izdvajamo Архиве - Страница 150 од 300 - Јадовно 1941.

77 – година од истребљења Срба у Љубушком

22. јун 2018.

О прошлости Срба у Љубушком мало се зна и још мање пише. „Упућенији“ знају да је у Љубушком била православна црква коју су Хрвати порушили 1992, као и да су љубушки Срби истребљени од Хрвата и Муслимана 1941. године. Све српско, од бебе у колевци, до стараца од 95 година, страдало је у јамама око Међугорја. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 23. јуна 2017. године. Срамота је колико мало знамо о Србима у Љубушком и западној Херцеговини уопште, која је историјски донедавно била српска, али су њени становници променили прво веру, а потом прихватили хрватску народност. Срби у Љубушком су 1895. године чинили

Мученичка смрт свештеника Душана Благоја, пароха столачког

22. јун 2018.

У ноћи 22/23 јун 1941. у јами Јагодњачи (Ржани до), са својим бројним парохијанима, у 32 години живота, страдао је парох столачки Душан Благоје, рођени Чапљинац. Срби су тада били трећина становништва овог града и духовна, културна и привредна елита о чему сведочи ова фотографија хора столачке цркве са свештеномучеником Душаном. Већина са особа са фотографије је такође мученички пострадала у Ржаном долу, Видовом пољу, Бивољем брду, Јадовну, Пагу, Јасеновцу и другим губилиштима геноцидне НДХ. Данас је овај град, од кога зависи контрола долине Неретве, средњег Јадрана и источне Херцеговине без Срба и заборављен од свих којима је била дужност да српско присуство овде очувају. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај

Годишњица масакра: Три дана са дрвета гледао зло

20. јун 2018.

Вељко Грујић једини преживео мајски масакр Прњаворске лаке бригаде 1995. Бог ми је поручио: Попни се. Свих 56 сабораца заклано. Размењен 1996. Четвртог дана сам схватио да се не померам и да сам опасачем везан за грану Око нас су падале гранате и звиждали меци. Тешко рањени саборац Петар Шлапак издахнуо ми је на рукама. Жељко Вукомановић и Ранко Вујасиновић отишли су у другом правцу и ни дан-данас, после 23 године, ни за кости им се не зна. Остао сам сам у окружењу, са само два метка. Све више су се приближавали и одјекивали су покличи: „Текбир, Алаху егбер, хватај живе, кољи, ово је за Алаха!“ Овако, за „Новости“, почиње

Пројекција филма "Крст над јамом" у Љубљани

Филм „Крст над јамом“ приказан у Љубљани

19. јун 2018.

У организацији Српске православне црквене општине Љубљана и Културно-просвјетног центра „Свети Кирило и Методије“, у Љубљани је, у суботу, 16. јуна, приказан дугометражни документарни филм „Крст над јамом“ аутора Душана Басташића. Пројекцији у просторијама парохијског дома присуствовало је и свештенство Љубљане и Новог Места, а присутни су били потресени документарном грађом приказаном у филму. Уочи приказивања филма, присутнима се обратио г. Никола Милованчев, који их је поздравио у име удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке и изложио циљеве и рад овог удружења на истраживању страдалништва српског народа у 20. вијеку, а затим у кратким цртама описао настанак и рад система логора Госпић – Јадовно – Паг, у којем је за вријеме

Нова књига с ексклузивним историјским фотографијама руши мит ревезионистичке деснице: У Јасеновцу послије рата није било комунистичког логора

19. јун 2018.

Фотомонографија аутора Ђорђа Миховиловића на једном мјесту обједињује 796 фотографија снимљених на локацији логора Јасеновац у раздобљу од 1945. до 1947. године које показују како на том простору након пада НДХ није постојао, нити је могао постојати, било какав логор Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 28. маја 2017. године. Излазак књиге провокативног назива “Јасеновац 1945. – 1947. – Фотомонографија” јасеновачког вишег кустоса Ђорђа Миховиловића (Издање Јавне установе Спомен-подручје Јасеновац, 2016. које у Хрватској још није објављено у медијима) долази у врло важном историјском тренутку, односно у контексту још увијек трауматичне садашњости оптерећене грозним реинтерпретацијама ратног и поратног времена из пера све гласнијих негациониста и

Казнионица Окружног суда у Госпићу концентрациони логор – Књига Јадовно 1.

