arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Невјероватна судбина Србина који је умакао усташком ножу (ВИДЕО)

23. септембар 2024.

Невјероватна судбина Србина из села Доњи Придјел код Добоја саткана је од боли, трагедије, ратног злочина, губитка идентитета и ипак – срећног краја. Као двогодишњак претекао је испред усташког ножа, двије деценије живио је под наметнутим муслиманским именом и презименом. Ексклузивно за Печат говори о животној потрази за изгубљеним српским коријеном, идентитетом и износи сумњу да су стотине и стотине српске сирочади након Другог свјетског рата изгубиле сопствени и силом прилика пригрлиле други национални идентитет. Извор: РТРС

Мајку су му заклале усташе, узела га муслиманска породица: Нисам ја Омер, већ…

21. септембар 2024.

Нисам ја Омер Синановић, већ Драгољуб Благојевић! Тачно је да сам, најпре, од рођења па до 23. месеца живота био Драгољуб, док ми усташе не заклаше мајку. Потом сам све до 24. године био Омер, а од тада сам оно што и јесам – Драгољуб. Овим речима некадашњи питомац Државног дечјег дома у Тешњу недалеко од Добоја у БиХ одговорио је на најаву да ће се прусутнима на промоцији књиге „Државни дечји дом Тешањ (1946-1959)“ Јасмина Манџукића, на Старом граду тешањске тврђаве, обратити Омер Синановић. Крепки, сада 80-годишњи Добојлија испричао је да мајка Цвијета кобног 9. децембра 1941. није успела да умакне крвницима Јуре Францетића. Са пеленом у руци пронађена

Добрила Кукољ

Монодрама ,,Туга која траје цијели живот“ у Суботици

20. септембар 2024.

Дванаеста манифестација „Дани Српске у Србији“ биће свечано отворена 20. септембра у Народном позоришту у Београду, а програми из Српске биће представљени у 12 градова Србије. У Суботици ће бити изведена монодрама „Туга која траје цијели живот“, која је ове године изведена у Доњој Градини на Дан сјећања на пробој логораша из концентрационог логора Јасеновац, једног од највећих и најстрашнијих логора смрти у Европи који је постојао у Независној Држави Хрватској од 1941. до 1945. године. Извор: ЈУСП Доња Градина

Србољуб Живановић: СРБЕ У ЈАСЕНОВЦУ KУВАЛИ ЖИВЕ У KАЗАНИМА ЗА САПУН

18. септембар 2024.

Доктор Србољуб Живановић, патолог који је 1964. предводио ексхумације у Јасеновцу, присећа се за Србија Данас најпотреснијих детаља свог истраживања. Србољуб Живановић (83) је по објављивању извештаја своје комисије 1964. године морао да побегне из Југославије пошто се комунистичким властима није допало то што је утврђено да је у систему логора Јасеновац убијено више од 700.000 Срба. – Савез бораца Хрватске и Савез бораца БиХ тражили су 1962. године да се нешто уради по питању тачног преобрајавања жртава у систему логора Јасеновац. Југославија је тада била и под снажним притиском Западних земаља да се установи тачан број жртава Другог светског рата у Јасеновцу, једном од најсмртоноснијих нацистичких логора у Европи,

Jasenovac spomenik

Пoрицaњe и тишинa

17. септембар 2024.

У српњу смo писaли кaкo су прeдстaвници извршнe влaсти минирaли излoжбу с Meмoриjaлним музejoм Хoлoкaустa у Вашингтону jeр je нa jeднoм пaнoу трeбaлo писaти дa je у НДХ прoвeдeнo гeнoциднo нaсиљe нaд Србимa. Kao пaсивни прoмaтрaчи и aктивни суучeсници у тoмe су судjeлoвaли прeдстaвници хрвaтскe дeлeгaциje IHRA-e, чиja je супрeдсjeдaтeљицa билa Сaрa Лустиг, кoja je нeдaвнo имeнoвaнa в. д. рaвнaтeљицoм JУСП-a Jaсeнoвaц. Пишe:  Хрвoje Шимичeвић Прoшлe гoдинe хрвaтску влaду je дoпaлa чaст дa угoсти рoтирajућe прeдсjeдaњe Meђунaрoдним сaвeзoм зa сjeћaњe нa Хoлoкaуст (IHRA), нajвaжниjим свjeтским мeђудржaвним тиjeлoм кoje je oснoвaнo зa jaчaњe и прoмицaњe oбрaзoвaњa, сjeћaњa и истрaживaњa Хoлoкaустa. Нajaвљуjући дoмaћинствo, тaдaшњa зaмjeницa шeфицe хрвaтскe дeлeгaциje при ИХРA-и Сaрa Лустиг дoдaтнo je

МИРКО ЦРЕВАР: Како сам преживио покољ у Цреварима на Кордуну

16. септембар 2024.

