arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Преживјела логоре на Пагу: Изводи из исказа свједокиње Наде Фојерајзен датог 8. септембра 1944.

16. август 2024.

»Зовем се Нада Фојерајзен (Nada Feuereisen ) рођена у Загребу, завичајна Церник – Чавле, удата, мајка двоје дјеце. Сада станујем у граду Бари у Италији, Виа Данте Алигиери 270/III к. 9. јула 1941. у Загребу била сам лишена слободе од усташке надзорне службе. Истом приликом лишен је слободе и мој муж и дете од 4 ½ г. Редарствени органи коју су дошли по нас оставили су кући стару ми мајку зато, што сам им дала извјесну количину новца. У Загребачком збору били смо задржани 4 дана. Шеф самога логора у Збору био је усташки дужносник Бараковић шеф жидовског одјела. У истом логору налазило се неколико усташа, који су нас малтретирали,

Ракић Пане

Како су попуњаване велебитске јаме

16. август 2024.

Априла 1986, поводом предстојећег суђења усташком ратном злочинцу Андрији Артуковићу, након писма примљеног од Ракић Пане, лист „Дневник“, Нови Сад, објавио је чланак: „Како су попуњаване велебитске јаме“. Доносимо факсимил објављеног чланка, као и интегралан текст писма покојног Ракић Пане. Уредништву Редакције листа „Дневник“, Нови Сад Поводом чланка у Вашем листу: „Зашто је Артуковић ликвидирао Др. Јешу Видића“, као и да се не зна датум његове погибије у Јадовном, јављам се јер је битно и да се ово сазна у вези са зликовцем Артуковићем. Као дечак – болесник са 14 г. јула месеца 1941. г. налазио сам се у болници у Госпићу. Болница се налази поред цесте која пролази према

Ко је био Др Милан Булајић?

15. август 2024.

Др Милан Булајић је рођен у мјесту Вилуси код Никшића, (Краљевина Југославија), 6. септембра 1928. године. Умро је у Београду 29. новембра 2009. године. Био је међународни стручњак за геноцид, интернационални експерт за изучавање геноцида са гледишта међународног права, историчар и историограф геноцида, и југословенски дипломата у области међународних односа и међународног права. Др Милан Булајић је био покретач идеје и оснивач Музеја жртава геноцида, затим оснивач Фонда за истраживање геноцида, један од оснивача и први координатор Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу, као и замјеник председника одбора САНУ за сакупљање грађе о геноциду над српским и другим народима у XX вијеку. Био је покретач идеје, и заједно са

natpisnacrkvi.jpg

Масовни покољ Срба на „Мехином стању“ августа 1941.

15. август 2024.

На Мехином стању у времену од 30. jула до 14. аугуста 1941. године убиjено jе 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Риjеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убиjено jе 4.000 српских сељака. Мехино стање jе земљиште на граници Слуњског и Кладушког котара гдjе jе пред рат 1941. године jугославенска воjска ископала противтенковске ровове. Њих су усташе Независне Државе Хрватске краjем jула и почетком аугуста 1941. године искористиле за масовни Покољ српског народа с подручjа котара Слуња и котара Велика Кладуша. Србе су затварали у Српскоj православноj цркви у

Прошлo је 83 годинe од крвавог усташког пира на Пагу и Јадовну

14. август 2024.

Прије 83 годинe, у ноћи између 14. и 15. августа 1941, уочи католичког празника Велике Госпе, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша. На Пагу је те ноћи убијена најмање 791 жртва, а тих дана на Велебиту око 1.500. „Згрожене монструозношћу злочина и бројем побијених заточеника, италијанске окупационе снаге преузеле су од НДХ цивилну и војну власт на том подручју и наредиле затварање логора смрти“, каже предсједник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић. Додатни разлог за забринутост Италијана био је масовни устанак Срба у Лици против усташке тираније. „Желећи да униште трагове злочина и побију остатак заточеника у кратком року, усташки

Календар Покоља: 12. – 15. август 1941. Злочини над Србима

13. август 2024.

