arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Споменик на Кордуну

Жељко Свитлица: 300

31. мај 2017.

Један од наjпознатиjих споменика НОБ-а налази се на Петровоj гори у Кордуну. Дjело jе познатог ваjара Воjина Бакића, а у посљедњем рату доживио jе судбину многих грађевина и спомен обиљежjа исте врсте – уништила га jе воjска Хрватске. Споменик на врху Петровцу jе подигнут у част устанка народа Баниjе и Кордуна и jедног догађаjа коjи би заслужио наслов холивудског спектактла, али како су се код нас античке и епске битке догађале “свако мало“, затрпан jе у шумама Петрове горе и заборављен као и многи слични. Стезање обруча наоружаних усташа и домобрана око народног збjега на Петровоj гори проузроковало jе jедан очаjнички покушаj – jедан скок у амбис, jедно “нека буде

Миљевина: Сећање на велико страдање младе краљеве војске

31. мај 2017.

Код јаме Понор у Миљевини код Фоче, у недељу 28. јуна, биће служен помен за више хиљада припадника Југословенске војске у отаџбини, који су на том месту страдали у мају 1945. године. Према подацима Удбе, на подручју Фоче и Калиновика, пре 72 године убијено је 9.000 људи, углавном голобрадих младића из Шумадије и цивила из њихове пратње, док процене новијих истраживача помињу од 10.000 до чак 25.000 убијених. Младићи, које је Југословенска војска у отаџбини мобилисала у септембру 1944. године, већином су стрељани након предаје, као ратни заробљеници, а највећа гробница налази се у јами Понор у близини цркве и рудника у Миљевини. Деценијама након Другог светског рата, страдање младих

Душан Буковић: Бјелашки комунисти и “сахрањивање светаца”

30. мај 2017.

Suum cuique tribuere – сваком своје, гласи једна латинска пословица. Имајући на уму да је енглески историчар, члан Модлин Колеџа, професор Тејлор (А. Ј. P. Taylor) објавио књигу под насловом “Други светски рат” (The Second World War, an illustrated History) у којој дословно стоји: „До краја 1944. године сав могући материјал дотуран је само Титу. Подизање Тита је чисто британска авантура и данашња Југославија је британска творевина…“ (Види: A.J.P. Taylor, The Second World War, an illustrated History, London, 1975, стр. 178). Такву политику је водио и Рузвелт, који је био окружен парамилитарним римским католичким окултистима, идолатристима и езотеристима Отом Хабзбургом и кардиналом Спелманом. Он је своје антимонархистичко и антијугословенско расположење

Владика Григорије

Исповијест владике Григорија: Промоција Лагунине хит-књиге “Преко прага” у крипти Храма Светог Саве (ФОТО)

30. мај 2017.

На празник Светог Вукашина Јасеновачког у крипти Храма Светог Саве на Врачару одржана је промоција Лагунине хит-књиге “Преко прага” чији је аутор преосвештени владика Григорије. У најрепрезентативнијем простору српске престонице, поносном симболу православља, окупило се око 400 поштовалаца лика и дјела преосвештеног владике Григорија да би продискутовали о књизи чије је прво издање одавно разграбљено. – Владику Григорија смо као аутора дочекали раширених руку и доживјели да прије београдске промоције штампамо друго издање, које је данас пред вама – рекао је задовољни власник издавачке куће “Лагуна” Дејан Папић. Веома надахнут осврт на владикин књижевни рад дала је магистар књижевности Данијела Јелић. – Описујући судбине малих људи аутор се трудио да у

др. Ђуро Затезало

Јадовно – Комплекс логора смрти НДХ

29. мај 2017.

English Рад др. Ђуре Затезала представљен на Првоj међународноj конференциjи о комплексу усташких логора Јадовно – Госпић 1941. одржаноj у Бањалуци 24 – 25. jун 2011. Комплекс хрватских усташких логора, познат под именом Јадовно на Велебиту, jедан jе од првих логора масовне смрти успостављен у Независноj Држави Хрватскоj већ средином априла 1941. године. Формиран jе од стране државних органа – полициjске управе, у коjи су се са читавог подручjа НДХ допремали Срби и Јевреjи ради уништења, уз сурадњу државних, воjних, полициjских и партиjских органа, све до краjа аугуста исте године. Ови логори су временски претходили познатим логорима смрти у Њемачкоj. Чим jе успостављен усташки режим, уз помоћ Ниjемаца и Италиjана, он

Србија и реалполитика

29. мај 2017.