16. јун 2018.

Одмах по проглашењу Независне Државе Хрватске, усташе су запосјеле све казнионице и затворе Краљевине Југославије на територији нове државе. Тако су запосјели и казнионицу Окружног суда у Госпићу и у њу, већ од 11. априла 1941. године, почели затварати Србе и комунисте, без обзира на националност, с подручја Госпића и његове околине, а од почетка јуна и из свих крајева НДХ. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. јуна 2015. године. Казнионица у Госпићу је код старијих грађана овог мјеста позната и под именом „Герихт“ (Gericht, њем., суд). То је велика четворострана зграда, основе 130×130 метара, на два спрата. Крила зграде су међусобно

Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. – Догађања пред Први и Други свјетски рат

15. јун 2018.

Крајем 19. и почетком 20. вијека, па и касније, праваштво је важна и значајна компонента хрватске повијести. Фраза о „оцу домовине” је производ правашког покрета. Његови припадници славили су и славе Старчевића као пророчку, каризматску фигуру. Старчевићево учење извире из сплета реакција на стварну друштвено-политичку увјетованост, али и из његова карактера. Умјесто да се Старчевићева садашњост и будућност схвати као наша прошлост, њега се претвара у узорнога сувременика са функцијом мита. Старчевићево дјеловање увјетовано је положајем Хрватске у Хабзбуршкој монархији с главним питањем – остварити хрватску државност унутар Монархије или изван ње. Своје увјерење да су, осим Бугара, сви Јужни Славени заправо Хрвати, Старчевић је први пут формулирао 1852. као

bilogora_i_grubisno_polje_1941_1991_milan_bastasic_v.jpg

Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. – Историјски контекст и његов утицај на уже географско подручје

12. јун 2018.

Половином 6. стољећа продиру са истока племена Авара с којима стижу и бројна славенска племена. Тада су Јужни Славени углавном населили просторе Балканског полуотока и Паноније. Од славенских племена, која су сеобом народа прешла Карпате, једино су Срби и Хрвати очували своја имена. Називи Словенаца и Словака најближи су опћем појму Славена. Том приликом, изгледа да су се Хрвати и Срби „мимоишли” јер су Хрвати прешли на западну страну, док су Срби са запада, из Полабља-Лужице, прешли на источну страну Балкана. Византијски цар Константин Порфирогенет у записима из 10. стољећа наводи ријеку Цетину као границу између хрватских племена на западу и српских на истоку. Аварска држава пада под ударима моћне

Milan_Bastasic_jedini_prezivjeli_od_77_srpskih_djecaka_3.jpg

Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. – Увод

11. јун 2018.

Историјско искуство породице, па и цијелог једног народа, јесте ризница која се не пуни сама од себе. Рад чланова породице, али и институција једног народа на допуњавању те ризнице представља дуг према прецима, али, у исто вријеме, и одговоран однос према потомству. Много је чинилаца који опструирају грађење историјског искуства, али оно се, унаточ низу субјективних и објективних околности, испреплетености сукобљених интереса у миљеу различитих друштвених система одвија, макар и обичним усменим предањем, са кољена на кољено. Билогорске породице чиниле су до 1941. године најбројнију западну енклаву српског православног народа, смјештену точно на дијагонали Будимпешта–Рим. Као најистуренији православни клин, забијен још почетком XV вијека у неприкосновено прозелитистичко католичко окружење, окренут

Баба, колико је Станића убијено у рату?

11. јун 2018.