Мирко Цревар је рођен 1925. године у Вргинмосту, од оца Милоша (Миле) и мајке Анице из Славског Поља рођене Самарџија. Било их је петоро дјеце, најстарија сестра Мирка, брат Ђуро сестре Даница и Катарина, Мирко и најмлађи од њих је брат Петар. Мирко Цревар је био свједок покоља у Цреварима када су усташе покупиле у ноћи 10. на 11. август 1941. редом жене и дјецу и одвели их на жељезничку станицу. Ту су живјела 143 становника у 23 домаћинства. Најмлађи међу њима имао је нешто више од годину дана, а најстаријa жена Петра Цревар око 75 година. – Ујутро су припуцали док су сви спавали. Ја ту ноћ нисам хтио

Јасеновачке бројке по Војдрагу Берчићу

15. септембар 2024.

Аритметика јасеновачког убијања у коју се 1945. упустио иследник Југословенске армије саслушавајући Фра Сотону, једног од команданата овог демонског стратишта, обезвређује данашње, оловно нумеричко сидро од сто хиљада жртава Током маја и јуна 1945. године у Загребу, Војдраг Берчић (1918–2004.), 27-годишњи правник из Сплита, партизан од 1941. и иследник загребачког Војног суда Југословенске армије, каснији филмски и позоришни режисер и сценариста, водио је дуге и мучне дијалоге са командантом Јасеновца, рашчињеним фра Томиславом Филиповићем алијас Мирославом Мајсторовићем, познатим и по надимку Фра Сотона који му је наденуо један комуниста у Јасеновцу док му је Филиповић, камом, изнуђивао „признање” да Бог постоји. „И даље не вјерујем да Бог постоји, али вјерујем

Свети новомученици јасеновачки, молите Бога за нас!

8. септембар 2024.

Свети новомученици јасеновачки, молите Бога за нас! Због верности Богу и Божјој правди пострадасте телом – земља се растужи; ал’ спасосте душе – Небо се весели. А преци се ваши распеваше Небом, на капији Раја сретоше вас песмом: Имена су ваша у књизи вечности, улазите у Рај, децо бесмртности! Ми на земљи, род ваш, кличемо вам у глас: Мученици нови, молите за нас!

Ђакон Будимир Кокотовић: Свети свештеномученици горњокарловачки

8. септембар 2024.

Мартилогиј (мученикослов) свештенства и монаштва Епархије горњокарловачке Књига „Свети свештеномученици Горњокарловачки – Мартирологиј (мученикослов) свештенства и монаштва Епархије горњокарловачке“, коју је написао ђакон Будимир Кокотовић, представља значајно историјско сведочанство о страдању свештенства и монаштва Горњокарловачке епископије током Другог светског рата. Издата са благословом Његовог Преосвештенства Епископа горњокарловачког г. Герасима, књига је објављена од стране епархијске издавачке куће „Мартириа“. Мученикослов свештентва и монаштва карловачког владичанства, према речима Његовог Преосвештенства Епископа горњокарловачко г. Герасима, представља дело које нас подсећа на један од најмрачнијих периода у новијој историји. Ова књига ђакона Кокотовића остаје као подсетник будућим генирацијама на покушај затирања и истребљења једног народа на територији Независне Државе Хрватске. Епископ Герасим наглашава да

Гаравице: 83 године од усташког злочина над 12.000 Срба

7. септембар 2024.

У Гаравицама код Бихаћа, једном од највећих стратишта српског народа у НДХ, обиљежавају се 83 године од усташког злочина над 12.000 Срба, међу којима је био велики број дјеце. Служен је парастос и положени вијенци и цвијеће на споменик. Парастосу, који је служио парох бихаћки Славиша Милиновић, присуствовали су министар рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић, као изасланик предсједника Републике Српске Милорада Додика, државни секретар у Министратству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Ђорђе Тодоров, представници СУБНОР-а, Удружења „Гаравица 1941“, Борачке организације, Организације старјешина Војске Републике Српске и Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ. На обиљежавању страдања у Гаравицама и данас отворене провокације из Федерације.

