Ne daj se Šerbedžijo

Datum objave: utorak, 21 februara, 2012
Objavljeno u Ostalo
Veličina slova: A- A+

Serbedzija1.jpg

Čitava SFRJ je svojevremeno ludovala kad Rade Šerbedžija ospe ono srceparajuće setno: „Ne daj se, Ines. Ne daj se godinama, moja Ines, drugačijim pokretima i navikama, jer još ti je…“

Ko je sve dobio naconalnu penziju na račun srpske sirotinje komotno i on može da je dobije samo za bravuroznu interpretaciju večno zelene Ines – ako već i nije.

Ali, ima Rade i veće zasluge. Na konferenciji za štampu u Berlinu, na kojoj je Anđelina Džoli bar pokušala da prikrije svoje loše režiserske namere tvrdnjom da broj od 50. 000 silovanih žena obuhvata sve Bosanke (što za svet naravno znači samo muslimanke) i perfidnim izgovorom da je i jedna silovana žena mnogo, što je istina ali je 50. 000 nešto sasvim drugo (inače ta stravična cifra nigde zvanično nije ustanovljena izuzev što je Silajdžić takođe lažno pominjao 70. 000 silovanih muslimanki) , ipak nije mogla lako da se izvuče od „agresivne“ srpske novinarke Sandre Perović, koja je insistrirala na pitanju zašto u filmu „Zemlja krvi i meda“ nema i vojnika sa drugim uniformama koji su činili zločine.

Osetivši da će poslodavka da mu se upetlja u kučine svojih besmislica (kao film je umetnički a ne dokumentaran, a pri tome iznosi decidiranu tvrdnju o određenom broju silovanih i ubijenih) , na licu mesta, u hitnu pomoć je priskočio legendarni Rade Šerbežija zapitavši Perovićevu, vrlo logično – na čemu mu čestitam, kako u srpskom logoru mogu da se vide uniforme svih zaraćenih strana, ironično i slavodobitno smešeći se pritom. (TV Dnevnik 2; 11. 02.2012) (1)

Pošto se sirota Anđelina rasplakala u nemoći da poveže sopstvene gluposti, ponovo je u pomoć priskočio vešti Rade tvrdnjom da film nije dokumentarni – već tobože umetnički, u šta bi mu u Srbiji poverovali da je rekao da je broj silovanih i ubijenih samo Anđelinina umetnička sloboda, da nema veze sa istinom, te da su sve tri strane činile neviđene zločine, te da ovaj film osvetljava samo zlo jedne strane. Međutim to se nije desilo. (3)

Tako je Šerbedžija odrecitovao još jedno otužno „Ne daj se Anđelina“ i za ovako bravurozno objašnjenje može da dobije i duplu nacionalnu penziju, kao i ostali glumci u filmu – poreklom Srbi, pogotvo ako su doprineli tome da scene „najmonstruoznijih zločina koje čini vojska koja ima srpske oznake“ (jedna od najbrutalnijih scena iz filma je ona u kojoj srpski vojnici bacaju bebu (3) ) budu što uverljivije, u šta ne sumnjam. Zar bi se spektakl u Zetri pripremao da to nije tako.

A zašto i da ne dobiju nacionalnu penziju kad ju je i dobio beogradski reditelj filma nagrađenog u San Sebastijanu, koji je rasplakao tamošnju publiku scenama nalik onoj gde srpski monstrumi hrvatskom civilu pucaju u glavu samo da njihov (srpski) pas utoli žeđ, što je „umetnička sloboda“ naravno, samo što tako nisu mislili izbezumljeni gledaoci i međunarodna javnost.

Možda me u svemu tome ipak malo razočarao Šerbedžija pa sam na Internetu potražio, početkom 2000 – ih u „Glasu javnosti“ objavljeno pismo jednog Srbina iz Hvatske – koji ga je izgleda poznavao bolje od svih, u šta ja tad nisam verovao – u čijem su naslovu dve teške reči koje se rimuju sa imenom Rade, ali sam odustao od potrage veoma impresioniran činjenicom da je Novak Đoković poklonio Radu Šerbedžiji pobednički reket iz Vimbldona, kako se sam Šerbedžija hvali u „Jutarnjem listu“. (2)

I još nešto u vezi „Zemlje krvi i meda“: Kusturica je zapretio da će da napravi film o zločinima Amerikanaca u Iraku, kao odgovor filmu Anđeline Džoli, što bi se tek potpuno uklopilo u željenu sliku Srba jedinih zločinaca – kad ste vi otkucali nas i mi ćemo vas.

Puno ima neverovatnih zločina nad Srbima u Hrvatskoj, Bosni i Kosovu i zločina Amerikanaca u Srbiji, pa je neobično da baš filmovima o tim zločinima ne odgovorimo lažljivom svetu već da potržemo Irak, kao da ovih bestijalnih zločina nad Srbima nema na hiljade. Iako Kusturica kaže da je napravio jedan, to nije dovoljno. Filmovi o Srbima zločincima se produkuju svaki dan.

Dragan Vidaković

 

(1) http://www.rts.rs

(2) http://www.jutarnji.hr/rade-serbedzija—moj-prijatelj-novak-dao-mi-je-svoj-reket-iz-finala-/957125/

(3) http://www.telegraf.rs/jetset/68185-kusta-uzvraca-udarac-ando-snimicu-film-o-zrtvama-u-iraku

 

Izvor: novinar.de




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top