Геноцид Архиве - Страница 30 од 119 - Јадовно 1941.

Календар геноцида: 23. јул 1941. – Босански Петровац

22. јул 2024.

Усташе су 23. јула 1941. године по наређењу једног заставника Поглавникове тјелесне бојне непознатог имена, покупили из Босанског Петровца око 150 Срба православаца и затворили у затвор. Међу њима је било људи старости 16 – 80 година. Одмах након тога њима је саопштено да иду на присилан рад на оток Паг, те су камионима транспортовани ван из самог града, гдје су стријељани. Сутрадан 24. јула 1941. године довожени су камионима ухапшени Срби из села око Босанског Петровца и прво затварани у једну дрвену бараку гдје су мучени, а затим по партијама вођени на стријељање, односно клање. Извор: Група аутора, Злочини на југословенским просторима у Првом и Другом светском рату, Зборник докумената,

Свети новомученици Гламочки и Куленвакуфски молите Бога за нас

22. јул 2024.

Српска православна црква данас обележава Сабор новомученика Гламочких и Куленвакуфских Саборни празник ових мученика, као и мученика дабробосанских и милешевских, установљен је на редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске Православне Цркве у мају 2005. године. Свештеномученик Симо Гламочки Свештеномученик Симо (Бањац) рођен је 1871. године у Горњем Рибнику. Богословију у Раљеву завршио је 1893. године. Од 1894. до 1896. године био је учитељ у Кључу и Доњем Вакуфу. Свештенички чин примио је 1897. године. Служио је у парохијама Смољани, Камену и Гламочу. Заклали су га хрватски клерофашисти , уочи Илиндана 1941. године у Гламочу. Свештеномученик Мирко и новомученик Новица Гламочки Свештеномученик Мирко (Стојисављевић) рођен је у Отишићу код Сиња у

Катанац на истини логора Јастребарско (III дио)

21. јул 2024.

Доносимо вам трећи, завршни дио репортаже Ј.Михајловић са освртом на неке историјске чињенице једнога града са мрачном тајном. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. марта 2016. Можда су ипак најгоре прошла у комплексу логора Јастребарско, ако се то уопште може и смије тако рећи, дјеца смјештена у логор у селу Река, јер партизани за ову локацију, удаљену 3км од града, нису знали, те у храбром, ослободилачком подухвату IV Кордунашке бригаде која је расформирала логор 26.августа 1942, слободе и наде за дјецу овога логора није било. Логор у Реци формиран је као својеврсно растерећење ономе у граду, толико је дјеце било, те стоји

Обиљежен Дан сјећања на дјецу убијену у НДХ; Истина се мора чути (ФОТО/ВИДЕО)

20. јул 2024.

Дан сјећања на дјецу убијену током геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској обиљежен је у Горњем Јеловцу код Приједора. На спомен-обиљежју у засеоку Мацуре, служен је помен. Вијенце су положили предсједник Републике Српске Милорад Додик, изасланици српског члана Предсједништва БиХ и предсједника Народне скупштине Републике Српске, министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Данијел Егић, представници амбасаде Србије у БиХ. На споменик су вијенце положили и представници СУБНОР-а, удружења која баштине сјећања на жртве усташких злочина у Другом свјетском рату, Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила, Борачке организације, удружења ратних војних инвалида, ветерана и старјешина Војске Републике Српске, удружења ампутираца УДАС, жена жртава рада

У ВЈЕЧНОСТ СЕ ПРЕСЕЛИЛА ГОРДАНА ЈАНИЋИЈЕВИЋ: Одлазак најхрабрије српске новинарке

19. јул 2024.

У дану када СПЦ слави свештеномученика владику Саву Горњокарловачког и годишњицу страдања ђенерала Драгољуба Михаиловића одјекнула је вијест да је овоземаљски свијет напустила угледна српска новинарка Гордана Јанићијевић, дугогодишња новинарка куће Политика, а касније уредница емисије „Српски св(иј)ет“ које се емитовала на ТВ ИН4С. Гордана Јанићијевић је рођена 22. августа 1959. године у Смедереву, од оца Ђорђа и мајке Радмиле. – Одрасла сам у старој, честитој српској породици у Умчарима. Прадједа је погинуо на Солунском фронту, дјед је био за краља тако сам ја у породици слушала другачију причу од оне званичне. Комунисти су нас послије рата ојадили и мислим да се никада нисмо опоравили. Управо дјед ми није дозволио

(ДОКУМЕНТА) Тито занемаривао злочине Муслиманске милиције над српским народом, судили само онима који су убијали комунисте: Случај Османа Растодера и Рама Растодера!

