Nataša Jovanović: Mišina na zadatku ili cilj neprijatelja da Crkvi nametne da su žrtve ustaša jedino one prebrojane

Datum objave: petak, novembar 1, 2019
Veličina slova: A- A+

Kako objasniti da se s umanjenjem broja žrtava, na čemu je insistirala Tuđmanova istoriografija, slažu direktor Muzeja genocida i episkop sa sedištem u spaljenom Pakracu.

Izvor: Pečat

Knjiga Dušana Nikodijevića „Jasenovac – između broja i žrtve“, koju je objavio Muzej genocida, sama po sebi ne bi izazvala previše pažnje javnosti. Posebno ne tako žestoku konfrontaciju koja je usledila uoči predstavljanja u Narodnoj biblioteci. Razlog je delom taj što studija, senzacionalistički najavljena, ne koristi valjanu naučnu metodologiju u osporavanju dosad utvrđenih istina, više iz razloga što autor nije u široj javnosti, pa ni u onoj akademskoj prepoznat kao naučni vrh. Ipak, knjiga je pokrenula lavinu dešavanja – s jedne strane se našla naučna javnost, a s druge direktor Muzeja genocida Veljko Đurić Mišina.

Raspomamljeni poluintelektualizam 

Zasluga za buru koja je probudila sve zaspale duhove zbog najpre nekritičkog glorifikovanja značaja jedne studije, te s tim u vezi i dužeg javnog insistiranja na nakaradnoj tezi da je broj stradalih u Jasenovcu daleko manji od onog koji Srbi čuvaju u predanjskoj svesti, svakako pripada Mišini.

Veljko Đurić Mišina (Izvor: Politika)

Umesto zapodenute odgovorne rasprave o ovom pitanju od nesumnjivog nacionalnog značaja, usledio je Mišinin obračun s neistomišljenicima. Reč je o oko 50 intelektualca koji su potpisali peticiju Sinodu SPC i patrijarhu srpskom Irineju u kojoj izražavaju „uznemirenost pokušajima revizije istorije stradanja srpskog naroda u kleronacističkoj NDH i svesnog potpuno neutemeljenog smanjivanja broja žrtava kako u zloglasnom koncentracionom logoru Jasenovac, tako i u celoj NDH“.

Verovatno da Apel s potpisima nije ni stigao na dnevni red ozbiljnog razmatranja naših arhijereja, a direktor Muzeja genocida je u žestokom pismu naslovljenom na akademika Vasilija Krestića i inih 51 potpisnika Apela pokazao kako na nekoliko hiljada slovnih znakova izgleda drzak, primitivni i raspomamljeni poluintelektualac.

Nije teško prepoznati interes koji formira ovakav način mišljenja.

Oktroisana istina 

No ako se pomenuto pisanije očisti od neprikladnih viškova, kleveta i jeftinih doskočica, suština je u tome da Mišina pripisuje potpisnicima Apela, među njima profesorima univerziteta i doktorima nauka, da metodološki osporavaju oktroisanu „istinu“ hrvatske istoriografije o broju žrtava u Jasenovcu koju Mišina i saradnici proglašavaju „naučnom“ dogmom.

„Ne stoji tvrdnja ’poznato je da su veoma tačni i precizni izveštaji koje su nemački obaveštajci i oficiri slali Hitleru i svojim nadređenim’ jer ta pisma nisu potkrepljena nikakvim činjenicama već su to subjektivne procene“, piše Mišina.

Kada je pokojni Peđa Dragić Kijuk bio urednik „Pravoslavlja“, u crkvenim kalendarima je pod jasenovačkim mučenicima stajao broj od 700.000 stradalih. Šta se u međuvremenu promenilo – okolnosti ili vremena

Dakle, žrtve u Jasenovcu bi trebalo navesti poimence. Da li je to moguće s obzirom na činjenicu da mi ne posedujemo podatak o broju Srba koji su 1941. živeli u Banovinama koje je pokrivala NDH. Kako možemo utvrditi tačan broj stradalih kada ne znamo koliko je njih pogubljeno u sistemu logora Jasenovac, koliko je njih skuvano, bačeno u Savu ili u individualne jame? Kako objasniti činjenicu da se s umanjenjem broja žrtava, na čemu je insistirala Tuđmanova istoriografija, sada slažu direktor Muzeja genocida i episkop sa sedištem u spaljenom Pakracu?

Pogana opaska 

Pa nisu li narodni prvaci i arhijereji bili čuvari nacionalnog sećanja, onoga što se nije moglo dokazati u spaljenim knjigama. Kako se desilo da sada neki od njih brišu sećanje svoga naroda koji je preživeo genocid?

Na kraju, zašto Jevreji ne insistiraju na pobrojanih šest miliona stradalih u Holokaustu? U izraelskom listu „Haarec“ stoji da Jevreji nemaju poimence imena svih šest miliona žrtava, ali se tog broja ne odriču: „Sam Jad Vašem ima svoju Bazu imena, tekući projekat u kome pokušava da prikupi ime svake nacističke jevrejske žrtve (…) Šest miliona nije, i nikada nije ni nameravano da bude, precizan proračun. Ali broj, koji je sada deo javne svesti već više od pedeset godina, ne bi kontinuirano bio navođen da ne odražava istraživačke rezultate koji su usledili u narednim decenijama, i potvrdili tu grubu procenu.“

Tekst u Haarecu

Nekada, kada je pokojni Peđa Dragić Kijuk bio urednik „Pravoslavlja“, u crkvenim kalendarima je pod jasenovačkim mučenicima stajao broj od 700.000 stradalih. Šta se u međuvremenu promenilo – okolnosti ili vremena. Nije teško zaključiti da je cilj neprijatelja da Crkvi kao čuvaru sećanja nametne da su žrtve samo one prebrojane. Onaj ko se tome suprostavi je neprijatelj protiv koga su sva sredstva i poželjna i dopuštena. Nipodaštavajući potpisnike Apela kao nedorasle temi, Mišina izbegava da kaže šta to preporučuje diplomiranog teoretičara književnosti na mesto predsednika Upravnog odbora Muzeja genocida, ili to za potpisnike važe jedni, a za saradnike drugi kriterijumi? Njima je dozvoljeno ono što je svim drugima zabranjeno.

Teško je razumeti i Mišininu poganu opasku da se i danas seća Vasilija Đ. Krestića i njegovog teksta o Jasenovcu koji je ispod nivoa jednog istoričara. O Vasiliju Krestiću, nacionalnom autoritetu od najređe vrste, napisano je na desetine tekstova. Sam Krestić zavredeo je neupitno poštovanje naroda. A Mišina? Sećam se naučnog skupa u Petrogradu na kojem je Mišina imao izlaganje o žrtvama NDH. U kojoj meri zapaženo, najbolje svedoči komentar jednog ruskog istoričara, profesora na Lomonosovu: Nu, ego doklad bыl na urovne talantlivogo malьčika iz načalnoй školi (Njegov referat je bio na nivou talentovanog srednjoškolca).

Taj mejl je sačuvan, a istoričar je aktivan predavač. Možda bi bilo zanimljivo čuti šta on misli o ovoj polemici i njenim akterima.

Naslov i oprema: Stanje stvari

(Pečat, 1. 11. 2019)

Pročitajte još

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top