arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Može li jedinstveni udžbenik istorije da objasni Jasenovac Srbima i Hrvatima?

2. decembar 2019.

Ukoliko se ostvari projekat Saveta Evrope za stvaranje jedinstvenog udžbenika iz istorije koji je najavio ministar prosvete Mladen Šarčević, Srbi i Hrvati će, kao i cela Evropa, isto tumačiti Holokaust. Ministar Šarčević je tim povodom prošle nedelje učestvovao na konferenciji u Parizu, gde je rečeno da bi projekat mogao da se ostvari za pet godina i da bi doprineo realnijem sagledavanju savremene srpske istorije. Suština celokupnog posla je, rekao je Šarčević, da se udžbenik temelji isključivo na naučnom pogledu i radu jer bi ga pisali univerzitetski profesori i stručnjaci iz evropskih zemalja, među kojima bi bili i predstavnici srpske akademske zajednice. O ovoj ideji, koja je još u začetku, u Parizu su razgovarali predstavnici 37

Stradanje Srba dobilo ime: Pokolj je srpski Holokaust

31. oktobar 2019.

Ono što nema ime ne postoji, reči su kojima su se vodili u Udruženju „Jadovno 1941.“ koji su, „kad već neće niko drugi“, javnosti predstavili termin koji bi u svetu za srpske žrtve značilo što i Holokaust (Šoa) za jevrejske. „Svoje ime i prezime imaju žrtve, imaju ga i zločinci, a ime imaju i maljevi, noževi, srpovi… kojima su Srbi ubijani u tzv. Nezavisnoj državi Hrvatskoj, samo taj stravični događaj nema ime, i mi smo odlučili da to promenimo. Zvaće se Pokolj (sa velikim P), i trebalo bi da ga tako ubuduće nazivaju svi koji ga koriste, od novinara do istoričara koji se tim pitanjem bave“, rekao je na konferenciji

Vasilije Đ. Krestić: ZAŠTO SAM POTPISAO APEL ZA ODBRANU SVETIH SRPSKIH NOVOMUČENIKA JASENOVAČKIH

29. oktobar 2019.

Ovim odgovorom nemam nameru da polemišem s Veljkom Đurićem Mišinom i to iz više razloga. Prvo zato što smatram da on ni u kom pogledu nije dorastao tome da bude moj partner za bilo kakve naučne i stručne rasprave, bez obzira na to što umišlja da je veliki naučnik, da je nadišao i daleko prevazišao sve istoričare koji se bave srpsko-hrvatskim odnosima i počinjenim hrvatskim genocidom nad Srbima u NDH. Drugo, zato što on nije sposoban da vodi ozbiljne naučne i stručne rasprave, što sve koji ne misle kako on misli, na jedan surov, neotesan i primitivan način obezvređuje, potcenjuje i vređa raznim izmišljotinama, nimalo biranim rečima i neistinama. Umesto

Muke po Hristijanu

29. oktobar 2019.

Šta da radi prosečan srpski pravoslavni hrišćanin sa višedecenijskim liturgijskim stažom kada čuje svog arhijereja kako ga okrivljuje za ono za šta ne može da bude kriv? Šta da misli kada vidi jasenovačko mučeništvo svojih predaka upoređeno i objašnjenjo narko-leptičkim i LSD vizijama u nekom arhijerejevom predavanju održanom negde u belom svetu, pred stranim auditorijumom? Čemu da se siroti vernik nada kada čuje svog arhijereja kako huli? Da li da vernik tada ispovedi svom duhovnom ocu nastale sumnje u vezi sa tim pastirom? Da li da ipak prihvati pastirsku optužbu i prizna pred sobom i celom srpskom zajednicom nepostojeću krivicu? Da li da usvoji arhijerejevu očinsku pouku o jasenovačkom stradanju

BESPUĆA BLASFEMIJE I NEPOČINSTVA

29. oktobar 2019.

Mnogi dobronamerni Srbin, što će reći naivan, dobrodušni čovek, apelovaće na srpsko-srpski dijalog u vezi teme o kojoj se ćutalo, po potrebi katkad pričalo, a najmanje radilo tj. ozbiljno i organizovano istraživalo.  Ne shvata naš dobri i napaćeni narod da se nije hladne glave razgovarati sa srpskim izrodima koji bi, onako olako, da ubijaju ubijene goloruke ljude, isturajući predase umesto argumente – Crkvu, nacionalne institucije prvog reda, a jedan čak uporno i svagda i fakultetsku diplomu istoričara. Takvi su možda jednom bili Srbi, ali kad smo im dali priliku da učine dobra dela, videli smo da su zastranili, čineći svesno ili nesvesno neprebolna i neoprostiva nepočinstva. S takvima nema razgovora.

Aleksandar Lazić: Ini potpisnik Mišini na pismo ili Samo vi, direktore, radite svoj naučni posao

28. oktobar 2019.

Povodom teksta Veljka Đurića Mišine „Akademiku Krestiću i inim 51 potpisniku Apela za odbranu novomučenika jasenovačkih“ Tekst V. Đ. Mišine na „Stanju stvari“ Odgovor direktora Muzeja žrtava genocida, g. Veljka Đurića Mišine, na „Apel SPC za odbranu Svetih Srpskih Novomučenika Jasenovačkih“, kako mu i sam naslov kaže, prvenstveno se bavi akademikom Vasilijem Krestićem („Sećaću se i uloge Vasilija Đ. Krestića u sastavljanju ovog najnovijeg – nekakvog pisanija naslovljenog sa Apel SPC za odbranu svetih srpskih novomučenika jasenovačkih…“). Na početku da kažem, citirajući jednog od potpisnika Apela i parafrazirajući poznatu srpsku izreku – potpisao bih Apel za odbranu Svetih Srpskih Novomučenika Jasenovačkih da je umesto akademika Krestića inicijator bio i „crni Rom“! Kao

DARKA DERETIĆ O KULTURI SJEĆANjA: Pjesnici su najhrabriji sloj našeg društva! (VIDEO)

28. oktobar 2019.

Na štandu Predstavništva RS na ovogodišnjem Sajmu knjiga 26. oktobra 2019. godine promovisan je zbornik radova Srpska poezija stradanja i patnje koju je izdao Centar za kulturu i informisanje Foča. Priređivač ovog djela Rade R. Lalović je istakao da je ovakva poezija najizraženija u ratnim i poratnim vremenima, ali da je i veoma važna za formiranje kulture sjećanja. – Srbi su s vremena na vreme skloni da se samokritikuju i da nihilistički ocjenjuju svoju prošlost. Koliko god uradili da u kulturnoj svijesti naroda uradimo nešto, nerijetko se čuje da ne znamo da cijenimo i poštujemo stara vremena, događaje i ljude koji zbog učinjenog djela treba da ostanu upamćeni – rekao

Bari Lituči: Otkrivanje istine o genocidu na Srbima – pitanje nacionalne bezbjednosti

27. oktobar 2019.

Srbija razotkrivanje istine o genocidu nad srpskim narodom u Hrvatskoj tokom Drugog svjetskog rata mora shvatiti kao pitanje nacionalne bezbjednosti prvog reda, izjavio je osnivač njujorškog Instituta za Holokaust i proučavanje genocida nad Srbima u Jasenovcu Beri Lituči.   – Da istina o stradanju Srba od ustaša nije sakrivana, ne bi vam se dogodile sve nesreće u ratovima devedesetih, uključujući i izgon naroda iz Hrvatske i sa Kosova. NATO se nikada ne bi usudio da bombarduje vašu zemlju da prethodno niste satanizovani u cijelom svijetu, djelimično i svojom krivicom – rekao je Lituči. On ističe da uzroke dijela problema srpskog naroda vidi i u radu Muzeja Holokausta u Vašingtonu, koji

Kroz srpsku istoriju sa Dragoslavom Bokanom

27. oktobar 2019.

Za sajt Srpska istorija govori Dragoslav Bokan, srpski režiser, književnik, kolumnista, publicista, bivši političar Intervju vodi Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta SRPSKA ISTORIJA … – Vaša majka kao mala devojčica doživela tešku sudbinu? – Moja majka Milka (devojački Devetak), rodom iz Male Graduse na Baniji je imala dve godine kada su joj hrvatske ustaše odvele oca Đuru i đeda Dušana u Jasenovac, odakle se nikada nisu vratili… A način na koji se njen tata poslednji put oprostio od nje predstavlja strašni i veličanstveni primer stradanja našeg naroda u njihovom zavičaju okupiranom od strane Pavelićevih monstruma u čovekolikom obličju. Naime, hrvatski vojnik, inače predratni Đurin prijatelj, dopustio mu je da se,

Miladinović: Kako je stvoren mit o srpskoj krivici

27. oktobar 2019.

Sredinom devedesetih godina prošlog veka američki novinar Piter Bruk, valjda jedini iz novinarske branše s one druge strane Atlantika koji je ponešto više razumevao krkljanac u „balkanskom loncu“, jednom prilikom je napisao: „Kad Srbi napadnu Hrvate, krivi su Srbi! – Kad Srbi napadnu Muslimane, krivi su Srbi! – Kad Hrvati napadnu Srbe, krivi su Srbi! – Kad Muslimani napadnu Srbe, krivi su Srbi! – Kad Hrvati napadnu Muslimane, krivi su Srbi! – Kad Amerikanci napadnu Somalce, krivi su Srbi! Ilustracija: novosti.rs Piše: Ivan Miladinović Šta je istorija i gde ona počinje? Da li je to saznanje da „stojimo na ramenima“ onih koji su živeli pre nas, da li je to

Najava: Sveta Arhijerejska Liturgija i doček Časnog Krsta u Livnu

24. oktobar 2019.

Dar Njegove Svetosti Patrijarha srpskog gospodina Irineja, Časni Krst osveštan u Jerusalimu i celivan usnama hiljada vernika od Beograda, preko Jadovna, Jasenovca, Gazimestana, Ostroga, Bara i mnogih svetinja, svečano će biti uručen Spomen-kapeli Svete Velikomučenice Marine u Livnu u spomen stradalim livanjskim Srbima. Arhijerejska liturgija, koju služi Njegovo Preosveštenstvo Episkop bihaćko-petrovački Gospodin Sergije sa sveštenstvom, i primopredaja Časnog Krsta i Plaštanice iz Svete ruske zemlje, služiće se u Livnu. Nedelja 3. novembra 2019. godine u 9 časova. Neka nas životvorni Časni Krst sabere na zajedničku molitvu! Izvor: Ognjena Marija Livanjska

Dušan J. Bastašić: O jednom nesrećno odabranom poređenju i kontekstu

24. oktobar 2019.

Čini se da se „mit i uvećavanje broja žrtava“ koje Nemanja Dević pominje u svome post skriptum nesrećno odabranom kontekstu i poređenju sa izmišljenim razlogom stradanja malih Roma u Kragujevcu, odnosi na Jasenovac. Mladi ali već uveliko afirmisani srpski istoričar Nemanja Dević, ukazao je juče na svojoj fejsbuk stranici na jedan falsifikat, kako sam kaže, umjetničku konstrukciju prikazanu u ratnom (i propagandnom) filmu “Krvava bajka“, scenariste i režisera Branimira Tori Jankovića, snimljenog 1969. godine. Treba reći da je ovaj film nagrađen Srebrnom pulskom arenom za režiju, Oktobarskom nagradom na festivalu u Kragujevcu i „Zlatnom ružom „Lidice“ u Karlovim Varima. Ne treba podsjećati da je riječ o jednom od kultnih filmova

Konferencija za medije: SAČUVAJMO TOPOVSKE ŠUPE

23. oktobar 2019.

Centar za primenjenu istoriju organizuje 28. oktobra 2019. godine u 10.00 časova Medija centru (Mala sala, Terazije br.3) konferenciju za novinare i sve zainteresovane, na kojoj će biti predstavljena inicijativa za očuvanje nekadašnjeg logora Topovske šupe, koja se sprovodi u okviru projekta “Mapiranje Holokausta – očuvanje logora Topovske šupe“. Logor Topovske šupe jedan je od prvih logora za Jevreje i Rome u Evropi. Nalazio se u blizini centra Beograda, na mestu današnje Autokomande. Prema postojećim izvorima, od avgusta do novembra 1941, kroz ovaj logor prošlo je oko 5,000 muških Jevreja i oko 1,500 muških Roma. Svi su, osim retkih izuzetaka, ubijeni u masovnim streljanjima na stratištima oko Beograda. Danas je

Dušan Nikodijević: Broj od 700.000 žrtava Jasenovca nema čvrsto utemeljenje

23. oktobar 2019.

Ozbiljne kritike moje knjige „Jasenovac između broja i žrtve” tek očekujem. Bilo je nekih „apela“ na društvenim mrežama, ali to ne bih da komentarišem. Dušan Nikodijević (Foto: Dejana Batalović) Broj ljudi koji su izgubili živote u kompleksu koncentracionog logora Jasenovac i dalje je kontroverzno pitanje u Srbiji. Distorzija Holokausta se u Hrvatskoj odigrava u nekoliko različitih oblika, o čemu smo pisali na Talasu, zbog čega je pitanje broja stradalih u pomenutom logoru od velikog značaja. Knjiga „Jasenovac između broja i žrtve” Dušana Nikodijevića, istoričara i višeg bibliotekara, predstavlja jedan korak bliže verodostojnom utvrđivanju broja žrtava. Promocija ove knjige održana je 21. oktobra u Narodnoj biblioteci, a tim povodom za Talas

Srbe deli i Jasenovac – peticija vrhu SPC

23. oktobar 2019.

U Narodnoj biblioteci Srbije u ponedeljak je predstavljeno novo izdanje Muzeja genocida Jugoslavije, knjiga Dušana Nikodijevića „Jasenovac – između broja i žrtve“. Ova knjiga je i pre promocije izazvala oštru kritiku dela srpske javnosti, a 53 intelektualca je potpisalo peticiju Sinodu SPC i patrijarhu srpskom Irineju u kojoj izražavaju „uznemirenost pokušajima revizije istorije stradanja srpskog naroda“ u NDH, odnosno koncentracionom logoru Jasenovac. U peticiji, koju su između ostalih potpisali akademici Vasilije Krestić i Srboljub Živanović, francuski istoričar Iv Bataj, Anja Igorevna Filimonova iz Moskve, ali i predstavnici srpske zajednice iz Švajcarske, stoji da je posebno uznemirujuće da se „Tuđmanovoj istoriografiji poslednjih godina sve više i sve glasnije pridružuju i srpski

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA