izdvajamo Архиве - Страница 152 од 300 - Јадовно 1941.

Душан Басташић: Сећање на жртве НДХ је усмјерено и на превенцију геноцида

24. мај 2018.

«Урадили смо филм који смо успели да прикажемо у српској метрополи, у Београду, и наравно да то представља задовољство, поготово што је дошао неочекивани број људи», каже за NewsFront — Србија господин Душан Ј. Басташић, оснивач удружења грађана «Јадовно 1941.» о промоцији његовог филма «Крст над јамом». Удружење „Јадовно 1941.“ од 2009. године посећује, истражује и обнавља сећање на места масовног злочина и српског страдања у комплексима хрватских усташких логора. «То велико страдање током Другог светског рата од стране НДХ и њених војних формација је битно одредило животне путеве потомака жртава. Само на подручју логора Јадовно од 40 000 жртава има огромни број потомака. То значи да је велики број људи

КРСТ НАД ЈАМОМ: Памтиш ли Србине црвену ријеку што нам из груди тече?!

22. мај 2018.

„Овде је мир, уместо нас нек` ветар њише тополе, Памтиш ли Србине црвену реку што нам из груди тече, Ако још живиш, ослушни звуке – то наше усне моле, Црне усташке крстове спали на видовданско вече, Памтиш ли Србине црвену реку што нам из груди тече?!“ У потпуно испуњеној дворани Културног центра „Владо Дивљан“ у Београду, синоћ је приказан документарни, дугометражни филм „Крст над јамом“, аутора Душана Басташића. Душан Басташић је оснивач и предсједник удружења потомака и поштовалаца жртава усташке НДХ-а – „Јадовно 1941.“ из Бања Луке. Удружење „Јадовно 1941.“ од 2009. године посјећује, истражује и обнавља сјећање на мјеста масовног злочина и српског страдања у комплексима хрватских усташких логора.

Пљевља протерују краља Петра Карађорђевића

19. мај 2018.

Грозница историјског ревизионизма, која годинама опсиједа актуелне црногорске власти, након деценија заобилажења стигла је и у Пљевља. Тако је први човјек Општине Пљевља Мирко Ђачић објелоданио да би ускоро „коначно“ на дневни ред могла доћи и иницијатива да главна улица у том граду која носи име краља Петра добије други назив. Откривајући своју замисао, Ђачић најављује да је првобитно у плану реконструкција Улице краља Петра, након чега би, сматра он, требало иницирати и промјену њеног назива. „Редослед потеза требало би да буде следећи: планирамо врло брзо да почнемо радове, изабран је извођач, сачекаћемо прописани рок за жалбе. Када се заврше радови, требало би повести процедуру кроз широку акцију да се пронађе адекватан назив за главну улицу, којим

Коме су то засметала „Дјеца Козаре“

18. мај 2018.

Жарко Драгојевић напустио комисију Филмског центра Србије. Зафрановићев пројекат је вансеријски, али се фаворизују неки други Редитељ Жарко Драгојевић, како сазнају „Новости“, дао је оставку на место председника конкурсне комисије Филмског центра Србије, која одлучује о избору домаћих дугометражних филмова с националном темом који ће добити финансијску подршку државе. И мада је Јавни конкурс за финансирање и суфинансирање пројеката у овој категорији у завршници, а Комисија своју одлуку по закону мора да објави до 6. јуна, Драгојевић се пре два дана званично обратио Управном одбору ФЦС. У свом саопштењу каже да се с места председника и члана Комисије повлачи из личних и професионалних разлога, али и да то чини са

Академик Василије Крестић iизјава новинарима у Академији наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/, гдје је представљена његова студија чији је издавач Удружење за одбрану ћирилице "Добрица Ерић" из Београда.

Намећу језик Србима с циљем стварања велике и етнички чисте Хрватске

17. мај 2018.

Академик Василије Крестић рекао је данас у Бањалуци да својом научном студијом „О називу језика у прошлости Хрватске“ показује да Хрватска у политичкој борби намеће језик Србима с намјером да створи велику и етнички чисту Хрватску, која признаје само хрватски народ. „Овом књигом показујем и да се у Хрватској брише српско име и ради на томе да Срби не буду Срби, већ православни Хрвати у политичком погледу“, рекао је Крестић новинарима у Академији наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/, гдје је представљена његова студија чији је издавач Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“ из Београда. Крестић је уочи промоције рекао да његова књига говори о српско-хрватским односима у цјелини, наводећи

Злочин у Пребиловцима је један од најсрамнијих догађаја у људској историји, али пошто су жртве Срби све се брзо заборавило

17. мај 2018.

77 годинa од усташког злочина у селу Пребиловци Усташки злочин над српским народом у селу Пребиловци у Херцеговини jе без примера и jедан jе од наjгорих и наjсрамниjих догађаjа у људскоj историjи. Да припадаjу неком другом народу, Пребиловци би били познати и поштовани у целом свету и заштићени у сваком погледу, попут Аушвица, Хирошиме, села Лидица у Чешкоj… Овако, пошто су српски, заборављени су и запостављени од свих, нажалост и од самих Срба. Већини жртава нацизма и фашизма из Другог светског рата обезбеђено jе поштовање и заштита. Постоjе посебни музеjи посвећени њима где им светски државници и друге значаjне личности указуjу поштовање. На међународном нивоу постоjе посебни дани посвећени овим

Ово је најпотреснија ратна прича, о партизанском дечаку који је херојски ћутао!

17. мај 2018.

Славољуб Ковић Ово jе наjтужниjа прича антифашистичке борбе Срба у Другом светском рату, а ако сте чули за Бошка Буху и Сирогоjна, морате онда знати причу и о Славољубу Ковићу партизанском борцу и куриру коме су Немци урезали петокраку на челу и убили га! Партизанског курира, дечака Славољуба Ковића коjег су сви звали Слава Немци су 1941. гдине заробили на Церу и одвели у логор Забран код Шапца. Тамо су га свирепо мучили и од њега покушали да сазнаjу имена других партизана, а ишли су дотле да су му урезали петокраку на челу, а његова слика крваве главе остаће вечно упамћена. Његова жртва била jе и инспирациjа чувеног дечиjег песника

Великохрватска идеја да Срби постану православни Хрвати

16. мај 2018.

Српски историчар академик Василије Крестић рекао је за Срну да се у његовој студији „О називу језика у прошлости Хрватске“, која ће сутра бити представљена у Бањалуци, говори о великохрватској идеји да се створи велика Хрватска и јединствен хрватски народ, а присиле Срби да изгубе своје име и идентитет и постану „православни Хрвати“. „Ту се види једна агресивност, нападна и безобзирна политика, сурово притискање Срба да се одрекну свог идентитета. Ту су корени не само великохрватске политике, него и геноцида. Ако нећете да се приклоните таквој политици, ми ћемо нације довести до таквих резултата које желимо да постигнемо таквом политиком“, рекао је Крестић. Крестић је нагласио да је кроз документацију,

Непозната прича о српском хероју – пилоту из Другог светског рата

16. мај 2018.

Ово је још једна од многих трагичних прича о србском херојству и србској наивности, које нас вековима прате као народ, пубертетски и у најбољем и у најгорем смислу: у најбољем, јер смо идеалисти, спремни да гину за слободу и правду, и у најгорем, јер смо наивни и подложни манипулацијама лукавих злотвора. Ово је прича о јунаку који се жртвовао (или кога су жртвовали? ), а који је заборављен јер је истина о њему „политички некоректна“. Док не сакупимо све такве приче на једно место, и не сагледамо њихову суштину, нећемо успети да се вратимо „србском становишту“. Милета Протић рођен је 21. јуна 1913. године у селу Товаришево, у општини Бачка Паланка,

Отворена изложба „Дијанина деца“ у Дому Војске

16. мај 2018.

До 14. јуна грађани ће кроз фотографије дневничке белешке Дијане Будисављевић, моћи да сазнају како је она спасавала децу из Јасеновачког логора У Дому Војске отворена је изложба „Дијанина деца”, посвећена великој акцији спасавања деце из усташког логора Јасеновац у Другом светском рату. До 14. јуна грађани ће у Дому Војске, кроз фотографије дневничке белешке Дијане Будисављевић, моћи да сазнају како је она спасавала децу из Јасеновачког логора. Министар одбране Александар Вулин је, говорећи о значају ове изложбе, рекао да је важно знати шта се дешавало са нашим народом. „Важно је знати, јер ако будемо ћутали, као што смо ћутали деценијама уназад, то зло ће се поновити. Дијана Будисављевић није

О, срам и грдоба

15. мај 2018.

Нашавши се у обручу мноштва усташа, Пребиловчани нису оклиjевали. Већина одраслих мушкараца се разбjежала и посакривала. Руља се сручила у село. Видjевши да су мушкарци већином умакли, усташе су у школу сакупиле жене, дjецу и старце. Од укупно њих 414, било jе 249 дjеце и 91 дjевоjка. Још првих дана априлског рата, обезглављене и разбиjене jединице jугословенске воjске у Херцеговини сретале су се на десноj обали Неретве, готово на сваком кораку, са припадницима Сељачке заштите коjи су им одузимали оружиjе приjетећи смрћу. Заустављали су и возове, нарочито у Чапљини, разоружаваjући воjнике коjи су се враћали кућама или су безглаво лутали, не знаjући куда ће. У Мостару и Чапљини jе дошло

Пише: Чанковић Дане Смрт Давида Драгичевића у Бања Луци није само смрт једног младог човјека, она је много више. Као да добра и лоша страна са њом хоће нешто велико да ураде.

„Правда за Давида“, нада и опомена или прикривена опасност за Српску

14. мај 2018.

Пише: Чанковић Дане Смрт Давида Драгичевића у Бања Луци није само смрт једног младог човјека, она је много више. Као да добра и лоша страна са њом хоће нешто велико да ураде. Када су млади људи прије 50-ак дана, вјерујем спонтано и самоиницијативно, најавили скупове „Правда за Давида“, тражећи разоткривање истине у вези смрти Давидове, помислих, ето наде за српски народ. Ова трагедија и случај „Правда за Давида“ освијетлио је наше друштво и можда најавио преломне догађаје. Он је и опомена за родитеље да брину за своју дјецу. Када се деси трагедија, онда умиривање савјести може нас одвести на погрешан пут. За све нас то је опомена и мотив да изграђујемо

Матија Бећковић: Лишени живота и смрти

12. мај 2018.

Многе маjке су имале само jедну жељу – да за те душе по словеначким висовима проспу стотине хиљада свећа не би ли се смириле и утешиле Дошао сам на ово свето место као син свога оца и изасланик престолонаследника Александра чиjем jе оцу, краљу Петру II била заклета она воjска чиjи jе официр био моj отац, а овде jоj jе последња од безброj масовних гробница. Дошао сам због оног због чега се долази на гробље, да кажем оно што се на гробљу говори. Али први долазак сина на гроб оца од кога jе стариjи већ 30 година ни у наше време се не догађа тако често. А невидљива костурница коjа ниjе никад похођена ни окађена ни кад jе

У Бијељини је вечерас приказан филм Душана Басташића "Крст над јамом" о страдању Срба у Другом свјетском рату.

Приказан документарни филм „Крст над јамом“

11. мај 2018.

У Бијељини је вечерас приказан филм Душана Басташића „Крст над јамом“ о страдању Срба у Другом свјетском рату. Басташић, који је и предсједник Удружења „Јадовно 1941“ из Бањалуке, рекао је да је 90 одсто филма снимљено на мјестима страдања српских мученика. „Настојали смо да, стављајући тему српског страдања из једног револуционарног контекста и наратива на виши, културолошки ниво, урадимо филм који је нешто другачији од оних које смо навикли да гледамо“, рекао је Басташић у Епархијском културном центру гдје је филм приказан уз благослов Његовог преосвештенства владике зворничко-тузланског Фотија. Басташић је истакао да је „Крст над јамом“ динамичан филм, прихватљив млађим генерацијама, у којем нема узнемирујућих сцена. Басташић је подсјетио

Крст над јамом

10. мај 2018.

Овај осврт на филм Душана Ј. Басташића, користимо уједно као најаву вечерашње пројекције филма о систему усташких логора смрти Јадовно 1941. у Епархијском културном центру у Бијељини. Часова 18. Пише: Дани(ј)ел Симић Потписник ових редова, као члан и дугогодишњи активиста УГ „Јадовно 1941“ из Бање Луке, такође о овом филму не може, а да не наступи лично. Уколико вам кажем да је име оца предсједника удружења Милан, те да је „Ј“ у средњем имену из увода овог текста уметнуто са значењем Душан Јадовнички Басташић, то у најбољој мјери описује какво мјесто појам Јадовно заузима у приватном животу аутора овог филма. Неминовност личног приступа овом праисходишном појму наше данашње патње, била би