izdvajamo Архиве - Страница 214 од 301 - Јадовно 1941.

На суђењу 1946. године (Фото kamenjar.com)

И о Степинцу са доказима

8. март 2017.

„У Политици“ од 2. марта објављен је текст др Дарија Видојковића, историчара са Универзитета у Регензбургу, под насловом: „Зашто Степинац никада не може постати светац“. Одговор на питање из наслова др Видојковић даје у виду 11 теза, које делују веома озбиљно и уверљиво. Евидентно је да је Видојковић уложио знатан напор у проучавање личности и дела некадашњег загребачког надбискупа и у утврђивање разлога због којих он „никада не може постати светац“. Али је евидентно и то да у том напору није успео да дође до неких нових резултата, или, бар, резултата који би били примерени једном озбиљном научном раднику и члану Међународне експертске групе „ГX7 – стоп ревизионизму“. Иако овај

Законом заштитити ћирилицу

7. март 2017.

У Републици Српској је неопходно донијети закон којим би се заштитила ћирилица, а почетак примјене био би заједнички буквар који би објединио све српске земље, поручено је са научно-политичког скупа „Говори српски-пиши ћирилицом“, који је одржан у Требињу. Учесници скупа, лингвисти и научници из Републике Српске, Србије и Црне Горе најавили су да ће највишим органима Републике Српске упутити декларацију којом ће тражити израду закона о службеној употреби ћирилице. Закон би, између осталог, уредио да називи фирми или други натписи не могу бити исписани на енглеском језику и латиници, уколико нема и ћирилице. „Залагањем за писмо, језик и један буквар сачуваћемо наш народ и нашу будућност“, поручили су учесници скупа.

Устaшки грaфит нa прaвoслaвнoj цркви св. Пeтрa и Пaвлa у Сињу

Грaфитoм ‘Зa дoм спрeмни’ oскрнављена Српска прaвoслaвнa црквa

7. март 2017.

Нaкoн прaвoслaвнe црквe у Бjeлoвaру, нa кojoj je прoшли мjeсeц oсвaнулo устaшкo ‘U’, грaфитимa сличнoг сaдржaja сaдa je oштeћeн и хрaм у Сињу Под oкриљeм нoћи нa фaсaди прaвoслaвнe црквe Свeтoг Пeтрa и Пaвлa у цeнтру Сињa oсвaнули су устaшки грaфити. Зa сaдa нeпoзнaти вaндaл, или вишe њих, прeкo зидa црквe су црним спрejeм исписaли устaшки пoздрaв ‘Зa дoм спрeмни’ и слoвo ‘U’. Случaj je приjaвљeн пoлициjи и грaдским влaстимa кoje су oсудилe oвaj чин и кaзaлe дa ћe кoмунaлни рeдaри уклoнити нeпримjeрeни грaфит. Пoдсjeтимo, oвa црквa je оскрнављена и у aприлу 2010. гoдинe, кaдa су тaкoђeр нeпoзнaти пoчиниоци нa њoj исписaли устaшкe симбoлe и грaфитe приjeтeћeг сaдржaja мeђу кojимa

Усташка геноцидна пропаганда – Књига Јадовно 1.

7. март 2017.

Како законодавством тако и пропагандом, усташке власти подстичу развијање што веће мржње против српског народа како би оправдали злочиначка дјела, приказујући истовремено усташки покрет као ослободилачки, који је, уз помоћ Бога, ускрсао на срећу хрватског народа. Усташка пропаганда је имала снажан расистички карактер, јер је ишла јасно свом циљу истребљењу Срба и Јевреја из Хрватске, и све подређивала само томе. Намјера је била биолошко уништење Срба и Јевреја, са задатком стварања „чистог животног простора“ Хрвата. Ипак, у том систему су постојале одређене разлике када је ријеч о пропаганди према Србима и Јеврејима. Јевреја је било далеко мање и према њима су усташе примењивале њемачки приступ „расне политике“. Срба је било

Владика Јован Ћулибрк, председник УО Музеја жртава геноцида, обавестио чланове одбора о новостима око процеса меморијализације Сајмишта

6. март 2017.

У складу са законским обавезама, 24. фебруар 2017, Управни одбор Музеја жртава геноцида у пуном саставу (председник епископ славонски Јован Ћулибрк и чланови арх. Александар Нећак, арх. Зоран Туцић, историчари др Зоран Јањетовић и др Драган Цветковић) у присуству Сање Цупаћ, раднице Министарства културе и информисања, одржао је седницу на којој су разматрани Извештај пописне комисије и Извештај о финансијском пословању за 2016. годину. После образложења в. д. директора др Вељка Ђурића и кратке расправе, закључено је да се извештаји усвоје и проследе надлежном министарству. У наставку је епископ славонски Господин Јован Ћулибрк обавестио присутне о новостима око процеса меморијализације Сајмишта. Извор: Музеј жртава геноцида Везане вијести: Хелсиншки одбор Србије

Нови непримјерени графити код Вуковара

6. март 2017.

Нацистичка свастика, NDH и слово U у мјесту сa већинским српским становништвом Током протеклог викенда на зиду фудбалског игралишта у Бршадину, селу недалеко од Вуковара, појавили су се непримјерени графити. Полиција је потврдила појаву графита наводећи како се ради о непознатом починиоцу који је графите током ноћи 4/5 марта исписао црним спрејом. Међутим, не наводе садржај графита. Црним спрејом исцртано је велико слово U, нацистичка свастика, NDH … Бршадин је иначе мјесто с већинским српским становништвом, а фудбалско игралиште се налази у споредној улици. Извор: Večernji List Везане вијести: Вуковар облијепљен графитима „српско породично стабло … Хрватска политика и „српско породично стабло“ | Јадовно 1941. Хрватска: Освануо графит „Српска деца, српска деца, дошла … Амнести

Данас сахрана Милеве Жупић

5. март 2017.

Сахрана Милеве Жупић, мајке три погинула борца Војске Републике Српске биће данас у 14 часова на мјесном гробљу Густоваре поред Мркоњић Града. Милева је умрла након краће болести у 81 .години. Браћа Жељко, Живко и Стеван Жупић погинули су 10 октобра 1995. године приликом окупације Мркоњић Града. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Премијера без аплауза – О филму „Дјеца“ Дениса Бојића … Премијера документарног филма “Дјеца“ – аутора Дениса Бојића Филм „Дјеца“ уторак у Европском парламенту | Јадовно 1941. Документарни филм „Дјеца“ приказан у Београду: Доста су други … Приказивање филма „Дјеца“ на отварању манифестације … Филм „Дјеца“ приказан у Линцу и Бечу (ВИДЕО) | Јадовно 1941.

У Србији се Југославенима осјећа 31,8% грађана, а у Хрватској њих само 2,8%

4. март 2017.

Колико год десница често плаши обновом Југославије, за већину хрватских грађана југославенство је изразито негативан појам, закључак је књиге “Стратегија симболичне изградње нације у државама југоисточне Европе” Девет од десет испитаника, или сасвим прецизно 90,8 посто, врло су или донекле поносни када их се пита јесу ли поносни што су грађани Хрватске. Свега четири посто или сваки двадесет и пети изјавиће да им се не свиђа службена национална застава, на којој се доминантно истиче некада контроверзна шаховница, а више од 97% анкетираних рекло је да воли националну химну, Лијепа наша домовино. Дијаметрално супротан је поглед на југославенско искуство и на питање је ли чланство у било којој федерацији имало позитивне

Затезало демантује Туђмана: У Јадовну су усташе убили 40.000 људи

4. март 2017.

СТУДИЈА др. ЂУРЕ ЗАТЕЗАЛА ОТКРИВА ПУНУ ИСТИНУ О ПРЕТЕЧИ ЈАСЕНОВЦА, УСТАШКОЈ ТВОРНИЦИ СМРТИ КОД ГОСПИЋА, ЈЕДНОЈ ОД ПРВИХ У ЕУРОПИ КОЈА ЈЕ “ПРОРАДИЛА” 1941, ПРИЈЕ AUSCHWITZA И BIRKENAU У Хрватскоj се холокауст над Жидовима наjчешће повезуjе с логором за уништење Јасеновац, а притом заборавља његову погубну претечу – Јадовно, село поред Госпића, коjи jе 1941. с логорима на Пагу (Слано и Метаjна) чинио jединствени простор за усмрћивање у траjању од 132 дана. Та jе творница смрти била jедна од првих у Еуропи, будући да jе Auschwitz II Birkenau с индустриjом убиjања започео 4. српња 1942. О њему се jе, унаточ томе, премало писало. Др. Фрањо Туђман jе у своjим неславнима “Беспућима

Средња Босна – Књига Јадовно 1.

3. март 2017.

Послије успоставе НДХ, усташки терор је брзо захватио читаву Босну, па и њен средишњи дио. У Завидовићима су усташе ухапшене људе држали у затвору хотелске испоставе, у којој је шеф био Смаил Куленовић. Највећи дио оних који су ухваћени крајем јула и 1. августа, међу којима су били Срби и Јевреји, тога дана је транспортован, према изјави Јакоба Данона, возом до Босанског Брода, гдје су искрцани и преведени преко моста у Славонски Брод, затим укрцани у теретне вагоне и отпремљени у Госпић. Данон је о путовању ових заточеника записао: „За вријеме пута од станице Босански Брод до станице Славонског Брода усташе и цивили који су крај нас ишли, почели су

СТРАДАЊЕ РОМА У НДХ 1941. - 1945. ОБЈАВЉЕНА ЗНАНСТВЕНА КЊИГА О ГЕНОЦИДУ НАД РОМИМА У НДХ-у

Објављена научна књига о геноциду над Ромима у НДХ

3. март 2017.

Крајем 2015. године објављена је књига „Страдање Рома у Независној Држави Хрватској 1941. – 1945.“ Данијела Војака, Бибијане Папо и Алена Тахирија. Издавачи су Институт друштвених наука Иво Пилар и Ромско национално вијеће, који су били и проводиocи пројекта „Страдање Рома на подручју НДХ за вријеме Другог свјетског рата“. Књига је резултирала значајним сазнањима важним, између осталог, повијесној знаности и доноси досад непознате документе који објашњавају мозаик страдања Рома у НДХ-у. Ради се о документима везаним уз депортације Рома у Јасеновац, конфискацију ромске имовине и њену продају путем јавних дражби, ромску ратну свакодневицу и сл. Аутор: РОМИ.ХР ПРЕВЛАДАТИ ЗАОСТАЈАЊЕ ХРВАТСКЕ ИСТОРИОГРАФИЈЕ У ИСТРАЖИВАЊУ ГЕНОЦИДА НАД РОМИМА Данијел Војак, водитељ пројекта

Роми траже одштету за страдања у Другом свјетском рату

3. март 2017.

Велики број европских Рома убијен је у Другом свјетском рату, но мало је породица жртава које су добиле ратну одштету. Неколико ромских удружења у Србији зато је ангажовало адвокате. Циљ је доћи до јасног признања да је над њима извршен геноцид и добити репарацију од земаља у којима су страдали. Извор: Romi.hr Аутор: Al Jazeera Balkans Везане вијести: Роми траже да се докаже геноцид над њима | Јадовно 1941. Фотографија као доказ „заборављеног геноцида” | Јадовно 1941.

Старо сајмиште, Никола Радић Луцати, из серије Предицтабле Оутцомес, 2013.

Спорни закон о Старом сајмишту

2. март 2017.

У децембру 2016. године је објављена вест да је у припреми закон којим ће простор некадашњег нацистичког логора Сајмиште у Београду бити трајно заштићен, тако што ће на њему бити изграђен спомен комплекс посвећен жртвама геноцида, окупације и ратних злочина. У питању је Закон о Установи спомен-жртве, чији је предлог Влада Републике Србије недавно поднела на разматрање и усвајање републичком парламенту. Предлог је већ подржан од стране председника Томислава Николића. У јавности је овај закон представљен као значајан догађај, као „први корак ка обележавању последњег необележеног великог логора у Европи“ и најава краја дугогодишњег немарног односа према овом историјски важном месту страдања. Међутим, сам предлог закона који ће се ускоро

Садашњи споменик на Старом сајмишту на месту некадашњег логора у Београду. Фото: Wikimedia/Pinki.

Критике на нацрт закона о меморијалном комплексу жртвама Холокауста

2. март 2017.

English Нацрт закона којим се успоставља нови државни орган за рад на очувању сеćања на жртве Холокауста у Србији добио је критике недуго након што је процурио у јавност, јер наводно игнорише улогу коју је у Другом светском рату имала профашистичка власт у Београду. Активисти за људска права упутили су критике на нацрт закона који се везује за очување сећања на жртве Холокауста у Србији, тврдећи да представља покушај да се прекроји историја, иако су званичници изјавили да се не ради о коначној верзији закона. Невладине организације сматрају да се с предложеним текстом закона игнорише улога коју је профашистичка власт у Србији имала у хапшењу и одвођењу Јевреја у логор

Четрдесет некретнина враћено јеврејским општинама

2. март 2017.

Током наредних 25 година Савезу јеврејских општина Србије држава ће уплаћивати годишњу помоћ од 950.000 евра, у складу са Законом о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живих законских наследника Тачно годину дана након ступања на снагу Закона о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живих законских наследника, Агенција за реституцију вратила је јеврејским општинама 40 некретнина, површине 3.043 квадратна метра. У питању су 32 пословна простора, једна зграда и седам станова који се налазе у београдским општинама Стари град, Врачар и Савски венац. Враћено им је и 144 хектара пољопривредног земљишта на територији Новог Кнежевца и Сомбора. Ниједан од враћених објеката нема законског наследника, а