Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Evo otkud to dolazi

Datum objave: petak, 10 februara, 2017
Objavljeno u Ratko Dmitrović
Veličina slova: A- A+

Jednu vrstu „razumevanja”, davno zabeleženu u Beogradu, nećete naći nigde u Evropi, verovatno ni u celom svetu

Ratko Dmitrović
Ratko Dmitrović

U Sarajevu, u celoj Bosni, nećete pronaći nijednog Bošnjaka koji bi podržao odvajanje Republike Srpske od BiH; u Hrvatskoj nijednog Hrvata koji će vam sada, nakon svega – kad više ništa ne može da se promeni – kazati kako su Srbi 1990. godine imali pravo da stvore Republiku Srpsku Krajinu (RSK) i razgraničenje sa Hrvatskom; u Prištini nijednog Albanca koji bi osudio teritorijalno cepanje Srbije, odnosno stvaranje druge albanske (etnički čiste) države, zvane Kosovo.

Ali ćete zato u Beogradu, očas posla, pronaći na desetine tzv. intelektualaca, političara, novinara, pisaca… sa stavom da je Republika Srpska genocidna tvorevina; da je RSK dokaz agresije na Hrvatsku; da Kosovo ima pravo na odvajanje od Srbije i da službeni Beograd to osamostaljenje treba što pre da prizna.

Može li ova pojava – jedinstvena u Evropi, možda i u svetu – da se objasni? Kako je moguće da učen čovek (valjda je tako) ima više razumevanja za druge nego za sopstveni narod, čak i onda kada su istorija, činjenice, logika… u potpunoj suprotnosti sa njegovim stavovima? Otkuda to dolazi?

Najjednostavniji i svakako utemeljen odgovor mogao bi da glasi: iz praktične, višedecenijske primene komunističke, duboko antisrpske, ideologije na prostoru od Dojranskog do Bledskog jezera. Kanalisanje mozga. U velikoj meri tačno, ali koren je ipak dublji.

Kada je 1918. godine Srbija za korist drugih pristala da potopi svoju državnost i napravi zajedničku državu sa dojučerašnjim neprijateljima, s narodima i onima koji su planirali da narod postanu, u Beogradu je doneta odluka da se u toj sklepanoj zajednici potiskuje, gura u stranu, “smiruje” sve što ima srpski predznak, da se druge religije, manjinski narodi i nacionalne zajednice ne bi osećali frustrirano. Da ne žive s kompleksom od većinskog, srpskog naroda, u Velikom ratu pobedničkog, u tadašnjoj Evropi slavljenog.

Zato smo tada, uz ostalo, dobili onu teško pojmljivu i dugoročno gledano katastrofalnu odluku da svi oficiri poražene austrougarske vojske, uglavnom Slovenci i Hrvati, mogu u sastav armije države SHS i to sa višim činom od onog koji su imali boreći se protiv Srbije. Komunisti su gornju postavku uzeli za osnov svog delovanja u državi Južnih Slovena, onoj prvoj i drugoj, Titovoj. To je stvorilo situaciju da danas u regionu imamo rešena sva nacionalna pitanja, osim srpskog. A tamo gde je ono rešeno, Srba više nema.

Kao prilog ovom razmatranju svakako treba imati na umu da je većina onih strašnih optužbi – koje su devedesetih stizale iz sveta, na račun Srbije i Srba – prethodno smišljena i izgovorena u Beogradu.

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti: Ratko Dmitrović


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top