Геноцид Архиве - Страница 78 од 121 - Јадовно 1941.

Краљевачки 14. октобар 1941: Смрт у лагеру

15. октобар 2021.

Ванредно стање са преким судом уведено је у Краљеву 15. октобра 1941, истог дана када је почело стрељање талаца. Испред митраљеза војника 749. пешадијског пука 717. посадне дивизије Вермахта, од којих су 2/3 чинили Аустријанци, таоци су натерани да копају ровове, не слутећи да ће то постати њихове раке. Пише: СИЛВИЈА КРЕЈАКОВИЋ Ванредно стање са преким судом уведено је у Краљеву 15. октобра 1941, истог дана када је почело стрељање талаца. Испред митраљеза војника 749. пешадијског пука 717. посадне дивизије Вермахта, од којих су 2/3 чинили Аустријанци, таоци су натерани да копају ровове, не слутећи да ће то постати њихове раке. Као одмазду за устаничке нападе на окупациону војску, војници Вермахта

Пилселов позив на дијалог: изазови и одговори

15. октобар 2021.

Недавни наступ на српској државној телевизији хрватског политичког теолога и екуменског делатника Драга Пилсела, ученика аргентинског кардинала Бергоља, садашњег римског понтифекса, привукао је пажњу српске јавности. Пажња је изазвана како Пилселовом спремношћу на дијалог о спорним питањима српско-хрватских односа, тако и извесном самоувереношћу која га је подстакла да говори не само у своје него, сасвим самозвано, и у име врха Српске православне цркве. Тим поводом „Печат“ доноси ставове Часлава Д. Копривице, Николе Милованчева, Николе Живковића и Зорана Чворовића о Пилселовим виђењима. Лицитирање бројем јасеновачких жртава ЗОРАН ЧОВОРОВИЋ КОСОВО, ЈАСЕНОВАЦ, СРБИ Хрватски теолог и некадашњи „драговољац“ Драго Пилсел је јасан: српска „митоманија“ с бројем убијених Срба у Јасеновцу представља главну баријеру

Емисија Вече преко Дрине – Никола Жутић и Душан Басташић (ВИДЕО)

14. октобар 2021.

Да ли се још током рата у самој НДХ знало и писало о ужасима Покоља? Због чега се о томе није причало у другој Југославији? Зашто не постоји култ сјећања ? У трећој емисија из серијала ,,Вече преко Дрине“‘ између осталог говоримо: Да ли је НДХ наставак Бановине Хрватске? Како настаје Мачекова Бановина? Ко формира усташе? Ко стоји иза НДХ? Ко је заиста и са којом намјером направио систем логора Госпић, Јасеновац и Градишка? Каква је улога католичке цркве у овим догађајима? Да ли се још током рата у самој НДХ знало и писало о ужасима Покоља? Због чега се о томе није причало у другој Југославији? Зашто не постоји

Комшић у Шведској понижава Роме, да би сатанизовао Србе

13. октобар 2021.

Муслимански чланови Предсједништва Жељко Комшић и Шефик Џаферовић на вечери коју је организовао Стефан Лофвен, премијер Шведске за земље учеснице Међународног форума о Холокаусту који се одржава сутра у Малмеу, наглашено је порекао геноцид над Ромима у Независној Држави Хрватској. Пошто је главна намјера да се убиства ратних заробљеника 1995. године у Сребреници никако не ставе у раван са Покољем, односно злочином геноцида над Српским народом у Другом свјетском рату, Жељко Комшић то назива „злочинима“. И то како слиједи (цитирамо): „Подсјетио је да је геноцид почињен над Јеврејима, током постојања квисилншке Независне Државе Хрватске, као и злочини почињени над Србима и Ромима, али и бројним политичким противницима тог режима, оставио

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Свест о најстрашнијем злочину

12. октобар 2021.

Књига Јелене Ковачевић „Страдање“ једна је у низу која се на документарно-уметнички начин бави усташким злочинима почињеним у систему логора Јасеновац, као и на другим стратиштима Независне државе Хрватске. Пише: Слађана Илић Уколико размотримо генерацијски распон уметника који у центар неких од својих дела стављају ту тему, као и хронологију публиковања тих остварења, можемо се у духовном смислу охрабрити. Осим стваралаца нешто старије животне доби, који су том страшном историјском периоду били ближи, а чији су непосредни преци страдали у НДХ, тој теми, прилично скрајнутој – из друштвено-политичких разлога, али и због пошасти заборава који је, додуше, идеолошки подстицан (неких шездесетак година и више) – враћају се и припадници средње

Ранко Раделић: Милан је био истовремено и сјећање и споменик и опомена

12. октобар 2021.

Навршило се пет година како се у Београду 07. октобра 2016. упокојио Милан Басташић. На његовом посљедњем испраћају, 12. октобра 2016. говорио је и Ранко Раделић, предсједник завичајног удружења „Билогора“ из Београда. Драги пријатељи, поштовани скупе! Мирослав Антић је своју Бесмртну песму започео стиховима: Ако ти јаве: умро сам, а био сам ти драг, онда ће у теби одједном нешто посивети. На трепавици магла. На усни пепељаст траг. Да ли си уопште понекад мислио шта значи живети? У суботу, када сам сазнао да је Милан умро, послао сам тужну вијест на стотињак адреса и друштвене мреже. Било је чудесно гледати већ за непуних пола сата реакцију мноштва људи, а вијест

ПИСМО УПУЋЕНО ПРЕМИЈЕРКИ: Обновите Пребиловце – симбол српског страдања

9. октобар 2021.

Објављујемо писмо које је је СНД Пребиловци, поводом историјске посјете предсједнице Владе Републике Србије, упутило Ани Брнабић Хвала вам што сте данас у нашем селу, у Дому „Свети Краљ Милутин“ гдје је између два свјетска рата била основна школа и који чува успомену на страдали народ овога села, посебно на дјецу и ђаке, и на овдје свирепо убијену учитељицу- мученицу Стану Арнаут. Хвала Србији, њеном народу, посебно предсједнику Александру Вучићу, који нас често јавно помиње у својим обраћањима, што нас имају у свом срцу и памћењу. У немогућности да и ми Пребиловчани у Србији присуствујемо том историјском догађају, опредијелили смо се да Вам се обратимо на овај начин. ПОСЈЕТА ОД

Данас, 80 година од почетка Покоља, сећање на жртве се вулгаризује, а њихов број умањује

8. октобар 2021.

То је посебно видљиво на случају Јасеновца, где се прошлост фалсификује и уместо о истраживању свих појединости геноцида, данас се само говори о цифрама, које чак и десетоструко умањују број жртава геноцида у НДХ. У недељу 12. септембра у свечаној сали Саборног храма у Крагујевцу, у оквиру Великогоспојинских свечаности, с благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, одржано је предавање на тему “Подвиг и жртва у српској историји”. Гости ове трибине, били су проф. др Милош Ковић са Филозофског факултета у Београду и др Немања Девић из Института за савремену историју. После уводног излагања о. Срећка Зечевића, историчари су ставили акценат на тужну годишњицу из 1941. и крагујевачки масакр. Господин

Студије Холокауста на Крагујевачком универзитету

7. октобар 2021.

У темељу програма је јеврејска култура, али и дуга историја европског антисемитизма који је довео до нестанка милионске популације Јевреја, каже руководилац Центра за студије сећања Катарина Мелић. Од зимског семестра школске 2021/22. студенти Крагујевачког универзитета моћи ће да похађају и студије Холокауста. Овај нови програм ће се реализовати у оквиру Центра за студије сећања којим руководи професорка Катарина Мелић, шефица Катедре за романистику на Филолошко-уметничком факултету. Центар за студије сећања основан је 2020. године, с циљем да се у Србији, по угледу на неке европске земље, утврди мултидисциплинарна платформа за изучавање културе сећање, а студије Холокауста су први велики пројекат ове научноистраживачке јединице Универзитета у Крагујевцу. – Студије Холокауста

ФИЛИП РОДИЋ: Маестралност српског аутошовинизма

5. октобар 2021.

Хвалоспев усташком диригенту у „Политици“ представљао би много већи скандал да му последњих недеља и месеци нису претходила много озбиљнија огрешења о Србе пострадале у НДХ почињена у Београду, у медијској, али и „научној“ сфери. Пише: Филип Родић На више од пола странице у „Културном додатку“ најстаријег дневног листа на Балкану, београдске „Политике“, од прошле суботе имали смо прилику да прочитамо величанствени омаж једном пуковнику оружаних снага НДХ и врховном војном капелнику усташке творевине, диригенту Ловру фон (племенитом) Матачићу. Да ствар буде још гора, у целом тексту под насловом „Маестрални маестро Ловро Матачић“ ниједном речју није поменута његова свесрдна подршка једном канибалистичком режиму какав је био онај усташки, у чијој

Норвешки историчар Кнут Фловик Турасен, о филму који описује страдање Срба у Норвешкој, који је у изради

4. октобар 2021.

Кнут: ,,Не користим израз Југословени за затворенике, 93% њих су били Срби, и зато користим израз Срби. Југославија више не постоји, а ни Југословени осим неких носталгичара. Норвежани су их током рата називали српским заробљеницима“. За сајт Српска историја говори, норвешки историчар Кнут Фловик Турасен ,,На овој теми радим много година, нажалост било је неколико покушаја да се манипулише причом о затвореницима. Важно је повезати се с емпиријским чињеницама и истовремено представити причу на поштен и објективан начин. Истина је да је у логорима радило око 200 норвешких стражара, од којих је око 50 било врло брутално и осуђено је за злостављање и убиство након рата. Ово нећемо крити, такве

Комеморација на Дан сећања на жртве стратишта у Јајинцима

4. октобар 2021.

„Mир, скоро по сваку цену, то jе оно што понављамо током претходних седам година, од када jе Србиjа почела дубински да се мења и да се враћа себи и вредностима своjих предака, од коjих су неки своjе животе оставили управо на овом месту“, рекла jе Брнабић коjа jе предводила државну комеморативну свечаност у Спомен-парку Jаjинци. Поучени турбулентом историjом и страдањем српског народа током 20. века, Србиjа jе данас чврсто опредељена за пут мира, поручила jе председница Владе Aна Брнабић на комеморативном скупу поводом обележавања Дана сећања на страдање Срба, Рома и Jевреjа у Jаjинцима. Премиjерка jе казала да Србиjа данас неуморно истиче да су нам на путу напретка главни постулати

Емисија Вече преко Дрине – Ненад Кецмановић и Слободан Антонић (ВИДЕО)

30. септембар 2021.

Шта нас чека са ове, али и са оне стране Дрине, говоре истакнути политиколог др Ненад Кецмановић и водећи социолог др Слободан Антонић. Водитељ емисије је Младен Стојановић. У другој емисији из серијала „Вече преко Дрине“, између осталог се говори: Да ли је људскост појединца у глобалистичком погледу на свијет сведена искључиво на конзумирање роба, лако промјењљиву радну снагу и извор сексуалног задовољства? Ко и зашто жели свјетску владу? Зашто је грађанска идеја немогућа у БиХ? Хоће ли се Република Српска отцијепити или нестати у неком новом ратном сукобу? Шта је национални идентитет и коме он смета? Да ли странци управљају простором од Дрине до Бихаћа, и да ли је

Хрвати се буне против „наметања” ћирилице у Републици Српској

29. септембар 2021.

Хрватско народно вијеће у Босни и Херцеговини (ХНВ БиХ) оценило је да је недопустиво наметање српског језика и ћириличног писма свим народима и грађанима у Републици Српској кроз Предлог закона о заштити, очувању и употреби српског језика и ћириличног писма. ХНВ БИХ сматра да циљ тог законског предлога није заштита и очување начина коришћења језика и ћириличног писма у Републици Српској, као нематеријалног културног наслеђа, већ да је то „још један у низу покушаја системске дискриминације несрпског становништва и елиминисање њихових ионако угрожених права”. ХНВ сматра да је несхватљив изостанак реакције оних који се, како је наведено, „куну” у националне интересе Хрвата у БиХ, па и реакције службеног Загреба, када

НЕ ПРИЧЕШЋУЈТЕ НАС ОТРОВОМ: ЈАСЕНОВАЧКЕ ЖРТВЕ И БОРБА ЗА ИСТИНУ

28. септембар 2021.

У марту ове, 2021. године, Александар Нећак, Јеврејин који се годинама бори за културу сећања на жртве Другог светског рата међу србијанским Јеврејима, али и међу Србима, јасно и гласно је поручио:“Kад код се помену сећања на јеврејске жртве из периода Холокауста, као ехо одјекне:“А наше српске жртве, њих је било највише?“ ТУЂА РУКА СВРАБ НЕ ЧЕШЕ Ни један Јеврејин из Србије никада није спорио постојање и бројност српских жртава, НИKАДА. То што се ми сећамо наших жртава, и што се на исти начин и уз дужно поштовање сећамо и свих других жртава, не значи да смо једини дужни да се боримо и за меморијале српским жртвама. Наравно да смо