izdvajamo Архиве - Страница 158 од 300 - Јадовно 1941.

Интересује ли Србију тихо умирање старог српског света по беспућима Хрватске, света без струје, воде, лекара, продавница…

3. април 2018.

Пише: Стеван Лазић. У последње време све већи број штампаних и електронских медија у Хрватској објављује приче о условима у којима своје последње дане проводе и умиру старице и старци по пустим крајевима данашње Хрватске у којима су Срби вековима били већинско становништво. И не само да тако живе и умиру старице и старци, него и многи од оних који су пре неколико па и више година одлучили да се врате у свој завичај. Из кога су протеривани и коначно протерани, почевши од 1990. па све до „Бљеска“ и „Олује“, 1995. године. А има их доста који су морали да одлазе и касније. Новинари, а међу њима су и Срби

Црногорски свештеник-падобранац: Господ није дао да велика Русија пропадне

3. април 2018.

Није риједак примјер у бурној историји Балканског полуострва да су многи свештеници умјесто службе Богу били принуђени да се са сабљом и пушком у руци супротстављају поробљивачима. Стопама свештеника који су се прославили својим јунаштвом, попут Петра Јагодића, Луке Лазаревића и Мила Јововића, отишао је и црногорски свештеник Мијајло Бацковић, који је након завршене Богословије на Цетињу 1997. године ступио у легендарну 63. падобранску бригаду Војске Југославије и 1999. бранио отаџбину од агресора. Редован војни рок за младог богослова у најбољој јединици некадашње југословенске војске, због догађаја који су услиједили током 1998. и 1999. продужио се на готово двије године. Своје утиске и сјећања из тих тешких времена подијелио је ексклузивно

Америка Хрватској уступа носач авиона

2. април 2018.

Тако би Хрватска предсједавање ЕУ 2020. дочекала не само с новом ескадрилом авиона већ и носачем авиона што је чини регионалном политичком и војном силом, пише Блоомберг Након ескадриле борбених авиона Ф-16 Барак које је купила од Израела, Хрватска се наставља наоружававати. Како неслужбено сазнајемо, САД су спремне Хрватској уступити 2007. године пензионисани носач авиона “Џон Ф. Кенеди” из класе “Kitty Hawk” који може носити 24 вишенамјенска борбена авиона и 12 борбених хеликоптера “Kiowa”. Високо позиционирани извор из Пентагона потврдио је стручном часопису “Хрватски војник” да је Вашингтон одлучио Хрватској повјерити улогу чувара улаза у Отрант и Јадранско море будући да је Турска све ближа Путину и Русији, а Грчка

Клиничко-болнички центар "Кошево", некад босанско-херцеговачки, а данас у Федерацији БиХ

Сарајево – град у којем је убијена Хипократова заклетва и град у којем је сахрањена хуманост!

1. април 2018.

Једна од безброј несрећа која је задесила сарајевске Србе Пише: Славко Јовичић Славуј У Сарајеву је од 1992. до 1996. године убијено и из тог града протјерано око 460 српских љекара. Велики број њих мучен је у муслиманским сарајевским логорима. Наведено је то у непотпуном списку сарајевских љекара српске националности који су у том граду убијени, затварани, мучени, малтретирани и протјерани. Кроз логоре је прошло њих педесетак, а на десетине их је убијено. УБИЈЕНИ ЉЕКАРИ На том списку је и угледни сарајевски професор др Милутин Најдановић, тадашњи посланик Српске демократске странке у Парламентарној скупштини БиХ који је убијен у августу 1992. године. Његово тијело са више прострелних рана пронађено је на улазу

Никола Милованчев: Прилози о Србима страдалим од партизана и КП Хрватске (2)

1. април 2018.

Кaзивaњe Мане Пешута о убиству дечака Николе Вукелића и његових родитеља Маре и Раде из Вере код Плашког. Пише: Никола Милованчев: Приликом убистава Срба од стране КП Хрватске на подручју Лике наилазимо и на неретке примере да су приликом убистава родитеља убијана и деца. Један од таквих жалосних примера је случај породице Вукелић из села Вера код Плашког. На жалост, многи од злочина хрватских комуниста остаће непознати јер су жртве партизана сакриване и изостављане из пописа страдалих у II. светском рату. Тако и ово троје убијених из породице Вукелић у селу Вера код Плашког није евидентирано у попису ратних жртава Плашчанске долине који је објављен у зборнику „Плашчанска долина

Угриз прошлости

31. март 2018.

Па тко не би за њих имао разумјевања? За те скупине Хрвата потпуно слуђене чињеницом да их се гура у нешто на што од почетка ове државе нису навикли, то јест на непослушност, на супростављање најдражој партији која их је прије четврт вијека дословце измислила, као своју фалангу и вјерну гласачку машину. Па се ето догодило оно што се и морало догодити, да се потпуна шизофренија владајуће странке прелије и на њене најоданије поданике, и то због једног прилично безвезног детаља, каквим већина овдашњих клеронационалиста заправо сматра Истанбулску конвенцију. Један се документ Вијећа Европе, каквих је у Хрватску већ стигло на стотине, одједном показао као страшни камен раздора, прво унутар

Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево ни након 26 година од почетка грађанског рата у БиХ није добила званичан одговор о томе каква је судбина 180 сарајевских Срба, за чијим се посмртним остацима безуспјешно трага.

Судбина 180 сарајевских Срба скривена и након 26 година…

31. март 2018.

Прије 26 година, нелегални референдум муслиманско-хрватске коалиције у БиХ, убиство српског свата на Башчаршији, потом агресија и напади хрватске војске на Србе у Купресу, Сијековцу, те селу Равно, били су неки од првих детонатора крвавог грађанског рата у БиХ… Припремио: Огњен БЕГОВИЋ Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево ни након 26 година од почетка грађанског рата у БиХ није добила званичан одговор о томе каква је судбина 180 сарајевских Срба, за чијим се посмртним остацима безуспјешно трага. “Ми нисмо посустали, не смијемо стати, а на умор смо навикли. У Сарајеву, граду из којег смо морали да одемо, ми још увијек тражимо наше најмилије… Чекамо на

Допринос великог Орсона Велса четништву

31. март 2018.

Готово шокантно на хрватску јавност деловали су недавно објављени подаци о томе како су Американци и Енглези за време Другог светског рата гледали, и још увек гледају, на четнике и генерала Дражу Михаиловића Највећи проблем копања по прошлости у вези је са могућим неугодним открићима. То се ових дана догађа Хрватима, а цео случај, наравно, у најдиректнијој је вези са Србима. Шта су пронашли? Четнике, али у другачијем светлу и улогама од оних у какве их је у својим филмовима гурао Вељко Булајић. Шира хрватска јавност се први пут суочава са необоривим чињеницама које говоре да четници нису исто што и усташе, да је демократски и слободни свет на челу

Генерал Младен Маркач. Крвави Ускрс Плитвице 1991. године. Фото: Vale Z. Leindl @tinaleina_vale

Данас 27 година од “крвавог Ускрса” на Плитвицама

31. март 2018.

Данас се навршава 27 година од упада хрватских специјалаца на подручје Националног парка “Плитвице”, када је погинуо српски територијалац Рајко Вукадиновић /32/ из Коренице, док је 17 Срба заробљено и крвнички мучено до размјене због погибије “редарственика” Јосипа Јовића, саопштио је Документационо-информациони центар “Веритас”. Из “Веритаса” подсјећају да Хрватска сваке године на врло високом нивоу обиљежава погибију Јовића, који је проглашен “првом жртвом домовинског рата”, иако је тадашњи министар полиције Јосип Бољковац више пута јавно говорио и у својој књизи “Истина мора изаћи ван” записао да је обдукција показала да је погођен метком из такозване “пумпарице” – јуришне америчке аутоматске пушке увезене из Сингапура, каквe је имала хрватска полиција. Послије

Данас обиљежавање годишњице егзодуса Срба из Сарајева

31. март 2018.

Годишњица егзодуса Срба из Сарајева биће у Бијељини обиљежена данас, испред споменика на којем су уписана имена 1.370 сарајевских бораца и цивила који су животе уградили у одбрану Републике Српске. Организатор обиљежавања 22 године од егзодуса завичајно је удружење “Пријатељи Илијаша”, које је и изградило велељепни споменик у порти манастира Свете Петке у Бијељини. Предсједник овог удружења Миленко Зупур најавио је на конференцији за новинаре у Народној библиотеци “Филип Вишњић” да ће у 12.00 часова бити служен парастос палим борцима и цивилним жртвама рата, положени вијенци и кроз изложбу фотографија из егзодуса евоциране успомене на ово страдање Срба у Сарајеву. “Из Сарајева је у Републику Српску у егзодусу прешло 120.000

Патријарх Гаврило / Слободан Мандић и досије команданта логора Бањица / Фото Ж. Кнежевић

“Новости” имале увид у документацију БИА: Патријарха Гаврила пратиле све тајне службе

30. март 2018.

Репортери “Новости”, први новинари у Историјском архиву Београда којима је представљена грађа БИА. Поједине досијее почели да воде Специјална полиција и Гестапо, а после рата наставила Удба Корице са 131 досијеом, у којима је 4.600 докумената на више од 20.000 страна, а међу њима и досије српског патријарха Гаврила Дожића, кога су, чини се, пратиле све службе, као и две кутије опште архиве – то је садржај документације коју је БИА доставила још 2003. Историјском архиву Београда, а данас је доступна истраживачима. Ова архива, у коју су завирили репортери “Новости”, помињана је почетком недеље пред Вишим судом у Београду, као драгоцена грађа коју би суд требало да затражи у поступку рехабилитације

Патријарх Иринеј за Спутњик: Србија се нада помоћи Русије у очувању Косова

30. март 2018.

Србија ће учинити све што је могуће да сачува Косово и српско присуство у тој покрајини, а с тим у вези посебно се нада помоћи Русије и Руске православне цркве, поручио је патријарх српски Иринеј. Према речима патријарха, Србија се у овом тренутку истрајно бори да сачува Косово у саставу земље пошто се та територија „Србији неоправдано одузима“. „Чинимо све што је могуће да се супротставимо притиску оних земаља које се тако неправедно понашају према нама, имајући у виду признање Косова. То је највећа неправда коју су учинили ’овоземаљски моћници‘ и која ће имати изузетно озбиљне последице за читав свет. Ми и поред тога изражавамо наду да ће многе земље променити свој став. Ипак, посебно се уздамо у Русију

Судбина Срба одређена је 1928. године у Дрездену

30. март 2018.

Прошло jе осам децениjа од jедног скупа jугословенских комуниста, коjи jе у политички живот тадашње државе увео мржњу према Србима и нацртао границе држава коjе ће се родити почетком деведесетих Улупао сам педесет и четири године, од тога тридесет у новинарству, наменски прочитао брежуљак књига, докумената, записника, историjских уџбеника, сећања учесника важних догађаjа, анализа идеолошки протканих и анализа ослобођених идеологиjа, разговарао са људима, све трагаjући за решењем jедне мистериjе, али … ниjе вредело. Никада нисам докучио одговор на питање због чега се комунизам, са свим поjавним облицима на простору бивше Југославиjе, наjдубље укоренио код Срба, иако jе та идеологиjа у бившоj држави jедино Србима донела огромна страдања, муке, протеривања, губитак

Сећање на време змија и моралних богаља

30. март 2018.

ДОБРИЦА ЋОСИЋ О НАТО БОМБАРДОВАЊУ СРБИЈЕ Стратегија Запада била је да се Србија оцрни као друштво, држава и народ. Сва расположива средства притиска је моћни Запад употребио: економске и друштвене санкције, политичка изолација, материјално сиромашење, медијска сатанизација Срба, стална оптуживања за одсуство демократског поретка, за наводно угњетавања албанске мањине на Косову и Метохији, потом и НАТО бомбардовање, суд у Хагу… Било је питање само до које границе српски народ може да издржи тај страховити притисак на своје постојање Пише Зоран Аврамовић То што су српски народ и грађани Србије бомбардовани 1999. године део је западне политике према нашој држави. Шта је био циљ Запада и Америке у политици према Србима и

Православна црква у Јасеновцу (Фото Р. Крстинић)

Хјуберт Батлер о Католичкој цркви и НДХ

27. март 2018.

Први пут сам читао Хуберта Батлера (1900–1991) приликом предавања о његовим радовима на тему Југославије, 2014. године у оквиру фестивала који сам организовао (Београдски ирски фестивал, БИФ). Батлер је живео и радио у Југославији током тридесетих година прошлог века, а затим се вратио након Другог светског рата како би истражио однос између Католичке цркве и НДХ, у оквиру његових ширих промишљања стратегија и одговора на окупацију – о чему је писао у есеју „Освајач је носио папуче”. Припадао је англоирској протестантској мањини и био дубоко заинтересован за доприносе које би новостворене државе – наследнице (Ирска, Југославија) могле дати новом, послератном европском поретку. Био сам изненађен чињеницом да никада нисам чуо