Дрињача код Зворника. Усташе су 12. августа 1941. године у једном магацину у Дрињачи код Зворника заклале 100 Срба и побацали их у једну рупу поред магацина. Пошто су жртве биле слабо закопане, пси луталице су почеле развлачити њигове посмртне остатке. У магацину је по свједочењу Пера Ђукановића било једно веће храстово буре у коме су затекли 150 литара људске крви. Жртве су скидане голе, вођене низ степенице, те клане над буретом крви. Извор:  Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., стр. 20. Велика Кладуша, Српска православна црква, мучилиште и губилиште Срба, њих више од 2.450 у времену од 30.

Садиловац, Храм Рођења Пресвете Богородице | Sadilovac, Hram Rodjenja Presvete Bogorodice

Дана 31.07.1942. године хрватске усташе су у цркви у Садиловцу, побили и запалили 463 српских мушкараца, жена и дјеце

31. јул 2024.

Данас се обиљежава годишњица Покоља у Садиловцу, Бугарима, Липовачи и околним селима. Једини гријех ових невино пострадалих људи jе био то што су Срби Православци. Село Садиловац налази се на ријеци Корани, на Кордуну, на самоj граници Кордуна, Лике и Босне. Према неким подацима село Садиловац настало jе 1790. год  ине доласком првог православног свештеника Гаjе Гргића, коjи jе са собом довео и населио српски народ. Мало по њиховом доласку направљен jе и православни храм посвећен Рођењу Пресвете Богородице, саграђен 1826. године. Дана 31.07.1942. године усташки зликовци су у овоj цркви побили и запалили 463 мушкарца, жена и деце (од коjих 149 млађих од 13 година) из Садиловца, Бугара, Липоваче

ljuban_jednak.jpg

Љубан Једнак: Говорило ми је нешто да ћу остат жив

28. јул 2024.

Документарни филм jе прича о човjеку коjи jе 1941. године jедини преживио покољ у глинскоj цркви Пресвете Богородице. Злочин коjи се догодио у Глини ниjе био наjброjниjи по жртвама Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране Независне Државе Хрватске, али jе био један од наjстрашниjих по свом карактеру. Љубан Једнак jе поред гнусног злочина у Глини преживио 1995. године и „Олуjу“, да би му се душа две године касниjе придружила душама великомученика коjи нису преживjели покољ у глинскоj православноj цркви.

МОМ ДЕДИ НИКОЛИ

26. јул 2024.

Дошла сам ти, Лико, стоjим на дедовини. Препознаjеш ли ме, земљо? Дошла сам ти, Лико, да л’ сам домаћин или гост – ти кажи.. На твоjоj земљи су живели и у твоjоj земљи су сахрањивани сви моjи преци вековима… нису те оставили, а jа стигох после четири децениjе – ко сам, знаш ли… на огњишту мога деде питам се препознаjе ли ме земља и душе моjих наjближих… коме неправду да кажем, са ким бол и радост да поделим… нема одговора на хладном jутру, коме да завапим?  Божиjа jе воља, прихватам jе, рањена сам, али сам захвална што сам одавде поникла…  Дошла сам ти, Лико, стоjим на дедовини. Препознаjес ли ме, земљо?

27.07.2013 - Садиловачка црква, Кордун

Литургија и парастос у Садиловцу

26. јул 2024.

Дана, 27. јула текуће године Господње, у мјесту Садиловац на Кордуну, у цркви Рођења Пресвете Богородице, на 82 годишњицу страдања, у 10 часова биће служена света Литургија и помен за невино пострадале српске жртве усташког терора који се догодио 31. јула 1942. године  у Садиловцу. Том приликом усташе су убиле и спалиле у цркви у Садиловцу 463 српска сељака из Садиловца, Бугара, Черкезовца, Рујнице, Нове Kршље, Липоваче, Боговоље, Кордунског Љесковца, Смољанца и Ваганца. Међу покланим у цркви било је 149. деце млађе од 13 година. Село Садиловац налази се на ријеци Корани, на Кордуну, на самоj граници Кордуна, Лике и Босне. Према неким подацима село Садиловац настало jе 1790. године

ЧЕТНИЦИ ИЗ ПРИЈЕДОРА СПАШАВАЛИ СРБЕ ИЗ ЛОГОРА „ЦИГЛАНА“

24. јул 2024.

Након офанзиве на Козару (10. јун-18. јул 1942.) у усташким логорима нашло се на десетине хиљада српских цивила, највише жена и дјеце. Један од највећих логора био је у Приједору. У кругу фабрике за производњу цигле – Циглана (Прва крајишка творница цријепа и зидне цигле Приједор, подигнута 1926. године), формиран је „логор на Циглани“. Кроз тај логор прошло је око 14.500 Срба. Затвореници су мучени, убијани, и умирали од многих болести. Свако јутро „купили су оне који су умирали од глади и тифуса, стављали их на такозвани „шпрајц“ (плато са точковима) и одвозили у непознатом правцу.“ Какви су монструми стражари били у логору, свједочи један од преживјелих логораша, Дадо Стајковић:

Позив за помоћ у обнови храма Свете Ане у Стрмену

23. јул 2024.

Српска православна црквена општина у Костајници позива све вјернике и становнике селаСтрмена, али и све оне расејане широм васељене, да својим прилозима помогну у обнови храма Свете Ане у Стрмену. Село Стрмен, смјештено уз десну обалу ријеке Саве између Сиска и Јасеновца, први пут сеспомиње 1699. године. Претпоставља се да је одмах по досељавању изграђена прва дрвенацрква, коју је однијела ријека Сава. Године 1840. изграђена је друга дрвена црква која је са обале Саве премјештена у центар села. Мало звоно са те цркве чува се и данас. Како се повећавао број становника у селима, стрменска црква је постала тијесна, па су мјештани овог некад богатог села одлучили да изграде велики

Мита Стојшић: Сећања о окупираном граду

23. јул 2024.

Сећам се лешева на Сави. Били су осакаћени, обезглављени, често жицом везани за стабла. Било је важно преживети Када је 15. јула 1942. године са Шуљамачке главице почела акција за жито, у којој су партизани и мештани фрушкогорских села попалили своје оранице, већ  узаврела атмосфера на простору тадашње „Хрватске Митровице“ улазила је у своју критичну фазу. Овој акцији претходио је циркулар који је деветог јула 1942. издао Окружни комитет КПЈ, у којем се између осталог каже: Окупатор уз помоћ својих слугу спрема се да опљачка летину за своју гладну, изнурену војску и позадину, а наш народ да остави да гладује. Ово се мора на сваки начин спречити. Против ове пљачке

Света литургија и богослужење Свештеномученицима и новомученицима ливањским

23. јул 2024.

Обележавање годишњице страдања ливањских Срба под влашћу НДХ, 1941. године, годишњице ексхумације и сахране њихових моштију 1991. године, као и прослављање Светих свештеномученика и новомученика ливањских, биће одржано у више православних храмова како на подручју ФБиХ, Републике Српске, Србије, али и широм света, свуда где данас живе потомци страдалника. 30. јула биће служена Света литургија (акатист) у славу Ливањских мученика у: Ливну, у капели Св. Великомученице Марине (Костурници), у 10.00 часова Београду, у цркви Св. Марка, у 8.30 часова Новом Саду, у Саборној цркви, у 8.00 часова Сиригу, у цркви Св. Василија Острошког, у 18.00 часова Обреновцу, у цркви Силаска Светог Духа на Апостоле, у 7.30 часова Орланду (Флорида), у цркви Свете

Обележје Београда постаје спомен-парк

23. јул 2024.

Спомен-гробље Белановића рупа на Бежанијској коси постаће уређен меморијални парк. То је договорено на састанку председнице Општине Нови Београд Иване Николић, државног секретара Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милета Росића и чланова Удружења „Стара Бежанија“ приликом обиласка ове локације. Према подацима тог удружења, на простору званом Белановића рупа покопана су тела 8.000 цивила, невино страдалих током Другог светског рата у логору Старо сајмиште, као и тела жртава са ширег простора тадашње Независне државе Хрватске, укључујући жртаве логора Јасеновац. – Желимо да културу сећања пренесемо и на наредне генерације Новобеограђана, те да наставници и новобеоградски ђаци на овом месту, у уређеном и означеном простору меморијалног парка, имају могућност

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Завет и исповест

Узрастање без завета, мора створити слабе, перверзне и користољубиве људе. Нарцисе и

Злочини усташа

Душан Бабић ЗЛОЧИНИ УСТАША приредио: Јован Бабић ЗБИВАЊА И СВЈЕДОЧЕЊА Уредник мр

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА