба да се српски народ именује искључивим кривцем за избијање рата те због тога и казни. Кључне ријечи: Први свјетски рат, Срби, Краљевина Србија, хрватска штампа, пропаганда, антисрпске демонстрације. Вијест о смрти аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда стигла је у Загреб недуго по атентату, да би службене потврде биле објављене предвече у посебним издањима новина. Прве вијести о атентату изазвале су у највећем хрватском граду велику пометњу

Саопштење Међународне комисије за истину о Јасеновцу

13. фебруар 2017.

Саопштење Међународне комисије за истину о Јасеновцу, поводом Изложбе о Јасеновцу у САД Министарствоa за иностране послове Републике Србије је требало да организује у Њујорку, САД у Уједињеним нацијама изложбу под насловом Холокауст – изложба о Аушвицу Балканског полуострва”, поводом 75 година од пробоја логораша из Јасеновца. Наместо предвиђне изложбе у Уједињеним нацијама у Њујорку организована је изложба “Јасеновац – право на незаборав” и то у Хобокену, у једном бившем магацину фирме Flourish and multiply. Наравно нико од диплимата и нико од заинтересовани хособа није могао или није желео да посети ту изложбу. Министарство иностраних послова Републике Србије је послало огроман број људи изСрбије на ту изложбу, њих двадесет троје

Франковачка идеологија од Анте Старчевића до данас

13. фебруар 2017.

Од самог настанка па до данас, иза свих дезинтеграциjа Српства стоjи, као основ, идеологиjа Анте Старчевића и његових наследника, франковаца. Франковачка идеологиjа наjача jе на Балкану, jача од комунистичке, макар комунисти мислили обрнуто. Хрватски комунисти су били углавном интимно франковци, као што су Иван Стево Краjачић, Андриjа Хебранг, Аугуст Цесарец, Владимир Бакарић и тзв. левичар Мирослав Крлежа, чиjи jе фрaнковлук први уочио Станислав Винавер 1924. године. У разговорима са Павелићем током рата у Загребу, Крлежа jе говорио о „Анти Старчевићу као „лучоноши у хрватскоj ноћи“, а Павелић му jе узвратио комплиментом: „Господине Крлежа, Ви се никада нисте огриjешили о хрватство“. Анте Старчевић, заjедно са Еугеном Кватерником, оснивач jе непомирљиве и милитантне

У храму Покрова Пресвете Богородице у Поткозарју данас су служени литургија и парастос поводом 75 година од страдања 562 Срба у Поткозарју и Пискавици у Другом свјетском рату.

Обиљежено 75 година од убиства 562 Срба

12. фебруар 2017.

У храму Покрова Пресвете Богородице у Поткозарју данас су служени литургија и парастос поводом 75 година од страдања 562 Срба у Поткозарју и Пискавици у Другом свјетском рату. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић навео је да су усташе 5. 7. и 12. фебруара 1942. године свирепо убиле невине српске цивиле, међу којима и 77 дјеце. „То говори о размјерама страховитог злочина, незапамћеног на овим просторима, а егзекутор је била Независна држава Хрватска посредством својих кољача“, рекао је Савановић новинарима у Поткозарју. Он је подсјетио да је много раније рођена идеја о томе да се кроз убијање, протјеривање и покрштавање српског становништва, Хрватска очисти од Срба,о чему

Нови докази о постојању нацизма у Хрватској

12. фебруар 2017.

На скупу подршке војном року у Загребу у суботу су се појавили и демонстранти са береткама на којима је истакнута ознака која имитира ознаке нацистичког СС-а, преноси телевизија Н1. На ознаци пише латинска пословица „Уби солитудинем фациунт пацем аппеллант“, која значи „Где пустош направе, назову је миром“. Портал „Антифашистички вјесник“ пише да је добио објашњење да је реч о ознаци „Сатније тактичких снајпера – Книн“ из 1994. године и поставља питање зашто нико досад није реаговао на постојање ознаке јединице Војске Хрватске која користи очити СС симбол. Исти извор додаје да је реч о римској изреци, као и да је познато да су италијански фашисти преузели своју иконографију од Римљана.

Eвo oткуд то долази

10. фебруар 2017.

Једну врсту „разумевања”, давно забележену у Београду, нећете наћи нигде у Европи, вероватно ни у целом свету У Сарајеву, у целој Босни, нећете пронаћи ниједног Бошњака који би подржао одвајање Републике Српске од БиХ; у Хрватској ниједног Хрвата који ће вам сада, након свега – кад више ништа не може да се промени – казати како су Срби 1990. године имали право да створе Републику Српску Крајину (РСК) и разграничење са Хрватском; у Приштини ниједног Албанца који би осудио територијално цепање Србије, односно стварање друге албанске (етнички чисте) државе, зване Косово. Али ћете зато у Београду, очас посла, пронаћи на десетине тзв. интелектуалаца, политичара, новинара, писаца… са ставом да је

Светозар Ливада: Договор екумениста да Степинац буде светац свих хришћана

10. фебруар 2017.

Степинчев дневник кипти од мржње Алојзије Степинац је био један од најужаснијих свештеника у бискупијама папе Пија XII. Ја сам један од ретких који је прочитао Степинчев дневник који, узгред, никада није штампан, нити ће икада бити објављен – каже за „Вести“ пензионисани универзитетски професор из Хрватске др Светозар Ливада . Зашто је Степинчев дневник и данас у рукопису? – Зато што је Степинац њиме сам себе осудио. И зато никада тај дневник неће бити објављен јер би тиме био срушен мит о Степинцу као прелату који је страдао због својих хришћанских уверења и жртвовања за веру. Наведите неке занимљиве детаље из тог рукописа? – Чувена је његова изјава о