Мирослав Максимовић

Мирослав Максимовић: Јаме бола никад нису закопане

6. септембар 2024.

Мање познати усташки масакр из августа 1941. у западној Босни, када је сеоска јама Безданка прогутала десетине Срба и, између осталих, затрла породицу његове мајке Стоје Узелац, која је као четрнаестогодишња девојчица, неким чудом успела да се спаси, подстакао је Мирослава Максимовића (1946) да испише потресне сонете. Књигу “Бол”, која не може оставити равнодушним ни читаоце који нису склони поезији, објавио је “Чигоја”. Место у самом врху савременог српског песништва Максимовић је изборио низом изузетних збирки (“Спавач под упијачем”, “Мењачи”, “Сонети о животним радостима и тешкоћама”, “Небо”, “Београдске песме”) за које је добио прегршт најпрестижнијих признања (Бранкова награда, “Милан Ракић”, Змајева, “Бранко Ћопић”, Дисова, Дучићева, “Десанка Максимовић”…). Са супругом Искром,

Проф. др Мирјана Стојисављевић: Гаравице мрачне и крваве

4. септембар 2024.

Проф. др Мирjана Стојисављевић: Историjски час поводом седамдесетогодишњицице усташког Покоља на Гаравицама код Бихаћа. Од памтивијека и прије Библије све наше ријечи биле су ничије. Откад их раздијелисмо међ собом свако смо слово замијенили гробом. Душко Трифуновић Почетком августа (5. августа) 2011. године на Гаравицама код Бихаћа одржан је парастос и историјски час поводом седамдесетогодишњице од усташког Покоља извршеног, од 3. јуна до 4. августа 1941. године, над тринаест и по хиљада Срба, цивилних жртава геноцида са подручја Бихаћког среза и околних места.[1] Потомци и поштоваоци жртава гаравичког покоља подсетили су се и на чињеницу да је погром плански извршен управо на добровољачкој српској земљи по којој су „лобање пољем

Душан Басташић: Трауме усташких злочина се као ране преносе са генерације на генерацију потомака жртава

4. септембар 2024.

Kод потомака жртава усташких злочина присутна је трансгенерацијска траума која се преноси и осећа и у најновијој генерацији, изјавио је Душан Басташић, председник удружења ,,Јадовно 1941.“ С обзиром да у институционалном делу хрватског друштва не постоји никакво покајање због ових дешавања, према Басташићевим речима, злочини се не могу ни заборавити ни опростити. Извор: КТВ Зрењанин Везане вести:

Адолф Хитлер у Сарајеву већ 1937. године

3. септембар 2024.

АДОЛФА ХИТЛЕРА ОБАЛА је назив једне улице у Сарајеву 1937. године. Наиме те године је извршено преименовање улица, односно брисање старих називиа са српким именима. Умјесто старих назива уведени су нови и тако је Адолф Хитлер добио улицу у Сарајеву. Поред Адолфа Хитлера добили су улице и будући кључни учесници догађаја, као што је Анте Павелић, Кватерник, Мусолини. Увођењем нових назива улица у Сарајеву, који су наведени у доњем попису, најављено је извјестан начин долазеће бурно вријеме и стардање Јевреја и Срба у Сарајеву 1942. године.. Попис нових назива улица у Срајеву 1937. Извор: Алманах адресар града Сарајева 1937. Штампарија „Босанска пошта“ Сарајево Алманах Адресар града Сарајева 1937. (насловна страна

РАДАКОВИЋ: ЗАЈЕДНИЦЕ СУ САМО ЈЕДАН ПРИМЈЕР ГЕНОЦИДА НАД СРБИМА У НДХ

1. септембар 2024.

Злочин на Заједницама дио је масовних злочина над Србима у љето 1941. године на подручју читаве НДХ, а многи ти злочини се дешавају на Илиндан. То су у народу познати „Илиндански покољи“. Злочини су спровођени плански и организовано, све у циљу уништења српског становништва и застрашивања оних који би остали физички живи, али које је чекала асимилација у Хрвате или протјеривање у Србију. Прије и послије тих масовних злочина, вршено је присилно римокатоличење и у мањем броју исламизација православних Срба. Другим ријечима, Заједнице су само један примјер геноцида над Србима у НДХ, каже за „Козарски вјесник“, кустос историчар Меморијалног музеја на Мраковици Борис Радаковић. Поводом обиљежавања 83 године од усташког

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Злочин без казне

Злочин се десио у прољеће 1992. Тада је побијено најмање двадесеторо ромске

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА