arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

ОТВОРЕНА ИЗБЛОЖБА О СТРАДАЊУ СРПСКЕ ДЈЕЦЕ У ПРОТЕКЛОМ ВИЈЕКУ

У Дому Војске у Београду отворена је изложба “Дјеца у рату”, документовано свједочанство о српској дјеци као жртвама рата у периоду од 1914. до 1999. године. Министар одбране Србије Александар Вулин поручио је да би ову изложбу требало да виде српска дјеца, да би разумјела са каквим злом се суочио њихов народ, али исто тако да је виде и дјеца других народа. “Хоћу да верујем да ниједно хрватско дете, да је видело праве слике усташког ужаса у Јасеновцу, не би никада могло да пева на Томпсоновом концерту или да носи усташку капу. Зато, треба се суочити са злом, да би се знало против чега се треба борити”, рекао је Вулин.

ЧЕМУ ПРОГЛАШЕЊЕ СВЕТИМ АКО ИСТИНА НИЈЕ ЈАСНА?

Папа Фрањо сматра да проглашење Алојзија Степинца светим “не би служило ничему ако истина није јасна”. На повратку са тродневне посјете Бугарској и Сјеверној Македонији папа Фрањо је у изјави за ХРТ навео да је Степинац “био крепостан /узоран/ човјек, па га је Црква прогласила блаженим”. “Али, у одређеном тренутку, у процесу канонизације постоје нејасне тачке – историјске тачке”, рекао је папа Фрањо. Папа истиче да се “молио, промишљао, тражио савјете и увидио да треба да затражи помоћ од /Његове светости патријарха српског/ Иринеја”. “Он је велики патријарх. Иринеј је помогао, формирали смо заједничку историјску комисију и сарађивали. И Иринеју, и мени је једини интерес истина”, напомиње папа. Папа Фрањо

Сандра Благић: Свака хумка има једну Јелену, Стоју, Милицу, Алексу, Раду, Стојана, Милана, Јована

Киша неуморно пада а вјетар фијуче и пробија до кости. Пробија до саме душе која се смрзне чим види хумке Доње Градине. Непрегледна поља са гробницама којих има на стотине. Киша која пада није киша већ сузе наших мученика чије су кости још увијек прекривене травом. А њихове душе са Господом стоје. Стоје и гледају потомке, поштоваоце како се односe према њима. Стотине људи и дјеце корачају стазом од туцане цигле и не знају гдје су дошли. Не знају да ходе по костима прадједова, костима дјеце, бака и мајки. Нема више тишине…чује се смијех, врисак, цика, аплауз. Слабо се чује молитва и пој свештеника, слабо се чују они који би

Обележје невиним српским жртвама усташког злочина

Спомен-маузолеј на Дрини, код Старог Брода, подсећаће на стравичан погром из 22. марта 1942. Нa Старом Броду, на Дрини, крај старог града Вишеграда, у Републици Српској, приводе се крају радови на изградњи Спомен-маузолеја, посвећеног невиђеној драми у пролеће 1942. године, када је из Сарајева кренуло 10.000 усташа с намером да протера и побије српско становништво. Српски народ са подручја Сарајева, Пала, Олова, Клашња, Сокоца, Хан Пијеска, Рогатице и Вишеграда, по казивању Спасоја Албијанића из Бијељине, који је са Миодрагом Давидовићем Даком, бизнисменом из Никшића, дао највећи допринос да се овим спомен-обележјем тај догађај овековечи – “у збеговима је кренуо низ Дрину да би спас потражио у Србији”. ПОДРШКА Велики добротвори

Djuro_Zatezalo_I_i_II.jpg

Казнионица Окружног суда у Госпићу концентрациони логор – Књига Јадовно 1.

Одмах по проглашењу Независне Државе Хрватске, усташе су запосјеле све казнионице и затворе Краљевине Југославије на територији нове државе. Тако су запосјели и казнионицу Окружног суда у Госпићу и у њу, већ од 11. априла 1941. године, почели затварати Србе и комунисте, без обзира на националност, с подручја Госпића и његове околине, а од почетка јуна и из свих крајева НДХ. Казнионица у Госпићу је код старијих грађана овог мјеста позната и под именом „Герихт“ (Gericht, њем., суд). То је велика четворострана зграда, основе 130×130 метара, на два спрата. Крила зграде су међусобно повезана и затварају дворишни простор с бунаром у средини. У предњем, западном дијелу зграде, за Краљевине Југославије

Јелена Бухач Радојчић, фото: Танјуг

Јелена Бухач Радојчић: Још чујем вриску дјеце из Јасеновачких логора

Осамдесетдвогодишња Јелена Бухач Радојчић, која је као дијете преживјела голготу јасеновачког логора, изјавила је Тањугу да и данас чује вриску дјеце и мајки које су усташе раздвајале у логору Стара Градишка и да су то слике које не блиједе. Усташе су током Другог свјетског рата Јелени убиле баку, дједа, оца, два брата и још 80 рођака, а по завршетку рата она, брат и мајка нису имали гдје да се врате, јер је породична кућа у Јабланцу била срушена, а и кућа бабе и дједа. Усташе су 1942. године у јасеновачком логору заклале њеног четворогодишњег брата Душана, бабу и дједа, зато што нису жељели да се раздвајају. Црнокошуљаши су оца Божу

Срби без струје у Теслином крају

На месту уништеном током операције “Медачки џеп”. Дом родитеља славног генија сравњен до темеља. Дивосело пусто, у Почитељу живе само две жене. За електрични прикључак Србима траже 90.000 евра Села су остала, људи више нема. Тако данас изгледају подвелебитска места где су живели Срби пре ратних страхота деведесетих година, када су им куће запаљене и срушене, а они натерани да напусте огњишта. У Медаку, смештеном између река Лике и Гламочнице, неколико километара од Госпића, пре деведесетих ту је живело 850 Срба, данас их је педесетак. У Читлуку их је десетак, Почитељу само две жене, а у Дивоселу нема дословно – никога. Она шачица преосталих Срба, пре свега стараца, животари у

Дарко Момић: Покољ и геноцид

А над Србима је почињен геноцид. И тачка. Једна од жртава, иако је жив, јесте и пуковник ВРС Дане Лукајић, који скоро десет мјесеци чами у затвору у Загребу Предсједник удружења грађана „Јадовно 1941” Душан Басташић цијели живот гаји сјећање на своје претке и још десетине хиљада Срба које су усташе умориле и побацале у јаме у комплексу усташких логора Јадовно. Посљедњих десет година то ради кроз „Јадовно 1941”, чија основна сврха је, како је наведено на порталу удружења, „да покуша стати у крај забораву беспримјерног злочина који се догодио у тзв. Независној држави Хрватској почетком Другог свјетског рата у комплексу овог логора”. Захваљујући његовом и ентузијазму чланова удружења и

Доња Градина Фото: РТРС

У недјељу обиљежавање Дана сјећања на жртве усташког злочина

У Доњој Градини код Козарске Дубице у недјељу, 5. маја, биће одржана централна манифестација поводом обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини. Обиљежавање почиње у 8.30 часова служењем Свете архијерске литургије у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубици. Програм ће бити настављен у Спомен-подручју Доња Градина, гдје ће у 11.15 часова бити положени вијенци на гробном пољу Tополе. У 12.00 часова на гробном пољу Храстови биће служен парастос и помен жртвама усташког злочина – геноцида, а вјерски обред подразумијева молитву – православну, јеврејску и ромску, док је у 13.00 часова планирано обраћање званичника. Уочи парастоса

Стрaдaлници Jeврeји и Срби 1941. у Бањoj Луци и рушење храма Христа Спаситеља

Aприлa 1941. године  створена је, под заштитом нацистичке војне силе, геноцидна Независна  држава Хрватска, успостава које је значила погром над Србима, Јеврејима и Ромима. Што се спрема било је многима познато годинама раније, али је политичко сљепило већине српских политичара учинило да наш народ у Хрватској, Далмацији, Срему, Босни и Херцеговини дочека неспреман усташко преузимања власти на том простору. Пише: Никола Милованчев Све се могло предвидјети, као и геноцид до којег је дошло у Независној држави Хрватској. Хрвоје Магазиновић, Хрват монархистичке и југословенске оријентације, описао је у својим мемоарима („Кроз једно мучно стољеће“, Друштво Хиландар, Ваљево 2010. г.) свој разговор из новембра 1940. са Виктором Гутићем, који је пола године

Лукајић неправоснажно осуђен на шест година

 Жупанијски суд у Загребу данас је неправоснажно осудио бившег пуковника Војске Републике Српске Данета Лукајића на шест година затвора због, како је наведено, почињених ратних злочина над заробљеницима на Мањачи код Бањалуке, изјавио је Срни његов адвокат Љубо Павасовић. “Ово је првостепена пресуда са којом нисмо сагласни и сигурно је да ћемо уложити жалбу”, рекао је Павасовић. Лукајић је ухапшен 30. јуна 2018. године у Личком Петровом Селу због сумње да је починио злочин над ратним заробљеницима на Мањачи код Бањалуке у септембру 1992. године. Он је ухапшен док је путовао на обиљежавање Дана сјећања на Јадовно и 77 година од страдања више од 40.000 људи у комплексу усташких логора

Блаженопочивши Патријарх српски господин Павле

† Патријарх Павле – Беседа у Пребиловцима 1991.

† Патриjарх Павле jе после одслуженог парастоса новомученицима Пребиловачким, испред ,,Дома културе,, (у коме се у лето 1941 године одиграо крвави усташки пир), беседио окупљеном народу о истинском смислу страдања. Беседа jе обjављена у целини jер се само као таква може исправно схватити, без простора за jеднострана и ниским мудровањима склона тумачења.       Везане виjести: Видео записи везани за страдање у Пребиловцима, љета 1941. Слово Милорада Екмечића у Пребиловцима-Oдржано 24. новембра 1990. године ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ У ПРЕБИЛОВЦЕ Страница на нашем саjту посвећена Пребиловцима  

Загреб сутра изриче пресуду Мањачи, а не пуковнику Лукајићу

Ружица Лукајић, супруга пуковника Војске Републике Српске Данета Лукајића, којег је хрватска полиција ухапсила половином прошле године због наводних ратних злочина, очекује да ће Жупанијски суд у Загребу сутра изрећи пресуду Мањачи, а не њеном супругу. “Имајући у виду чињеницу да је ријеч о политичкој пресуди и монтираном процесу, мислим да ће мог супруга осудити и да ће остати тамо јер ће то бити пресуда Мањачи, а не Данету Лукајићу”, рекла је Лукајићева Срни. Она је навела да су адвокати припремили жалбу коју ће уложити на првостепену пресуду. Лукајићева је потврдила да ће у 11.00 часова присуствовати изрицању пресуде, након чега ће посјетити супруга у затвору Реметинец, за шта је

Анђелко Анушић: Удружењу Јадовно 1941.

Знам за идеју да се, коначно, оно што се десило нашем народу у усташкој земљи – назове ПОКОЉ, како налажу добри закони нашег доброг, великог српског језика који за све има јасну јавку, и на све се, и свему се течно и недвосмислено одазвао.  Људи, појаве, процеси, догађаји, стања, осјећања, особине и својства морају се увијек и неодступно именовати правим именом, иначе, губи се њихова суштина, и ми нестајемо заједно с њом. Губи се њихов универзум. Као што нас је досад више од пола и нестало, на нашу жалост. Једино тако ако будемо радили – биљежећи знакове егзистенције њима примјереним језиком који је увијек њихова пуна духовна мјера (барем данас и овдје,

ПОДРШКА УДРУЖЕЊУ ЈАДОВНО 1941. ЗА АКТИВНОСТ НА ДАВАЊУ НАЗИВА ГЕНОЦИДУ НАД СРБИМА

Удружење Огњена Марија Ливањска је на својој седници Управног одбора, одржаној 28. фебруара 2019. године, разматрало активности и одлуку Удружења Јадовно 1941, а у вези са давањем терминолошке одреднице ПОКОЉ за злочин геноцида над православним Србима који је починила Независна Држава Хрватска. Како се наводи у образложењу Удружења Јадовно 1941, давање терминолошке одреднице од значаја је за културу сећања и памћења бројних невиних српских жртва пострадалих у систематском злочину извршеном у периоду 1941-1945. у Независној Држави Хрватској, а од стране те државе. Значајан путоказ у том правцу су и примери других народа који су у одређеном историјском тренутку били жртве геноцидног затирања. Тако је Метс-Јегерн злочини над Јерменима почињени од

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.