izdvajamo Архиве - Страница 104 од 301 - Јадовно 1941.

У ВРТЛОГУ ЧИКАШКИХ МАФИЈАША И УСТАША: Ново светло на убиство Александра Првог Карађорђевића

2. јул 2019.

Иван Миладиновић у новој књизи открива позадину атентата на Александра Првог Карађорђевића. Ковић: Приповедач дао несвакидашњој повести филмску, сценаристичку и књижевну форму Пише: Д. Матовић Многе дилеме из времена владавине краља Александра Првог Карађорђевића су и данас отворене, а политичка позадина атентата на њега у Марсељу 9. октобра 1934. године остала је велика непознаница. Новинар и публициста Иван Миладиновић у књизи „Кад говори мртав краљ“ покушао је у светлу нових и старих чињеница да скине вео историјске таме с марсељске трагедије. Најновије издање Компаније „Новости“ и „Јасена“ вечерас ће бити представљено у Крипти Храма Светог Саве, а од четвртка ће се наћи у продаји. – У марсељском атентату на краља

Срђане, Млађане, Мрђане, ради којег и чијег народа сте гинули?

2. јул 2019.

Да је могла како Козара све да нас прогута данас а из своје утробе врати сву ону поклану чељад, била бих најсрећнија на свијету. Нисмо ми као народ, српски народ, заслужили своје свете Новомученике. Пише: Сандра Благић Организован је бесплатан превоз за све оне који су жељели одати помен мученицима, нејачи, женама, дјеци, старима, изнемоглима који су те крваве 1942. године поклани само јер су били православни. Хорда људи изашла из аутобуса, прошла поред Часног крста, гдје је служен парастос, и кренула каменим степеницама ка споменику. Неки са заставама политичких партија, поједини са петокраком на челу, ријетки са достојним знамењем и правим занимањем. Дошла раја на излет. Ма какав парастос!?

Борци НОР боре се за распопа Мираша?!

1. јул 2019.

Подршку „обнови ЦПЦ“ властима у Црној Гори дало удружење бораца НОР. Постали су „челична песница“ Мила Ђукановића. Ставови васељенског патријарха ништавни су им наспрам комитетских ЧЛАНОВИ Удружења бораца НОР-а затражили су од Владе Црне Горе да се законом уреди питање слободе вероисповести или уверења и правни положај верских заједница, енергично захтевајући од државних органа да истрају у решавању свих питања, од слободе вероисповести до власништва над верским објектима, и пре свега на обнови аутокефалности „Црногорске цркве“ без обзира на другачија канонска мишљења. – Ништа не тражимо што нам не припада, већ да оно што су градили наши преци буде наше, да се уклоне нелегално подигнути верски објекти, да се заустави

На Велебиту обиљежен Дан сјећања на Јадовно 1941. – 2019.

21. јун 2019.

Код Шаранове јаме на Велебиту, 15. јуна је служен парастос јадовничким жртвама и десету годину за редом обиљежен Дан сјећања на Јадовно и 78 година од страдања више од 38.000 Срба у комплексу усташких логора смрти Госпић – Јадовно – Паг у Покољу Независне Државе Хрватске /НДХ/. Пише : Миломир САВИЋ Парастосу и освештању обновљене спомен плоче убијеним Србима из Сремских Карловаца којег је служио свештеник Епархије горњокарловачке, парох Смиљански Драган Михајловић, присуствовали су потомци жртава и бројни ходочасници. Предсједник Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке Душан Басташић након парастоса поручио је да је потребно више радити на развоју културе сјећања и изградњи свијести српског народа о ономе шта се десило

Борбе за Модричу су завршене. Командат ТГ-1 тадашњи пук. Новица Симић испред робне куће „Модричанка“. Коридор живота је пробијен, противник поражен, непријатељска застава под ногама. Видовдан, 28.06.1992. године. (Фото Ранко Ћуковић)

У НЕДЈЕЉУ 27 ГОДИНА ОД ПОБЈЕДЕ У АКЦИЈИ „КОРИДОР 92“

21. јун 2019.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић најавио је да ће у недјељу, 23. јуна, у Дугој њиви код Модриче бити обиљежено 27 година од бриљантне акције „Коридор 92“ у којој су српска војска и полиција побиједили хрватско-муслиманске снаге, отклонили блокаду са матицом Србијом и обезбиједили проток људи и роба. Милуновић је рекао да је циљ непријатеља био да Србима одузму слободу, те да се морало дјеловати због недостатка лијекова, хране, горива… Он је подсјетио да је Савјет безбједности УН тада забранио летове над овим простором, па ни ваздухом није могла бити остварена комуникација са Србијом и свијетом. „Због тога се догодила велика трагедија и у Клиничком центру

У БЕОГРАДУ СЛУЖЕН ПОМЕН СРПСКИМ ЖРТВАМА НА МИЉЕВАЧКОМ ПЛАТОУ

21. јун 2019.

Помен поводом 27 година од убиства Срба на Миљевачком платоу, код Дрниша у Хрватској, служен је данас у Цркви Светог Марка у Београду. Помену су присуствовали представници удружења избјеглих Срба из Хрватске, чланови Удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“, који су истакли да 27 година чекају на ексхумацију и идентификацију, како би достојно сахранили своје страдале у породичне гробнице. Након парастоса, представници Удружења и присутни грађани положили су Ташмајданском парку вијенце и цвијеће код споменика убијеним Србима у ратовима деведесетих година прошлог вијека. На подручју Миљевачког платоа, код Дрниша, 21. јуна 1992. године догодио се монструозан злочин над српским припадницима територијалне одбране, у присуству припадника Мисије УН – Унпрофора.

ВИДЕО-ТРАКА ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА ИЗНАЈМЉИВАНА КАО ХОРОР ФИЛМ

20. јун 2019.

За хрватски злочин над Србима на Миљевачком платоу нико није одговарао у Хашком трибуналу ни послије 27 година иако постоји видео-трака на којој су сами починиоци забиљежили тај злочин и која је изнајмљивана као хорор филм по видео клубовима у Европи, саопштио је Документационо-информативни центар“Веритас“. Из „Веритаса“ напомињу да су за овај злочин пред хрватским судовима осуђена само два припадника Хрватска војске на по три године затвора. У саопштењу се подсјећа да је Хрватска војска 21. јуна 1992. године напала положаје српске територијалне одбране на Миљевачком платоу у близини Дрниша и преузела контролу над седам села. Уочи напада хрватска страна је од српске затражила уздржавање од евентуалних провокација због одржавања

Јеврејска општина Загреб: ‘Спомеником жртвама Холокауста жели се прикрити истина о страдањима у НДХ’

19. јун 2019.

Јеврејска општина Загреб (ЖОЗ) затражила је поништење „срамотне“ одлуке о подизању споменика жртвама Холокауста у Загребу јер сматрају да се тиме жели прикрити истина о страдањима Јевреја у Независној држави Хрватској (НДХ). У ЖОЗ-у сматрају да се подизањем споменика жртвама Холокауста жели прикрити права истина о страдањима Јевреја на подручју Независне државе Хрватске (НДХ) те да се значај и тежина злочина над више десетака хиљада њихових чланова побијених темељем расних закона у периоду од 1941. до 1945. године жели умањити темом која обухвата шест милиона Јевреја побијених диљем свијета. Напомињу како су сугерисали подизање споменика жртвама Холокауста у НДХ, којим би се изразио пијетет страдалима на овим просторима те како

На прољеће премијера филма „Дара из Јасеновца“

19. јун 2019.

Након осам деценија од страшних злочина у Јасеновцу, најзад стиже пројекат од националног значаја. Најављена је премијера филма „Дара из Јасеновца“, у режији Предрага Гаге Антонијевића. Филм (Фото:Filmski centar Srbije) На конференцији за медије одржаној у Влади Србије, чувени српски редитељ Предраг Гага Антонијевић најавио је премијеру свог новог филма „Дара из Јасеновца“ за пролеће 2020. године, када ће се навршити и 75 година од ослобођења логора Јасеновац. Присутним медијима обратили су се Мајкл Баренбаум, амерички експерт за холокауст и стручни консултант на филму, Јелена Триван, предсједница УО Филмског центра Србије, Предраг Гага Антонијевић, редитељ филма, Наташа Дракулић, сценаристкиња филма, Биљана Чекић, која игра главну улогу дјевојчице Даре и Марко

Како су 1992. године Пребиловчани по други пут убијени

19. јун 2019.

27 година од вандалског и злочиначког уништења Храма Сабора Српских светитеља Пребиловачких мученика у Пребиловцима и костију Срба убијених 1941, у његовој крипти Хрватске снаге: 156. бригада војске Републике Хрватске (подручје Макарске и Вргорца), 1. бригада ХВО Чапљина, диверзанстке групе Вукови и Пилот, група ХОС, 1. сатнија 40. инжињеријског батаљона ХВ и непознат број припадника других формација и наоружаних и ненаоружаних цивила су 8. јуна 1992. године ушле у небрањене и напуштене Пребиловце. У селу су остале само 2 старице, од којих је једна убијена (тело јој није пронађено), а друга заробљена и одведена на опљачканом трактору у Чапљину где је касније умрла. Старе камене куће и други објекти у

Календар геноцида: 15. јун. Годишњица страдања Срба ’42, ’44 и ’92

19. јун 2019.

На данашњи дан Срби су страдали у четири наврата. Укупан броj погинулих jе 65. Горње Примишље, Слуњ. Кућа Дане Чачића, усташе поклале и спалиле 2. jуна 1942. године 13 жена Српкиња с њиховом дjецом. Дулиба, Перушић. У кући Муњас Петра усташе поклале и спалиле 15. jуна 1944. године 21 Србина: 15 мушких и 6 женских. На локалитету Буна jе 15. jуна 1992. године погинуло 18 српских бораца и цивила. Тог 15. jуна 1992. године почео jе егзодус српског народа у Мостару и околини. За три дана те 1992. године на Буни нестало 28 Срба, од тог броjа jош шест воjника и три цивила воде се као нестали. Истог дана када jе страдало

Ко ће ако не ми, прислужити свијеће Милици, Јелени, Петру, Илији, Јовану, Стоји, Остоји?

19. јун 2019.

Десета година за редом на Велебиту. Знате за ту чувену планину препуну цвијећа, животиња, шуме? Национални парк са бициклистичким и планинарским стазама. Пише: Сандра Благић Е, баш та планина у својој утроби скрива кости преко 40.000 душа. Од тих 40.000 душа 38.000 је православних Срба који су поклани! Поклани, заклани, убијени маљем, каменом, мотком гурнути у неку од јама. Само, јер су били друге вјере. Вјере православне! Превише јама, превише смрти. Никад као ове године нисам осјетила терет на души. Сваки пут када ходим мученичком Јадовничком стазом, ходим као по облацима. Ове године, спустио се терет на душу па тишти, притишће, не да ми да дишем. Најрадије бих вриштала, дозивала…

ДОДИК: Сјећање и обиљежавање страдања најбољи начин да младе генерације упознају историју страдања својих предака

17. јун 2019.

У писму упућеном удружењу грађана Јадовно 1941, Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик је поручио да је обиљежавање страдања преко 38.000 Срба у љето 1941. на подручју комплекса логора смрти Госпић – Јадовно – Паг, од великог значаја јер је то начин да им покажемо поштовање и да њихову жртву сачувамо од заборава. Додик је истакао да је сјећање и обиљежавање страдања најбољи начин да младе генерације упознају историју страдања својих предака. Крајем јуна 2017. године, у својству Предсједника Републике Српске, Милорад Додик је присуствовао обиљежавању Дана сјећања на Јадовно код Шаранове јаме на Велебиту. Аутор: Редакција портала Јадовно 1941. Везане вијести: На Велебиту обиљежен Дан сјећања на Јадовно 1941.

Пријебојска јама код Коренице, мјесто стравичног злочина над Србима

17. јун 2019.

Јама Голубњача код Пријебоја, котар Кореница. Називају је још и Пријебојска јама или Волашева јама. Усташе су 26. јула 1941. године довели у жандармеријску станицу у Бунић око 80 Срба похватаних по околним селима и засеоцима. Ту су их држали два дана без хране, али их нису малтретирали. Говорили су им да иду два мјесеца на “рад” и да им неће дирати породице. Вјерујући у то заробљени Срби нису ни покушавали побјећи. Из Бунића су кренули пјешице за Кореницу 28. јула 1941. године, уз пратњу десетак усташа. Смјештени су у велики магацин у Кореници који је том приликом претворен у затвор. Ту су затекли кореничке Србе који су претходно били

ДАНАС ОБИЉЕЖАВАЊЕ 76 ГОДИНА ОД УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА

17. јун 2019.

У Сребреници ће данас бити обиљежено 76 година од усташког покоља над више од 250 Срба у Сребреници и селу Залазје, који је почињен другог и трећег дана празника Тројице 1943. године. Тим поводом код спомен-костурнице у Сребреници у 11.00 часова биће служен парастос и прислужене свијеће за покој душа, те одата почаст настрадалима. Сребренички свештеник Александар Млађеновић рекао је Срни да ће данас бити подигнут и освештан спомен-крст уз костурницу, чиме ће након 76 година ови мученици добити одговарајуће вјерско обиљежје. Млађеновић каже да се у овој костурници налазе дијелови скелета српских цивилних жртава – дјеце, жена и стараца, које су усташе убиле, те да није ријеч о неким