arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Александра Нинковић Ташић (Извор: Храм св. Александра Невског)

Жена која је вратила Михајла Пупина у земље Светог Саве

2. март 2017.

Избор личности 2016. године био је лак и радостан. Он је обиљежен културним догађајем сезоне 2015/2016 – изложбом у Историјском музеју Србије „Пупин од физичке до духовне реалности“, чија је ауторка Александра Нинковић Ташић, предсједница Образовно-истраживачког друштва „Михајло Пупин“, сакупљач најобимније материјалне грађе о овом великом научнику, иноватору, мислиоцу и највећем српском филантропу у Новом вијеку (Александра је сакупила више од 15.000 углавном непознатих и необјављиваних докумената о животу и раду генија из Идвора). Изложбу је посјетило преко 200.000 људи и она је, како по свом материјалном садржају, тако по до тада невиђеном у Београду коришћењу интерактивности (млади режисер: Марко Савић), а понајвише због неуморне љубави коју је ауторка уносила,

Немања Девић: Бићемо свједоци чина у коме ће Република Српска остварити право на независност!

1. март 2017.

Историчар Немања Девић је као један од оснивача НВО Српски академски круг успио да ауторски препознатљивим и веома упечатљивим текстовима широј јавности приближи тему историје српског народа у Другом свјетском рату. У разговору за Српско коло Девић каже да је судбина Републике Српске сложено питање које од српских елита захтијева оно што им је у новијој историји често недостајало: стрпљења и мудрости. – Република Српска одраз је вишевјековне борбе за слободу српског народа западно од Дрине. Њу је у Одбрамбено-отаџбинском рату деведесетих година створио исти онај народ који је, послије геноцида у НДХ, постао дословно жив клан-недоклан. Сматрам да ће српски народ у будућности, а ми ћемо бити свједоци тог

Jeднa гeнeрaциja у сeлу имaлa би пo 30 дjeцe, aли дaнaс je шкoлa срушeнa - Oћeстoвo Фото: Вaскa Рaдулoвић

У Oћeстoву, сa свojим нaрoдoм

1. март 2017.

Нeкaд сe у Oћeстoву мoглo пристojнo живjeти. Рaтнe нeприликe стaњe су у пoтпунoсти прoмиjeнилe. Сeлo je oпустjeлo, a мнoги дoмoви били су сaсвим уништeни. Пoврaтaк je тeкao спoрo и тeшкo, aли прeoстaли мjeштaни нe oдустajу. На свeгa нeкoликo килoмeтaрa oд грaдa Kнинa, у кршeвитoj Дaлмaтинскoj Букoвици, уз мaгистрaлни пут кojи вoди кa Kистaњaмa, угниjeздилo сe сeлo Oћeстoвo. Oвдje дaнaс живи свeгa 150 стaнoвникa, углaвнoм пooдмaклe живoтнe дoби. Mлaдих je нeкaд билo мнoгo, пoстojaлa je шкoлa у кojoj сe oдвиjaлa нaстaвa дo пeтoг рaзрeдa, a дjeцa су шкoлoвaњe нaстaвљaлa у oближњeм Kнину. Стaриjи су живjeли oд пензија, a oни млaђи били су зaпoслeни у вeликим книнским прeдузeћимa, тaкo дa сe у

Београд: трибина на тему ,,Достојевски и Црква: трагање за Христом“

1. март 2017.

Позивамо вас, да у понедељак, 6. марта 2017. године, у 19 часова, у парохијском дому Храма Св. Саве (Крушедолска 2/А) присуствујете трибини на тему „Достојевски и Црква: трагање за Христом“. О овој теми говориће: – Проф. емеритус др Драган Стојановић (Филолошки факултет, Београд) – Др Владимир Коларић (теоретичар уметности – русиста) – Владимир Меденица (ИК ,,Логос“, Београд) Трибина се одржава у организацији Храма Св. Саве на Врачару и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке. Улаз је слободан.     Светосавска омладинска заједница Архиепископије београдско-карловачке Краља Петра бр. 5, 11000 Београд Телефон: +381 (64) 800 43 92 Е-пошта: [email protected] Веб-портал: www.sozbg.rs

Скуп неонациста у Загребу (Фото Јутјуб)

За Китаровићеву неоусташки скуп у Загребу је изолован случај

28. фебруар 2017.

Пожега – Председница Колинда Грабар Китаровић је оценила да је марш црнокошуљаша у центру Загреба, у организацији ултрадесничарске Аутохтоне ХСП, маргинални скуп и изоловани случај, којем не би требало придавати велику медијску пажњу. Страни медији осудили марш црнокошуљаша у Загребу  Екстремни десничари који су марширали центром Загреба доспели су и у стране медије, преноси портал индеx.хр. Осим што су се срамотили у границама своје државе, сада су њихов покушај провокације пренели и амерички медији Базфид и агенција Асошијетед прес. Базфид је текст о новој срамоти у Хрватској написао под насловом: „Неонацисти махали америчком заставом и заклели се Трампу”. У тексту, који има поднаслов „Ствари које нису добре”, они су описали

ВИДЕО – Милош Ковић: Сретењска бесједа у Бањалуци

28. фебруар 2017.

Традиционална Сретењска бесједа у организацији Србског сабрања Баштионик, одржана је по пети пут, 15. фебруара 2017. љ.Г. у препуној Свечаној сали Академије наука и умјетности Републике Српске у Бањалуци. Бесједник на тему „Вјера, нација и држава у нововјековној историји српског народа“ био је Доц. др Милош Ковић са Филозофског факултета Универзитета у Београду. Србско Сабрање Баштионик се захваљује свима који су допринијели да ова бесједа буде добро одржана. Уједно се извињавамо онима који су због недостатка сједишта, бесједу пратили стојећи. Погледајте видео: Извор: Србско Сабрање Баштионик Бања Лука

Покушаји обиљежавања логора Јадовно – Књига Јадовно 1.

28. фебруар 2017.

Рат је завршен 1945. године и дошла је слобода. Али су остали трагови, ожиљци. Хиљаде згаришта, стотине хиљада усмрћених људи, велики број инвалида и сирочади. Утихнуло је оружје и зарасла су гробља, запустјеле бројне бездане јаме и стратишта. Немар је прекрио и логор смрти Јадовно на Велебиту, Слану и Метајну на отоку Пагу, логоре Ступачиново и Овчару, концентрациони логор Госпић, казнионицу и мучилиште у згради Окружног суда у Госпићу. Све до данас, више од пола вијека по страдању толиких невиних људи, ова мјеста су углавном необиљежена, понека тек означена, и то недостојанствено, без пијетета према осуђенима без суда, без правде, према онима који су убијани таквом брзином да се смрти

Бојан Ђокић: Степинац „наш насушни“ или О последицама канонизације

28. фебруар 2017.

Канонизација Алојзија Степинца је у искључивој надлежности Римокатоличке цркве. Сви остали имају право на мишљење, али не и на одлуку. Међутим, приликом канонизације, Света Столица треба имати у виду последице које ће наступити уколико Алојзије Степинац буде проглашен за светитеља. Пођимо редом. Проглашење Алојзија Степинца за светитеља прво ће изазвати негативан одјек међу православним црквама у свету. Разуме се, највећи код Српске православне цркве, која ће тим чином бити највише погођена, имајући у виду његову улогу у Другом светском рату и ћутњу док су православни верници и њихова Црква прогоњени на територији Независне државе Хрватске. На територији НДХ догађало се биолошко истребљење српског, јеврејског и ромског становништва, а и духовно

Морава памти, а ми?

27. фебруар 2017.

Морамо да сањамо своје снове, а још више да се трудимо да не остану недосањани. То ћемо најлакше постићи онда када снове претворимо у планове, а у планове недвосмислено будемо веровали. Тако мало треба да снови постану стварност, да план постане реалност. То мало је вера, нада, храброст и одлука. Када то постигнемо почиње и боља будућност коју сви тако жељно ишчекујемо. Осећате да вас проблеми стежу, да је неправда свуда око нас, али и даље нажалост мислите да не можете ништа, да је немогуће победити зло. Да ли сте то заиста и пробали? Како знате онда да је немогуће? Наши стари су за разлику од нас пробали и доказали

Стефан Радојковић

Логори и суд историје

27. фебруар 2017.

Недићевци нису уништавали Јевреје на начин на који је то чинила НДХ Запљуснути смо таласом вести о страдању Срба, Јевреја, Рома и осталих антифашиста током Другог светског рата на просторима Краљевине Југославије. Иако неупућенима може да изгледа неповезано – питање Јасеновца и Старог сајмишта чини елементарно питање – шта знамо о страдању сопственог народа током Другог светског рата и шта о томе каже наука. Два су повода – случај фамозне изложбе о Јасеновцу у САД као и полемика о нацрту Закона о Старом сајмишту којим се коначно успоставља Установа спомен жртве на левој обали Саве. у Београду, где ће, у догледној будућности, бити изграђен меморијални комплекс за жртве геноцида, Холокауста

Јоване Попић

Свједочанства жртава холокауста из Загреба, Сарајева и Београда

27. фебруар 2017.

Задранка по рођењу, Јована Попић дипломирала је сликарство на Ликовној академији у Београду, а затим отишла у Берлин на постдипломски студиј код славне Ребеке Хорн. И данас живи у Берлину. Рад умјетнице Јоване Попић “Што желиш заборавити?” представиће се на једном од највећих европских сајмова умјетнина, Арт Баселу. Јована Попић умјетница је која је рођена у Задру, дипломирала је сликарство на Ликовној академији у Београду, а затим отишла у Берлин на постдипломски студиј код знамените Ребеке Хорн. И данас живи у Берлину. Претходно се инсталација могла погледати у ХДЛУ-у гдје је била представљена у склопу обиљежавања Међународног дана сјећања на жртве холокауста. Аудиовизуална инсталација састоји се од пет људских пршљена, увећаних, величине попут

Положај Срба у Хрватској из дана у дан све тежи

25. фебруар 2017.

Поводом појаве налепница у Вуковару са обешеним људима на дрвету Демократски савез Срба из Хрватске издао је следеће:  Саопштење Најоштрије осуђујемо појаву налепница у Вуковару са обешеним људима на дрвету усмерену против припадника српске заједнице али и свих разумних и цивилизованих грађана ове државе. Ово је само једна од сличних појава последњих година коју пласирају назадне снаге које очигледно сматрају да овакво што има и даље погодно тло и да ће наићи на симпатију и поклоништво код многих. Међутим, бујање оваквих садржаја не чуди у ситуацији када државни врх (премијер и председница) има дилема у погледу фашистичких симбола који се појављују широм земље па и на највећем стратишту Другог светског рата

Jadovno_pecat5.jpg

Источна Босна – Књига Јадовно 1.

25. фебруар 2017.

И у источној Босни су усташе транспортовали Србе у логор Јадовно. Највише их је одведено из Бијељине, Зворника, Тузле, Власенице, Рогатице и околних српских насеља. Почетком јуна, усташе су похватали неколико десетака Срба из Бијељине и околине, већином трговаца и обртника, међу којима је био и свештеник Миленко Поповић. Ноћу су их батинали у затвору среског начелства, а дању их, као у Огулину, Винковцима и неким другим градовима, изводили да чисте улице, док су их мјештани пратили погрдним ријечима и ударцима. Ова група је 23. јуна отпремљена у логор Даницу, одакле је, заједно с другим Србима, у јулу, у једној од пет композиција, транспортована у логор Јадовно. Сљедећа већа скупина

Логор на Старом сајмишту био под контролом окупатора и квинслишке владе Милана Недића у Србији: Соња Бисерко

Уклањање Недићевих трагова у злочину холокауста

25. фебруар 2017.

Чланови Програмске комисије Београда за уређење простора Старог сајмишта, на коме је био нацистички логор за истребљење Јевреја, добили су пре недељу дана од Владе Србије Предлог закона о Установи Спомен жртве у чијем писању нису учествовали. На тај документ, у који је РСЕ имао увид, Хелсиншки одбор за људска права за Србију реаговао је саопштењем у коме се наводи да Предлог закона “није у складу са историјским чињеницама, да релативизује истребљење Јевреја током Другог светског рата и да је у функцији дневнополичких потреба власти“. Своје примедбе припрема и јеврејска заједница. Законским предлогом се утвђује изградња меморијалног центра на месту нацистичког логора Старо сајмиште у Новом Београду, месту где су током

Глински пaрoх Слoбoдaн Дрaкулић и Mилкa Maђaрaц

Нeћe грoм у бaку Mилку

22. фебруар 2017.

Хрaбрa дeвeдeсeтoгoдишњaкињa из зaсeoкa Вeликoг Грaдцa нa Бaниjи живи усaмљeничким живoтoм: Дрски рaзбojници нису сe устручaвaли пљaчкaти усaмљeнe стaрцe усрeд биjeлa дaнa. Kaд гoд би нaишли, Mилкa Maђaрaц би их дoчeкaлa нa прaгу, викaлa и приjeтилa им. Зaчудo, нису je дирaли Кад зaпaдну сњeгoви или сe рaзлиjу прoљeтнe и jeсeнскe кишe, дo oсaмљeнe кућe врeмeшнe Mилкe Maђaрaц, нa крajу зaсeoкa Maђaрци кojи припaдa Вeликoм Грaдцу нa Бaниjи, нeмoгућe je дoћи. Oд скрeтaњa сa глaвнe цeстe, дo њeнe кућe имa нeкoликo килoмeтaрa, a нa сaмoм скрeтaњу, oгрoмнa хрпa шљункa кojу je joш љeтoс истoвaрилo предузeћe зa цeстe, чeкa дa je путeм вaљдa рaзбaцa oвa дeвeдeсeтoгoдишњa стaрицa, jeр сe рaдницимa, кojи су

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА