arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Mladi_Franja.jpg

С. Живановић: Ко је био фра Срећко Перић

У последње време велики броj читалаца и заинтересованих људи обратили су ми се са питањем: ко jе био Фра Срећко Перић и по чему jе познат. Стварно, 72 године после завршетка II Светског рата и ужасног геноцида против Срба, Јевреjа и Рома у Хрватскоj многи никада нису чули за фра Срећка Перића, ма да се његово име често помиње у књигама и у поjединим новинским чланцима. Екуменисти у Српскоj Православноj Цркви понекад спомињу његово име jер jе он био римокатолички жупник у Нишу све до 25. маjа 1937. године, где jе радио као вероучитељ у школи. Основао jе две римокатоличке жупе у Србиjи. Још пре капитулациjе краљевине Југославиjе, он jе

Ракетни систем НЕВА

Ловац није само авион

Србија никада неће моћи да се супростави ратној машинерији НАТО-а, али је циљ да свака војна интервенција према Србији (или „кампања“ како они то воле да зову) буде за њих скупа и са неприхватљивим губицима. Да их предвидиви губици одврате од интервенције Нису све земље у могућности да одбране своје небо, зато што је комплетирана и потпуна ПВО најскупља способност сваке војске. За мале и финансијски слабе, модерна ловачка авијација је тешко остварив сан и зато као нација можемо да будемо пресрећни што имамо ескадрилу Миг-29 која има изузетно важне задатка, не само у кризним ситуацијама и рату него и у миру. Не смемо никада заборавити ко нам је скупом

Откривена гробница четника на Јелици

Откривена гробница четника на Јелици

Придворица на Јелици – На источном осенку Јелице којем се без трактора не може прићи, два километра иза последњих сеоских кућа, јуче је откопана гробница несрећника који су страдали у претпоследњем српско-српском рату. Раку без обележја отворили су чланови Комисије за проналажење и обележавање свих тaјних гробница на подручју Чачка, и забелели су се људски остаци. После откривања моштију, бутних костију, делова кичменог стуба и лобање, повукли су се с гробнице јер је одмах позвана полиција из Чачка а затим су се на том месту, у 15 сати, појавили и криминалистички техничари ПУ у овом граду, да би обавили увиђај. На шумовитој косини, где се човек једва одржи на ногама да

Немања Девић: Прича ми пожутела фотографија

Не постоје речи које би описале усхићење какво осећа историчар док држи у рукама неки комад хартије, за који само он у том тренутку зна какву драгоценост за његово истраживање представља. Мени су данас дрхтале руке, трипут ме прошла језа, а очи се испуниле сузама када сам у архиву, у збирци фотографија које је Озна запленила од некадашњих припадника краљевске ЈВуО, пронашао и једну на којој је мој покојни чукундеда, Радосав Мијатовић. Препознао сам прво његов лик, па онда и његових сабораца. Онда сам препознао и нашу стару кућу у селу, где сам као основац пре петнаестак година започињао истраживање и писање (ко је тад то могао тако звати?!), па

Заборављени митинг: Како су Американци славили Хитлера (ВИДЕО)

На интернету се појавио снимак готово заборављеног “проамеричког митинга”, организованог у Њујорку 20. фебруара 1939. на ком је 20.000 људи изводило нацистички поздрав испред заставе САД и слике Џорџа Вашингтона окићене кукастим крстовима. Лидер митинга Фриц Кун, Американац њемачког поријекла, се током заклетве застави одрекао “јеврејских медија” и позвао да се “Америка врати америчком народу…” и постане “бијела”. Седмоминутни клип који је режирао Оскаром награђен документариста Маршал Кари заправо је спој више фрагмената снимљених у Медисон Сквер Гардену. Митинг је прекинут када је Исадор Гринбаум, 26-годишњи Јевреј из Бруклина истрчао на сцену. Он је тада бачен у масу и претучен, прије него што је полиција стигла. Као да то није

Виктор Иванчић

Узгoj свeцa

Ниje ствaрнa aмбициja дa сe крoз пoступaк црквeнoгa пoсвeћeњa прoизвeдe нeкaкaв имaгинaрни, мoрaлнo умивeни Стeпинaц – тo je тeк тeхнички мaнeвaр нужaн зa пoстизaњe циљa – вeћ, oбрaтнo, дa сe eтикeтoм свeцa прoслaви и у брoнци излиje Стeпинчeвa повјесна рeaлнoст. Oнo штo сe уистину кaнoнизирa je клeрикaлнa кoлaбoрaциja с фaшизмoм Истoгa дaнa кaдa je хрвaтски прeмиjeр Aндрej Плeнкoвић дoшao у Вaтикaн у службeни пoсjeту пaпи Фрaњи, пa нaкoн тoгa нoвинaримa дao скaндaлoзну изjaву дa ‘кaнoнизaциja Стeпинцa идe дoбрo, у прaвoм смjeру’, свeћeник и пoвjeрeник зa eкумeнизaм Сисaчкe бискупиje Брaнимир Moтoчић – тaкoђeр у склoпу бoрбe зa лик и дjeлo Aлojзиja Стeпинцa – ниje дoшao нa дjeчje грoбљe у Сиску. Taмo je oдржaнa кoмeмoрaтивнa свeчaнoст зa дjeцу српскe

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић Фото П. Митић

Владан Вукосављевић: Ћирилици прети да из употребе буде истиснута

Министар културе и информисања : Према Уставу српски има једно писмо, живот то често искриви. Нисмо задовољни нивоом доброг укуса у нашим медијима Следеће недеље, на дан када би требало да се пред Владом Србије нађе Нацрт стратегије културног развоја, о коме се у посlедње време и жучно расправљало у јавности, једна ставка из њега већ ће бити испуњена: 20. октобра биће отворен Музеј савремене уметности.  – Влада и Министарство културе испунили су своја обећања када је у питању Музеј савремене уметности, после предугих десет година чекања, а потпуно самоуверено могу да најавим отварање Народног музеја у јуну следеће године – ово у разговору за “Новости” истиче Владан Вукосављевић, министар

ЦИА: Како је ТИТО ПРЕБАЦИО 70 фабрика из Србије у Хрватску и Словенију

Америчка Централна обавјештајна агенција (ЦИА) поставила је на интернет 12 милиона страница са којих је скинута ознака тајности. Међу њима је и извјештај о трансферу фабрика из Србије после Другог светског рата (документ РДП80 – 00810А008600430009 – 4) Да ли је Јосип Броз Тито наредио да се, убрзаним темпом, српска индустрија пребаци у западне делове СФРЈ после Резолуције Информбироа (донијета 1948. у Букурешту) у страху од инвазије СССР, или је нешто друго имао у глави – питање је на које Београд, Загреб и Љубљана већ 60 година нуде различите одговоре. ЦИА агентура у некадашњој Југославији није имала дилему. Ревносно пратећи све што се тицало економије, прослиједила је шефовима 13. децембра

Обрен Ђекић Фото Д. Карадаревић, Д. М. Ћелић, Н. Јанковић

Обрен Ђекић: Златиборска тројка у јаму бацала младе

После открића скелета у пећини Церова, Обрен Ђекић (90) сведочи о злочину: Мој отац Иван је тог јуна 1945. с комшијом гледао како младиће одводе исти људи, и увек у цик зоре Ђецо, кад за овцама пођете кроз шуму, у ону јаму камење више не бацајте! То се сад не ваља. Обрен Ђекић (90) може бити најстарији живи Златиборац, а седамнаест је имао кад од оца Ивана, солунца и рањеника с Мачковог камена, поче слушати шта се у пећини Церова збило. – Тајну чувах 72 године, четири месеца и јоште који дан, све досад. Од старости, вид сам изгубио, ал’ ми памћење оста цело, o злој људској коби, на идеологију

Фото: Г. Шљивић

Ожиљци не бледе: Обележена годишњица фашистичког стрељања родољуба у Краљеву (ФОТО)

Уз звуке сирена, почасни плотун и православни парастос одата пошта онима који су 1941. године страдали од руке намачких окупатора ОКТОБАРСКЕ СВЕЧАНОСТИ У оквиру обележавања 76. године фашистичког злочина, у амфитеатру Спомен-гробља глумци краљевачког позоришта извели су инсценацију поеме Богдана Мрвоша „Смрт у кући“ у адаптацији и режији Александре Ковачевић, док је у овдашњем Народном музеју одржана промоција монографије „Ваздухопловни школски центар Краљево 1947-2017“, аутора Фрања Фабијанеца, пуковника у пензији. Краљево – Комеморативном седницом градске скупштине, а потом и правславним парастосом који су на Спомен-гробљу служили свештеници жичке епархије, у суботу је у Краљеву обележена 76. годишњица фашистичког злочина у којем су немачки окупатори стрељали више од две хиљада родољуба. За само

Сима Мраовић

Сима Мраовић – Јасеновац није „страдање неког народа на неком Балкану”

Како се десило да организација изложбе о Јасеновцу у УН буде поверена асоцијацији на чијем челу је музичар из Канаде, и да ли је ова чињеница довољна да објасни што се у називу изложбе не помињу ни НДХ, ни Срби, ни Хрватска, већ Балкан и Славонија? Разговарала Мила Милосављевић На предлог Израела, Генерална скупштина Уједињених нација, на свом заседању 1. новембра 2005, једногласно је прихватила да се 27. јануар одреди као Дан сећања на Холокауст. У том смислу, у тачки 6 ове резолуције захтева се да генерални секретар успостави програм на тему „Холокауст и Уједињене нације“, као и мере које ће мобилисати цивилно друштво на сећање на Холокауст. У оквиру

Високи судски и Тужилачки савет / Фото Независне

У рату мучили Србе, а данас деле правду

Центар за истраживање рата тражи од ВСТС да разреши девет судија и шест тужилаца. На списку Центра и судија Максумић, председавајући Већа које је ослободило Орића Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих упутио је Високом судском и тужилачком савету БиХ информацију са именима девет ратних судија и шест тужилаца за које сматра да су дискриминаторски поступали у предметима ратних злочина, вођеним против Срба. На списку се, између осталих, налази и судија Шабан Максумић, председавајући Судског већа које је донело ослобађајућу пресуду Насеру Орићу. Од ВСТС Републички центар за истраживање рата захтева да се ове судије и тужиоци разреше дужности, јер су били ратне судије и затварали

У Београду Oсма медијска конференција дијаспоре

Управа Министарства спољних послова Србије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и Удружење новинара Србије организоваће у Београду 26. октобра Осму медијску конференцију дијаспоре и Срба у региону. Управа Министарства спољних послова Србије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и Удружење новинара Србије организоваће у Београду 26. октобра Осму медијску конференцију дијаспоре и Срба у региону. Овогодишња манифестација биће посвећена очувању српског језика и културе, употреби српског језика и ћириличног писма, изучавању и његовању српске културе и историје, очувању и заштити српског културно-историјског насљеђа и информисања на српском језику. На конференцији ће бити представљен пројекат онлајн менторства за унапређење веб-сајтова и активизма на друштвеним мрежама медија

Амир Реко

Спасао 45 Срба, а три дана раније убили су његове

Амир Реко из села Гудељ код Горажда, бивши је официр ЈНА, који је спасао 45 српских цивила из села Бучје од сигурне смрти. Он је то учинио само три дана након што му је српска страна у кући спалила мајку и неколико чланова породице. Амир Реко рођен је у малом селу Гудељ, код Фоче, у којем су живели и Срби и Муслимани. Ту је растао, а мајка га је учила да буде фино васпитан, да постује старије, да буде човек. Да упише Војну академију, Амир је желео још као мали, водили су га његова борбеност и жеља за правдом, али и жеља да на њега буду поносни родитељи, село, мештани.

Кошмар дању, кошмар ноћу: Радојица Жижа

Херој на ивици очаја

“Кажу, прва је пала баш на нас. Ако је тако, онда сам ја прва жртва НАТО. Било је то у 20.03 сати. Брдо Обосник, Бококоторски залив, 235. Центар за стационарну везу бивше Војске Југославије. Чуо сам зујање и одмах после тога експлозију. Схватио сам да летим три или пет метара и да ударам главом о неки зид. После нисам знао ништа. Отворио сам очи тек на ВМА у Београду. Нисам знао ни који је дан, ни месец, ни година. Око мене неки генерали који су ми ту, у кревету, уручили решење о унапређењу и медаљу за посебне заслуге. Дали су ми и велику плакету са Указом који је потписао Слободан

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.