19. јул 2024.

„… са Османом Растодером могао (је) сарађивати само онај који чини зла и мисли као Осман Растодер…“ Муслиманска милиција је назив за паравојне групације из Другог свјетског рата, које су дјеловање под заштитом сила нацифашизма на простору Босне и старорашке области, односно Санџака. Наоружана од стране Њемаца, Италијана или усташа, Милиција је током рата починила страшна звјерства против српског православног живља. Према одређеним подацима, на простору Старог Раса/Санџака, од припадника Муслиманске милиције, у периоду од почетка рата до краја 1942. године, спаљено је преко 140 српских села. Међутим, послијератне власти покретале су судске поступке искључиво против оних припадника Милиције који су се сукобили са комунистима, остављајући тако некажњеном огромну већину

Митар Радоњић: Истина о Јасеновцу је утврђена и зна се

18. јул 2024.

Влада ФНРЈ одредила је делегацију да буде при Међународном суду у Нирнбергу, који је радио од 20. новембра 1945. до 1. октобра 1946. У пресуди тог суда констатована ликвидација 700.000 жртава у Логору Јасеновац. Код нас у Србији се замагљује истина о концентрационим логорима у Хрватској. Већ крајем априла и маја 1941. године почели су да настају логори у НДХ. Законска легализација извршена је 23. новембра 1941. године, под називом „Кампови за интернирање и радове”. У почетку их је било 22, од којих су до краја рата остала само два – у Јасеновцу и Старој Градишки. Управљање камповима било је законом поверено „Усташкој служби надзора”. Први надзорник кампа био је

Катанац на истини логора Јастребарско (II дио)

18. јул 2024.

Фронтал.РС доноси вам други дио репортаже Ј. Михаjловић с освртом на нека историjска дешавања jеднога града. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. марта 2016. „Усташки логор за дjецу у Јастребарском, основан jе по налогу Анте Павелића, поглавника НДХ за дjецу Козаре.“ Тако стоjи у чланку о страдањима дjеце са Козаре обjављенима на интернет страницама саjта Удружења за истину о логорима Јасеновац. То jесте тачно, међутим, не смиjе се никако испустити да у овом логору нису била само дjеца страдалнице Козаре, већ су ту своjе кости оставили и мали Личани, Баниjци и Кордунаши, како и стоjи уклесано на споменику у Јастребарском подигнутом жртвама

Катанац на истини логора Јастребарско (I дио)

16. јул 2024.

Фронтал.РС доноси вам репортажу Ј.Михајловић у три дијела са освртом на историјске чињенице једнога града с мрачном тајном. Загребачки колодвор, чини се сређенијим од осталих старе Југе но, чим ступите на њега, иста прича. Сивило испод надстрешница квари утисак дјеломичног одржавања потпомогнутог обасјајима сунчевих зрака. Чекање, лица људи напрегнута од „кад ћу стићи“, „када поћи“, одају слику свих суморних, наизглед заспалих, аутобуских чекалишта потонулих у својеврстан временски расцјеп. Истоварени овдје, остављени и бачени, препуштени смо даљњем сналажењу. Гурајући се међу људима, вукући кофере, тражећи станицу, новце, карту за аутобус, све саме ситнице за бригу, непрестано нас прати осјећај вртложности дешавања којему не можемо побјећи, који нас баца по својој жељи,

ХАБЗБУРШКИ НЕООСМАНИЗАМ: Запад залуђује Сарајево обећањима да би НАТО проширио до Саве и Дрине

15. јул 2024.

Чиновници ЕУ Ђозеп Борељ и Оливер Вархељи, поводом годишњице догађаја у Сребреници, саопштили су да је то „један од најмрачнијих тренутака у модерној европској историји“ и запретили: „Међу нама нема места за оне који негирају геноцид, покушавају да прекрајају историју и величају ратне злочинце“. Пише: Борис Субашић Службеници актуелне „немачке Европе“ су „заборавили“ на немачки геноцидни програм према Словенима у Другом светском рату и аутентични НДХ пројекат истребљења Срба, у коме су активно учествовали многи муслимани из БиХ. ЕУ је „заборавила“ и да је Јерусалимски муфтија Хусеини долазио у НДХ да поздрави оснивање муслиманске СС „Ханџар“ дивизије од 21.000 добровољаца. Тај „заборав“ историчари описују термином „процес дугог трајања“ у коме

Празник Свете Дјеце новомученика Јастребарских и Сисачких прослављен у Карловцу

14. јул 2024.

У петак, 13. јула 2023. године, вечерњим богослужењем са петохљебницом, отпочело је празновање Свете дјеце мученика јастребарских и сисачких. Вечерњим богослужењем началствовао је Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим уз саслужење презвитера Саше Лончине и протођакона Небојше Анђића. Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки господин Герасим началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у новој капели при епархијском двору у Карловцу, посвећеној данашњим мученицима. Преосвећеном епископу су саслуживали: протопрезвитер-ставрофор Радослав Анђелић, презвитер Саша Лончина и протођакон Небојша Анђић. На почетку Литургије, епископ Герасим рукопроизвео је Игора Вукобрата, студента Православног богословског факултета у Београду, у чин чтеца. По заамвоној молитви Епископ Герасим је извршио обред освећења кољива и колача који су принесени у славу Божију

Академик Димић: Хрвати покушавају да улепшају своју историју

11. јул 2024.

Тврдње загребачких надбискупа, на челу са Јосипом Бозанићем, да су у Јастребарском и Сиску током Другог светског рата била прихватилишта за децу у којем су наводно лечени, а не логори у којима су мучени и убијани, по речима академик Љубодрага Димића покушај да се заборави и прекроји властита историја за будуће генерације Хрвата. „То је покушај да се заборави властита прошлост, да се она улепша, да се као таква популарише и да постане део свести становника у Хрватској који сада ступају на животну сцену. Ти млади ће у наредним деценијама тај наратив прихватити као истинит, а поништаваће оно што су историчари до сада о томе рекли”, рекао је Димић за

Календар геноцида: 12-22. јул 1941. године. Страдање Срба са ливањског подручја

8. јул 2024.

У шуми Копривница (Купрес-Бугоjно) на месту Кожварица 15. jула 1941. године побиjено jе 11 Срба из Ливна, претежно трговаца и имућниjих домаћина, а потом, десетак дана касниjе, на месту Мала врата, убиjено jе jош 49 Срба из Ливна, претежно чланова породица побиjених на Кожварици и Занесовићима. Неки извори указуjу да jе у шуми Копривници, на више места, побиjено 79 Срба из Ливна, али за њих 19 нису утврђена имена. Двадесетак дана након убиства др Митровића, др Зубића и судиjе Маргетића, тачниjе 12. jула 1941, на пут без повратка су поведени други Срби из града: трговци, банкари, службеници, гостионичари… После неколико дана проведених у затвору, наjвероватниjе 15. jула, побиjени су у

Парастосом на гробљу Шушњар у Санском Мосту данас је обиљежено 76 година од страдања 5.500 Срба и 50 Јевреја, који су убијени на том мјесту на Илиндан 1941. године.

Радмила Вуковић, рођена Крагуљ: ДЈЕТИЊСТВО МЕЂУ ЦРНИМ МАРАМАМА

8. јул 2024.

Моји родитељи Јово и Деса су живјели у својој кући у Санском Мосту, на лијевој обали Сане, у тада главној улици. У приземљу је отац држао гостионицу, а горе смо ми становали, брат, сестра и ја. Још у мају 1941. године Витомир Гутић, бањалучки стожерник, у свом говору позива на уништење Срба, а касније и на њихово истребљење. Тад се многи угледни Срби узнемирише и почеше ковати планове за бијег у Београд. Пошто је мој отац, по причању, био тих и повучен, рече да он неће ићи јер се није ни о шта огријешио, и тако остаде. Ипак, једне топле јунске ноћи 1941. године он је легао као и обично

Феђа Димовић (БС): „Теци реко“ осветљава део заташкане историје

7. јул 2024.

Великомученички логор Јасеновац, наше највеће гробље у коме је сатрвено више од 700.000 православних Срба, наш највећи град под земљом је симбол свеукупног страдања – Покоља* српског народа на територији злочиначке НДХ од 1941.. до 1945. Феђа Димовић; Фото: Никола Зајц / Јадовно 1941. *Покољ је систематски државни злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог Светског Рата од сране Независне Државе Хрватске на целој њеној територији, којом је обухваћено више од милион Срба који су пре 1941. године живели на том подручју, пише на почетку спота за песму „Теци реко“. Београдски синдикат опевао је геноцид над Србима у својој новој песми „Теци реко“, заједно са Павлином Радовановић, див – девојчицом