Добро се сећам да је моја баба рекла да је много Станића страдало од усташа, више од 20-30 људи. Ја сам увек сматрао те бројке вероватно претераним… боже колико сам био наиван. Седох пре неки дан мало да погледам нешто из историје и налетим на сајт Музеја геноцида и ту пронађем јавно доступне пописе људи страдалих у II светском рату по републикама. Сетим се како је баба причала да је у рату побијено много Станића, па помислим како би било добро да ударим један search и видим колико је тај број тачан. Скинем .пдф фајлове за Босну и Хрватску код себе на комп. Изненадим се колико су велики ти фајлови (33 и

Филм Крст над јамом – опомена и подсетник

10. јун 2018.

Филм у коме не може да се ужива, али чија прича може да се преноси са колена на колено, „Крст над јамом“ говори нам управо о насушности незаборава. Без иједне насилне сцене или фотографије, овај документарац о страдању српског народа из Лике током Другог светског рата пун је емоција. Њих је могла да осети и публика која се 8. јуна 2018. окупила у Кино сали Музеја савремене уметности у Новом Саду. – „Овај филм је другачији од оних сличне тематике. 95% материјала снимљено је на терену, на месту страдања. Трагали смо за местом злочина и од 32 регистроване јаме, пронашли смо њих 11, као и две масовне гробнице. Једна од њих је

Репортажа: Пребиловци, православни Феникс изникао из злочина и пепела

10. јун 2018.

На месту на коме је генерал ХВО Јанко Бобетко минирао цркву са костима пребиловачких мученика никао је импозантни храм Христовог Васксења. Освештавајући га, владика је рекао: “Дођите ма где да сте и ма колико далеко били, чекаће вас они, мученици пребиловачки. А са њима чекаће вас и сам Христос.” Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 16. септембра 2016. године. Има једно библијско место у Херцеговини, у близини мора, у коме се десило чудо – васкрсао је живот над страшном смрћу. Пребиловци. Село из којег су заједно са жртвама из многих других села и мјеста Источне Херцеговине, усташе 1941. у јаме бациле око 4000 српске

Документарни филм „Крст над јамом“ у Новом Саду

9. јун 2018.

НОВИ САД – „Крст над јамом“, дугометражни документарни филм представњен је вечерас новосадкој публици у Музеју Војводине . Филм доноси најзанимљивије и најзначајније видео записе прикупљене на теренима Велебита и острва Пага где је међу првима почињен геноцидни злочин над српским народом, сведочења преживелих, снимке трагања за местима концентрационих логора, крашких јама и масовних гробница жртава. Сценариста и режисер филма је Душан Басташић. Монтажу, графичку обраду и анимацију потписују: Бојан Мичић и Драган Зељковић. Музику је компоновао Петар Топаловић. Извор: РТВ Везане вијести: Приказан филм “Крст над јамом” аутора Душана Басташића Dokumentarni film”Krst nad jamom” 3.juna u Kozarskoj Dubici Документарни филм „Крст над јамом“ у петак 08. јуна у Новом Саду

Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2016. - Dan sjećanja na Jadovno 1941 - 2016.

Галерија фотографија са обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941 – 2016.

9. јун 2018.

Са нама је у Плашком, код Шаранове и Катине јаме као и у Смиљану, био и професионални фотограф Никола Зајц. Захваљујући њему, за чување успомене на наше ходочашће у Лици, добили смо заиста лијепе и вриједне фотографије. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 13. јула 2016. године.

Оригиналан снимак бацања у јаму начињен крајем јула или почетком августа 1941. wikipedia.org

Криви само зато што су Срби

8. јун 2018.

Пре 77 година, 6. јуна 1941, у Ливну и околини отпочео је усташки погром над Србима, један од најстравичнијих геноцидних злочина које је починила солдатеска бојовника Анта Павелића. Не толико по броју жртава, иако је од тада па за непуна два месеца потом, а посебно 30. јула и 2. августа, на Огњену Марију и Светог Илију, колико је до сада, по имену и презимену утврђено, побијено 1.587 Срба, углавном нејачи, међу њима и више од 400 деце млађе од десет година, ови злочини остају за памћење по зверствима и бестијалности коју су усташе испољиле, бацајући углавном живе жртве у јаме безданице и остављајући их да ту данима скапавају у најстрашнијим