arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Иван Ловрић

КОМЕНТАР: Победе

Дан ослобођења Београда од фашизма у Другом светском рату величанствено је обележен и на небу и на земљи Дан ослобођења Београда од фашизма у Другом светском рату величанствено је обележен и на небу и на земљи. Спектакуларном војном свечаношћу у Батајници, меморијалним маршем кроз град и свечаном академијом у Народном позоришту. Била је то потврда небеске правде која је дошла са ослобађањем нашег главног града далеке 1944. године. Да ли смо протеклих деценија увек били праведни према нашим празницима и значајним датумима из наше историје? Чини се да нисмо, јер је све личило на неки лебдећи чадор, ни на небу, ни на земљи. Празници и битни датуми из историје су

Немања Девић: ХУСАР

Живомир Дугић се родио око 1909. у селу Саранову, среза Лепеничког, у крају чији су се синови дичили што су потекли из Карађорђевог завичаја. Син сиротињског села, Дугић је 1928. са успехом завршио коњичку подофицирску школу и добио службу у Белој Цркви. Отуд је, из службе у коњици, и добио надимак по којем је остао упамћен у завичају: Хусар. Године 1933. био је одликован Сребрном, а 1939. и Златном медаљом за ревносну службу, што је била реткост за једног подофицира – то је било одличје обично предвиђено за официре. Али то говори и са колико је жара и умешности наредник-водник Хусар обављао свој посао. Пред рат, 1940. године, он се

Великосрпска авет поново на удару марксиста

(Поводом семинара „Између нације и истине: (Нова) Историја Републике Српске“ одржаног у Бања Луци 18. 10. 2017) Помпезно најављен, „критички семинар“ под називом „Између нације и истине: (Нова) Историја Републике Српске“ још једном је показао да озбиљна и одговорна друштвена критика није исто што и површно критизерство и (псеудо)идеолошко проказивање стварних или пројектованих противника. Семинар је организован у оквиру пројекта „Разоткривање историје“ који спроводи организација „РеЕКС“. У центру пажње овог пројекта је феномен „ревизије историје“. Покровитељи семинара су били Европска културна фондација (ECF) и Швајцарска агенција за развој и сарадњу (SDC). Као основни задатак семинара, најављено је давање одговора „на питање који су циљеви најновије мејнстрим хисториографске продукције у Републици

Ко је крив за злочине у Возући?

Седам српских жртава у протеклом рату у БиХ пронађено је и ексхумирано на подручју општине Завидовићи у Федерецији БиХ на локалитету Подсјелово. Након пребацивања у Центар за идентификацију у Бањалуци, биће утврђен њихов индентитет. Претпоставља се да пронађени скелети припадника Војске Републике Српске и српских цивила, који су страдали у септембру 1995. године приликом напада такозване Армије БиХ на Возућу, када је убијено 459 припадника Војске Републике Српске и српских цивила. Као и у неким досадашњим ексхумацијама на Озрену, пронађени скелети нису комплетни, па су тако од укупно 7 пронађених посмртних остатака, остаци четворо Срба пронађени некомплетни. „Проналазак ових посмртних остатака значајно ће допринијети процесуирању предмета ратних злочина на подручју

Осветио крагујевачке ђаке!

Марта 1943. године, у Врњачкој бањи, Веселин Шијаковић је убио гестаповског официра, једног од најодговорнијих за нацистички злочин у Крагујевцу 21. октобра 1941, када је стријељано 3000 цивила, од којих 300 ученика (данас је годишњица) Припремио: Љубиша Морачанин Веселин Шијаковић је рођен 1924. године у Никшићу гдје су се његови родитељи доселили из Андријевице. Његов старији брат, Вуко, страдао је над Њемачком 1944. године, док је пилотирао савезничким авионом. Други брат, Митар, одведен је из београдске Гимназије на Сремски фронт, гдје је страдао већ трећег дана борбе. Други свјетски рат затекао га је у Крагујевцу гдје је учио Војно-техничку школу. Када су запосјели зграду Војно-техничког завода, Њемци су заробили се

У Дому Војске Србије у Београду данас је приказан дводјелни дугометражни документарни филм о нацистичком логору "Сајмиште" у продукцији Музеја жртава геноцида из Београда, којим је обиљежено 75 година од затварања Јеврејског логора Сајмиште и почетка рада прихватног логора за Србе.

Приказан дугометражни документарни филм о логору Сајмиште

Директор Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина изјавио је приликом пројекције дугометражног документарног филма о нацистичком логору Старо сајмиште да је тешко утврдити тачан број људи који су прошли кроз овај логор, али да се поуздано зна да их није мање од 32.000. Мишина, који је и аутор филма, рекао је да је у Сајмиште доведено око 8.000 Срба са Козаре, који су ту или страдали или завршили у Јасеновцу или су одведени у Норвешку и Њемачку на присилни рад. Он је подсјетио на то да се често пренебјегава чињеница да се логор Сајмиште налазио на територији НДХ код Земуна, а не у Београду, те напоменуо да је била намјера

Предсједник Српског националног друштва "Пребиловци" Миленко Јахура подсјетио је да су Пребиловци најстрадалије село у Европи у Другом свјетском рату.

Вратити земљиште у Пребиловцима становницима села

Предсједник Српског националног друштва /СНД/ „Пребиловци“ из Београда Миленко Јахура затражио је данас од начелника општине Чапљина Смиљана Видића да јавности објасни како је земљу која је у власништву 232 српске породице из Пребвиловаца издао трећим лицима на 99 година, те стави ван снаге те уговоре и земљу врати селу и његовим становницима. „Позивам вас да јавности и нама предочите праву садржину уговора општине са Иваном Јурковићем из Вишића“, наводи Јахура у отвореном писму начелнику општине Чапљина Смиљану Видићу. Јахура истиче да општина пребиловачко земљиште није изнајмили само једном `домицилном Пребиловчанину`, како је начелник раније наводио, већ и Ивану Јурковићу из Вишића. „Он је добио много већу површину најквалитетнијег пашњака.

Споменик стрељаним ђацима и професорима у Шумарицама

Одржан „Велики школски час“ у Шумарицама

Комеморативна манифестација „Велики школски час“, која се одржава у знак сјећања на масовно стријељање цивила у Крагујевцу 21. октобра 1941. године, одржана је данас код споменика стријељаним ђацима и професорима у крагујевачким Шумарицама. Прије почетка Великог школског часа, Његово преосвештенство владика шумадијски Јован и свештеници Шумадијске епархије служили су молебан, коме је присуствовао и предсједник Србије Александар Вучић, који је затим положио вијенце на споменик стријељаним ђацима и професорима. Вијенце испред споменика „Пето три“ положили су и премијер Ана Брнабић и министри у Влади Србије, амбасадор Њемачке Алекс Дитман, амбасадор Русије Александар Чепурин и Аустрије Јоханес Ајгнер, ђаци Прве крагујевачке гимназије, а присуствовали су и дипломатски представници Палестинске управе, Словачке,

Распоред промоција на Сајму књига 2017

Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова организује традиционални штанд дијаспоре и Срба из региона на овогодишњем 62. Међународном сајму књига. На штанду Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова у хали 4 Београдског сајма, у периоду од 23. октобра до 28. октобра биће представљено преко педесет аутора из дијаспоре, региона и Србије. Распоред промоција можете преузети ОВДЕ. Овогодишњи 62. Међународни београдски сајам књига биће одржан од 22. октобра до 29. октобра 2017. године под слоганом “Кључ је у књигама“, а земља почасни гост је Савезна Република Немачка. Извор: Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону

На данашњи дан: Немачки злочин у Крагујевцу

21. октобра 1941. – Немци су у Крагуjевцу у Другом светском рату стрељали око 2.800 цивила, међу коjима и ученике крагуjевачке гимназиjе Ни у самом Крагуjевцу нити у његовоj близини нису тих дана вођене борбе између Немаца и партизана. Одмазда у Крагуjевцу коjа jе била извршена 20. и 21. октобра 1941. године, последица jе напада партизана на Немце коjи су се враћали из Горњег Милановца према Крагуjевцу. При повратку у Крагуjевац, Немци су на положаjима Чачанског партизанског одреда код Враћевшнице поново нападнути и у стопу гоњени до села Љуљака, одакле су гоњење наставили крагуjевачки партизани. Према званичном податку у борбама са партизанима код села Љуљка укупно су погинуло jе 70

Деца Сребренице у Београду

Позивамо вас да 22.октобра у 18 часова у сали Стаменковић Центра за културу „Влада Дивљан“ – Палилула присуствујете концерту „Деца Сребренице у Београду“. Удружење Ћирилица је домаћин вечери фолклора и српске игре и песме у коме учествије СКУД „Свети Деспот Стефан Лазаревић“ из Сребренице заједно са КУД-ом Никола Тесла из Београда и Првим београдским певачким друштвом.. У програму је предвиђено учешће и познатих уметника Љубомира Манасијевића, појца српских духовних и традиционалних песама, Драгише Симића сакупљача народних изрека, здравица и изворних песма, Дејана Лазаревића, аутора више књига о Деспоту Стефану као и хора Србских православних појаца. КУД Никола Тесла је основано 1926. године у Београду и познато је по томе да је управо

Уредник програма СКЦ-а Весна Капор је др Милана Мицића представила као историчара чија су дјела пуна „литерарних наноса”.

Др Милан Мицић о српским добровољцима: Сјећање на генерацију која је унапријед била осуђена на смрт! (ВИДЕО)

У склопу циклуса Велики рат и књижевност 4. октобра 2017. године у Студентском културном центру у Београду представљени су радови историчара др Милана Мицића који описују српски добровољачки покрет у Русији током Првог свјетског рата, борбу српских добровољаца на фронту у Добруџи 1916, њихово извлачење из Русије и долазак на Солунски фронт 1918. Српски добровољци 1914–1918, животи, сећања је документарна проза о српским добровољцима настала на темељу казивања потомака.  – Својим постојаним и дугогодишњим радом др Мицић је забиљежио приче потомака из различитих дијелова некадашње Аустроугарске монархије у којима су живјели Срби, а из којих се види да је мотив српских добровољаца била наталожена жеља за слободом и јединством – рекла је Весна Капор. Отписана

Трибина у Београду: „Концентрациони логор Госпић и српски устанак 1941.“

Трибина је одржана у Дому ратних војних инвалида Србије – Клуб „Тесла“ ( Савски трг 9.) у петак, 28. јула 2017. Трибину је организовало Удружење Срба из Хрватске – Београд заједно са другим избјегличким и завичајним удружењима избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске, поводом 76. годишњице од илинданских усташких покоља над Србима у Независној Држави Хрватској. На трибини су говорили: Др Никола Жутић, др Момчило Диклић, проф. Миле Рајчевић, проф. Душан Ђаковић и историчар Никола Милованчев. Научни рад др Николе Жутића под насловом „Концентрациони логор Госпић и српски устанак 1941.“објављен је у часопису „Српска слободарска мисао“ (Број 1-3, Београд, Јануар-јун 2017. године.) Погледајте видео запис са трибине: Везане вијести: Никола

Партизани на будућем Тргу републике. Фото: Wikipedia

„Ослободили смо Београд, крећемо за Земун… Прославите“

Београд — Заједничком акцијом Народноослободилачке војске Југославије и јединица Црвене армије на данашњи дан ослобођен је Београд у Другом светском рату. Југословенском и совјетском војском командовали су Пеко Дапчевић и Владимир Жданов, а одбрану је организовала немачка армијска група „Србија“ којом је командовао генерал Густав Фелбер. Операција ослобађања Београда је трајала од 12. до 20. октобра 1944. године и представљала је део опсежног оперативног плана Трећег украјинског фронта Црвене армије и Прве армијске групе НОВЈ. У њој је свој живот дало више од 3.000 бораца, од којих је око 4.000 било рањено. У такозваној Београдској операцији учествовало је 80.000 бораца на страни југословенских јединица и Црвене армије, док је град

Mlincic_Tuk.jpg

Филм о бестијалним злочинима

Срна у пет наставака, уз до сада непознате детаље, доноси фељтон о страшном усташком покољу у Великом Паланчишту код Приjедора у октобру 1942. године, када су у jедноj ноћи, без испаљеног метка, убиjена 342 житеља села, међу коjима 226 дjеце. Документарни филм „Да се њима никад не деси“, аутора Зорана Радоњића, доноси приче четверо свjедока усташког покоља у Великом Паланчишту у октобру 1942. године. „На премиjеру филма, коjа jе одржана 22. децембра у Музеjу Козаре у оквиру изложбе `Година страдања – 1942`, од четверо моjих саговорника дошло jе троjе. Четврти, Душан Бабић, тога истог дана jе умро“, каже Радоњић Срни. „Одем у подрум и лежем пред волове, у jасле. Дошла

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.