izdvajamo Архиве - Страница 106 од 299 - Јадовно 1941.

ТРИБИНА: „ЈАСЕНОВАЦ-ЛОГОР СМРТИ – И ЋУТАЊЕ ЈЕ ЗЛОЧИН“ (видео)

17. мај 2019.

У понедељак, 22.априла 2019.године, Друштво историчара Ужица и Коло српских сестара Ужица обележило је Дан сећања на жртве геноцида у Јасеновцу трибином одржаном у Свечаној сали Градске куће. Трибина је симболично, одржана на исти дан, када су 22. априла 1945. године последњи логораши Јасеновца, својим изнуреним телима пробили бодљикаву жицу и извршили пробој из логора. Нажалост, од њих око 1.200 том приликом преживело је само 90. *** ТРИБИНА „ЈАСЕНОВАЦ-ЛОГОР СМРТИ – И ЋУТАЊЕ ЈЕ ЗЛОЧИН“ Јасеновац је један од најстрашнијих логора смрти на подручју НДХ у току Другог светског рата. Од августа 1941. до 22. априла 1945. године био је страшно судилиште за Србе, Јевреје и Роме. Покушај четника да

Х Сабор Билогораца – 02. јуна у Белом Потоку

16. мај 2019.

Десети Сабор Билогораца одржаће се у недељу 02. јуна у Белом Потоку (Дуго Поље 1А) у близини Београда у Хотелу „Сучевић“ коjи се налази непосредно уз раскрсницу Авалског и Кружног пута. Циjена по учеснику jе 2.200,00 динара, а за све информациjе, приjаву доласка и начин уплате, обавезно контактирати непосредног организатора 10. Сабора Билогораца, Синишу Радоjчића (тел. 063/323-888) или 063/523-994 (Јелић) или 063/290-29-75 (Раделић). Посљедњи рок за приjаве и уплате jе четвртак, 30. маj 2019.

Милованчев: И сада може да се утврди број жртава Другог светског рата

15. мај 2019.

У Словенији су средства за то одобрили и министарство правде и министарство рада; зашто не би могло да буде исто у Србији и Српској Захвалан сам проф. др Славици Гароња Радованац што је у „Политици” („Колико је било жртава у Јасеновцу”, 17. април) покренула питање утврђивања броја жртава у логору Јасеновац, али и шире у Југославији, за раздобље 1941–1945. На ову тему у „Политици” се затим осврнуо и историчар Ненад Лајбеншпергер („Тешко до тачног броја јасеновачких жртава”). Верујем да се може доћи до броја жртава Другог светског рата, што су последњих година доказали Словенци, а то српска јавност не зна. Троје историчара Института за новију историју Словеније латило се 1997.

Александар Нећак: Сваки човек који дозна истину и који је прихвати, наш је успех

15. мај 2019.

На гробљу у Земуну, у суботу 11. маја. 2019. код споменика над масовном гробницом, одржан је молитвени скуп посвећен Србима Козаре и Поткозарја, убијеним у логору Земун од 1942. до 1944. године. Истога дана, на Старом сајмишту, Србима Kозаре и Поткозарја, др Милован Писари говорио је о страдању њихових ближњих, рођака, пријатеља и сународника у Пролазном логору Земун. Наш заједнички непријатељ је потискивање сећања на људе и догађаје из мрачног периода наше заједничке историје. Непријатељи су нам и они који деценијама систематски не дозвољавају да истина изађе из мрака који нам они намећу. Рачунају да ако не ми онда наши потомци, генерације иза нас, неће знати зашто су им преци

Шешељ: Доживотни затвор за тврдње да је у Сребреници био геноцид

15. мај 2019.

Шеф посланичке групе Српске радикалне странке /СРС/ у Народној скупштини Србије Војислав Шешељ предложио је на данашњој сједници да се они који који тврде да се у Сребреници догодио геноцид, казне доживотном казном затвора. “Можемо се сложити и са 20 година затвора за оне који јавно изнесу тврдњу да се у Сребреници догодио геноцид”, рекао је Шешељ у Скупштини Србије, гдје је у току расправа о измјенама и допунама Кривичног законика Србије. Он је навео да геноцид не може да изврши појединац, макар се он звао и Адолф Хитлер, као ни група људи, већ држава или нека парадржава те да се, када се каже да је у Сребреници био геноцид,

ЛОРДАН ЗАФРАНОВИЋ 40 ГОДИНА КАСНИЈЕ: Сцене злочина из аутобуса стварно су се десиле на путу ка Поповом пољу!

14. мај 2019.

– Моја матер није ишла даље од Сплита, а за живота је промијенила осам држава! Printscreen Tanjug/Video Тако је 16. децембра 2018. у Београду, у Центру за културну деконтаминацију, обраћање започео Лордан Зафрановић, отварајући јубиларну пројекцију свог великог и оспораваног филма „Окупација у 26 слика“, а који је 2018. године славио 40 година од завршног снимања и приказивања пред југословенском и свјетском публиком. Филм који је 1978. године снимио млади југословенски редитељ, дипломац чувене прашке академије, уздрмао је и публику и стручну јавност, а државне службе опоменуо на страшне злочине прекривене присилом ћутања. Као да су сви већ били заборавили херцеговачке јаме, гробна јасеновачка поља, дјецу са Козаре, крваво море

Лажна слика државе којој је злочин био програм и циљ

14. мај 2019.

Хрватско суочавање с трауматском прошлошћу умногоме је компликованије, теже и спорије него у већини европских земаља. Пише: Славко Голдштајн Након рекламно замашне најавне кампање, Јутарњи лист је у суботу 6. фебруара 2016. објавио невелику фотомонографију на 104 странице, с око 120 снимака из раздобља 1941-1945, под насловом “Живот у НДХ”. Жао ми је што је лист у којем повремено сурађујем објавио такву књижицу, али ми је драго да ми је главни уредник тог листа, кад сам му телефонски најавио да о томе желим написати негативну критику, спремно одговорио да су ми и за такав текст ступци Јутарњег листа отворени. Наслов књижице “Живот у НДХ” неумјесно је претенциозан, јер “живот” подразумијева

Мирољуб Јевтић: Има ли у Србији фашизма

14. мај 2019.

Ко се од ових српских „фашиста” залаже за истребљење Јевреја и других раса уз експанзионистичке и милитаристичке накане да освоје свет и забране демократске политичке вредности Једна од опаснијих чињеница у политичком животу Србије је недостатак елементарне демократске културе. Као резултат, представници политичких партија и из власти и из опозиције не бирају речи. Све то не би ли стекли који глас више. Због тога именују противнике појмовима и именима који би требало да им нанесу штету. Без обзира на то што ће штета бити много већа за државу него за политичке противнике. Без икакве дилеме, најтежи појам који се употребљава у том смислу јесте фашизам. Бити фашиста, сваком је то

Молитвени скуп Србима Козаре и Поткозарја убијеним у логору Земун

14. мај 2019.

На гробљу у Земуну, код споменика над масовном гробницом, одржан је молитвени скуп посвећен Србима Козаре и Поткозарја, убијеним у логору Земун од 1942. до 1944. године. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Молитвено сабрање организовали су Удружење “Јадовно 1941” из Бањалуке и Удружење Козарчана у Београду. Ових дана навршава се 77 година како су након Козарачке офанзиве, Срби, већином жене и дјеца са Козаре, из Дубице, Међеђе и других поткозарских села, марвеним вагонима транспортовани из система логора Јасеновац у концентрациони логор Земун. Тијела убијених закопавана су на земунском гробљу, а након рата без идентификације сахрањена у заједничку гробницу на јеврејском дијелу гробља у Земуну. – У логору Земун, у његовој другој фази прихватног

БАЊА ЛУКА: Промоција књиге Драгана Грујића

14. мај 2019.

Драган Грујић: Сусрет Истока и Запада у богословљу хрватских контроверзиста 18. вијека Из Предговора аутора Књига коју читалац има пред собом представља ентузијастичну жељу аутора да се, по ко зна који пут у историји, отворе недоречена и спорна питања која вијековима нарушавају јединство Цркве, у нади да ће се указујући на њих на овакав начин, родити жеља за њиховим одговорима у Истини. Теме које се обрађују могу се окарактерисати као својеврстан лавиринт и путоказ у хришћанску иницијацију, подијељену и анализирану кроз спорна и контроверзна питања о Крштењу, Миропомазању и Евхаристији – између Римокатоличке и Православне цркве на овим просторима. Као повод писања ове књиге представљени су хрватски литургичари и контроверзисти

Будо Симоновић: Вађење костију из јаме Равни Долац 1991. године

11. мај 2019.

Оваj jединствени видео запис приказуjе спуштање спелеолога са потомцима жртава у бездану jаму Равни Долац у Ливањском пољу. Само у ову jаму су хрватске усташе на Огњену Мариjу 1941. године живе побацали 218 жртава. Нако шест недjеља и три дана из jаме су живе извучене 13 жена и jедан мушкарац. Након 50 година потомци жртава есхумирали су кости побиjених, умили их, осунчали и похранили у новоизграђену крипту покраj цркве Успениjа Пресвете Богородице у Ливну. На жалост, 1992 године потомци злочинаца су минирали крипту и на таj начин учинили нови злочин над остацима невиних жртава. До сада наjкомплетниjи приказ о страдању Срба Ливањског поља 1941. године, урадио jе господин Будо Симоновић са своjом књигом „Огњена Мариjа

У логору Земун највише је убијено Срба

10. мај 2019.

Протеклих неколико година у јавности се све чешће помиње логор Старо сајмиште у Београду мада логор под таквим називом никада није постојао, поготово не у Београду. Унутар граница Независне Државе Хрватске, у Земуну, под немачком управом формиран је октобра месеца 1941. Judenlager Semlin (Јеврејски логор Земун) у коме су до маја месеца 1942. логорисани а онда у ткз. камионима душегупкама убијани гушењем издувним плиновима Јевреји. Од 05. маја 1942. логор мења назив у Anhaltelager Semlin (Прихватни логор Земун), у који почињу да пристижу композиције марвених вагона из Јасеновца. Нацисти, који су по договору са властима НДХ очекивали радну снагу за своје фабрике у Норвешкој и Немачкој, неке од композиција вагона

ПОЗИВ: У Земуну организујемо молитвено сабрање за Србе Козаре и Поткозарја убијене у логору Земун 1942-1944. године

10. мај 2019.

У концентрационом логору Земун, смјештеном од 1941-1944. године на некадашњем београдском сајмишту, тада територију Независне Државе Хрватске, почев од маја 1942. године, убијено је према истраживањима историчара, преко 10.000 Срба. Од тог броја, најмање 6.500 жртава су биле већином жене и дјеца са Козаре, из Дубице, Међеђе и других поткозарских села. Жртве су на то мјесто довежене марвеним вагонима из система логора Јасеновац, почев од 05. маја 1942. године. Тијела убијених, превожена су коњским запрегама на земунско гробље и ту закопавана на више мјеста. Послије рата, тијела су ексхумирана и без идентификације сахрањена у заједничку гробницу на јеврејском дијелу гробља у Земуну. У средини уређеног меморијала, Савез бораца НОР-а из

Симпатизер усташа на челу репрезентације

10. мај 2019.

Некадашњи хрватски фудбалски репрезентативац Јосип Шимунић, познат по инциденту на Максимиру када је након пласмана на Свјетско првенство у Бразил узвикивао усташки поздрав “За дом спремни!”, изабран је за селектора репрезентације Хрватске до 19 година. Шимунић је већ био у тренерском штабу хрватске репрезентације као помоћник некадашњег селектора Анте Чачића, преносе хрватски медији. Он је познат по усташким ставовима и казни УЕФА која је услиједила након скандала на Максимиру 2013. године. Шимунић је тада практично остао без учешћа на Свјетском првенству, а у образложењу одлуке УЕФА је очитала Шимунићу праву историјску лекцију о злочиначком режиму усташа. Њему то није било довољно, па се обратио Европском суду за људска у Стразбуру,

Путин: Русија ће чинити све што је потребно да јача свој војни потенцијал

9. мај 2019.

Руски председник Владимир Путин поручио је у говору на Паради победе на Црвеном тргу да су поуке Другог светског рата и даље актуелне и да ће Русија чинити све што је потребно да јача свој војни потенцијал. Он је такође позвао међународну заједницу да формира јединствен систем безбедности, како би се супротставила претњама. Честитајући Дан победе као „дан победе и туге“, руски председник је рекао да је у историји Русије било много херојских подвига, али да Победа над нацизмом заузима посебно место. © Sputnik / Алексей Филиппов Дан победе: Црвени тргом продефиловали Терминатор, Армата, Тријумф… (видео) „Са сваком годином осећамо моћ великог подвига и тријумфа нашег народа. Управо је он одбранио домовину и постао главни ослободилац