Тешко је рећи нешто посебно ново, када подсетимо на различите анализе и медијске наводе, па кажемо: да су међународни односи у свету врло сложени; свет се суочава са великим изазовима који могу довести до избијања светског рата; да су светске војне силе (САД, Русија) у стању пренапрегнутих односа и сучељавања која могу сваког момента довести до директног оружаног сукоба и то у Сирији, црноморском региону или на Балтику, а можда и на Балкану; да Северна Кореја „провоцира“ нуклеарни сукоб са својим архинепријатељима – САД и њеним савезницима Јужном Корејом и Јапаном; да се у балканским регионалним размерама погоршавају односи између суседних земаља (Србије и Албаније, Албаније и Македоније, Грчке и

Стрељање омладине у логору Сајмиште, од стране немачких војника, 1943.

Хелсиншки одбор Србије жели ставити хипотеку Србији, aмнестирати Хитлера и Павелића ?

27. мај 2017.

Новинарка „Слободне Европе“ Бранка Михајловић објавила је у овом медију прилог „Уклањање Недићевих трагова у злочину холокауста“.  Тема новинарског прилога је предлог закона о уређењу меморијала на месту нацистичко-усташког логора Сајмиште. Пише: Никола Милованчев У прилогу, у изјавама саговорника ауторице, има више историјских неистина. Међутим, кључан је један навод, срж свега. То је изјава Соње Бисерко, председнице Хелсиншког одбора Србије: „Логор јесте формално био на територији НДХ, међутим, логор је био под контролом окупатора и квислиншке владе Милана Недића. То се потпуно занемарује и Србија се амнестира од одговорности.“ Да преведем на народски језик: Србији треба наметнути одговорност за логор Сајмиште (Земун) 1941-1944. а то уједно значи и амнестирати злочиначки

СОКО посетио изложбу "Моје Јадовно" у Крушевцу

СОКО посетио изложбу „Моје Јадовно“ у Крушевцу посвећену страдању Срба у логору Госпић-Јадовно-Паг

27. мај 2017.

Делегација Српске омладинске културне организације „СОКО“ на дан победе над фашизмом, 9. маја, посетила је изложбу „Моје Јадовно“ одржану у Легату Милића од Мачве у Крушевцу.  Изложба је одржана у спомен страдалим Србима и Јеврејима у комплексу усташких логора Госпић-Јадовно-Паг. Делегацију Српске омладинске културне организације „СОКО“ чинили су и представници Студентске организације Параћин, студенти Педагошког факултета у Јагодини и ученици Гимназије „Светозар Марковић“ из Јагодине и Душко Грбовић, историчар у Завичајном музеју у Јагодини . Старешина Српске омладинске културне организације „СОКО“ Александар Рацић истакао је: „Потребно је да се реч о српском страдању по логорима НДХ чује и никада не заборави. Зато ћемо у септембру угостити ову изложбу у нашем

Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2016. - Dan sjećanja na Jadovno 1941 - 2016.

И 2016. године смо били на Јадовну

27. мај 2017.

На 75-ту годишњицу од страдања наших чланова породица, рођака и сународњака, од 01 – 02. Јула 2016, седму годину за редом, обиљежили смо „Дан сјећања на Јадовно“.   Донoсимо на једном мјесту листу текстуалних и видео прилога насталих током и након нашег ходочашћа: ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ: Дан сјећања на Јадовно 1941. – 2016. Галерија фотографија са обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941 – 2016. Др Борис Беговић: Како ли је било нашим прецима те 1941? Борис Беговић: Уздизање крста над Катином јамом Борис Беговић: То што радимо је због нас, а не због других Путовање у Јадовно Поездка в Ядовно Јадовно 2016: камен по камен – крстача Jadovno: Dan sjećanja na

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве

Подршка изградњи меморијалног центра на Старом сајмишту

26. мај 2017.

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве /СПЦ/ подржава изградњу меморијалног центра на Старом сајмишту као трајног спомен-обиљежја српским жртвама у 20. вијеку, као и жртвама Јевреја, Рома и свих осталих народа који су са српским народом подијелили његову горку судбину. Сабор остаје при ставу да земним остацима српског и свјетског великана Николе Тесле никако није мјесто међу музејским експонатима, што је јединствен преседан и васељенска срамота, него у гробници, и то у Храму Светог Саве на Врачару или, алтернативно, на платоу испред њега. „Сабор је размотрио и излишан и у суштини бесмислен проблем – уплитање групе наставника и асистената Православног богословског факултета у Београду у јавну расправу о Дарвиновој теорији

biskup-banjalucki-alfred-pihler-i-srbi.jpg

Бискупу Алфреду Пихлеру у спомен – бискупу Комарици у наук

26. мај 2017.

17. маја 1992. преминуо је један истински хришћанин, бањалучки бискуп у пензији, г. Алфред Пихлер. Католички свештеник и Нијемац који је 1941. стао пред усташе да заштити од рушења српску православну цркву у Маглајанима. Хуманиста, који је увијек осуђивао усташе и њихове злочине. Искрени пријатељ владике бањалучког Василија Костића и српског народа. Божићном посланицом 1963. се вјерницима обратио следећим речима: „У овој земљи су у прошлом рату многа наша браћа православне вјере погинула зато што су православци. Они који су их убијали имали су у џепу католички крсни лист. Звали су се католици. И ти кршћани убијали су друге људе, такођер кршћане, зато што нису Хрвати и католици… Ми болно

Никола Калабић (Фото Википедија)

Рехабилитован Никола Калабић

26. мај 2017.

Ништавим се сматра и решење Среског суда у Мионици од 11. септембра 1946. којим је Калабићу конфискована непокретна имовина Ваљево – Виши суд у Ваљеву, судија др Драган Обрадовић, донео је решење којим је усвојен захтев за рехабилитацију Николе Калабића, некадашњег команданта Горске гарде Југословенске војске у отаџбини, сазнајемо незванично. Решењем о рехабилитацији суд је утврдио да се од тренутка доношења ништавим сматра седам одлука Државне комисије за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача током Другог светског рата, донетих од марта до септембра 1945, као и четири одлуке Земаљске комисије за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача током Другог светског рата донете од априла до октобра 1945. које

aleksandar-necak-konferencija.jpg

Александар Нећак: СЕЋАЊЕ НИЈЕ ДОВОЉНО

26. мај 2017.

English Рад Александра Нећака, предсjедника Савеза jевреjских општина Србиjе, представљен на Првоj међународноj конференциjи о комплексу усташких логора Јадовно – Госпић 1941. одржаноj у Бањалуци 24 – 25. jун 2011. Сећање није довољно, истраживање је неопходно, образовање је преко потребно. СЕЋАЊЕ Постоји индивидуално, лично сећање пре свега оних, који су преживели мучења, зверства и концентрационе логоре. Нажалост, већ колико сутра, ни један преживели логораш више неће бити међу нама. Тада ће нам остати препричана и пренета туђа и недоживљена сећања, која за историју не могу бити поуздана. Сећања, која су по својој природи субјективна, са протоком времена још се више модификују и мењају… Постоји и тзв. јавно сећање које се испољава на

Горан Васић: Кратак осврт на „тисућљетну“ некултуру Хрвата

26. мај 2017.

 „Знате ли колико је људи убијено у Јасеновцу“? „Овиси ко тумачи. Ако тумачи непријатељ домовине, јако пуно, ако пријатељ домовине, онда је друга прича“. Питање је поставио новинар РТРС-а Денис Бојић а одговор дао „пријатељ домовине“. Још је додао да је у Јасеновцу страдало највише Хрвата и потпуно самоуверено додао: „Сто посто“. Није једини који је у тој анкети дао одговор да је Хрвата страдало највише. „Хрвати, Хрвати, највише је хрватски народ страдао“. Неки су тврдили да су највеће жртве Јасеновца ипак били, како они кажу, „Жидови“, па Хрвати, па можда и, то свакако није сигурно, и Срби. „Баш ме брига. Не представља ми то никакву важност“, рекао је један

Усташе кољу српског младића и ритуално скупљају његову крв.

Подсећање на страшна зла у хрватском усташком логору Јасеновац: При клању кољач Којић је пио крв заточеника

26. мај 2017.

(Одломци из књиге „У мучилишти-паклу ЈАСЕНОВАЦ“ Ђорђа Милише, властито фототипско издање, Загреб, 1945, репринт: НИП Политика, Београд, 1991.) Услијед сталног придоласка, у паклу Јасеновцу сакупио се големи број заточеника. О подне, сви заточеници пред казанима чекали су поредани по двоје у дугим низовима („реповима“). Одједном дојурио до пред саме казане аутомобил и из њега изашао Љубо Милош. Дозвао главног кухара и упитао, колико има заточеника. Одговоривши да ће одмах извидити и јавити му број, Милош једва спомене: „Није потребно, вас је“… настави свом шоферу, да му из аута преда његову „шмајсерицу“, с којом простреља неколико стотина заточеника. Сви остали разбјежани заточеници морали су се вратити и преко мртвих другова примати

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Не дај се Шербеџијо

Читава СФРЈ jе своjевремено лудовала кад Раде Шербеџиjа оспе оно срцепараjуће сетно:

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА