Concentration Camp Архиве - Страница 10 од 11 - Јадовно 1941.

Почетна » Concentration Camp » Страна 10

Израелски амбасадор у Хрватској: Хрватска се мора, попут Њемачке, суочити с прошлошћу

9. фебруар 2020.

Доносимо неке од кључних порука израелског амбасадора у Хрватској Илана Мора, које је изрекао у великом интервјуу за tportal.hr поводом прве године свог дјеловања у Хрватској. Нужно се суочити с прошлошћу – Постоје земље у сусједству које имају овај проблем, а присутан је и у Хрватској. Постоје људи и групе, а сматрам да се у Хрватској налазе у мањини, који би хтјели промијенити прихваћени наратив о холокаусту и усташком режиму те о кориштењу узвика ‘за дом спремни’ са свим негативним конотацијама. Желе промијенити, минимизирати, релативизирати злочине усташа и њихових сaрадника. Усташе и Анте Павелић овдје су били сљедбеници нациста и Нијемаца a понекад су били преданији у убијању Јевреја, Срба

Дневник заблуда: Српски Аушвиц као голф терен

31. јануар 2020.

Подсећајући на страдање шест милиона Јевреја током Холокауста, из меморијалног центра Јад Вашем послали су поруку „никад више“. Аутор: Слободан Малдини На свечаност су позвани бројни светски државници, али не и председник Владимир Путин. Иако подељен и у сећању на жртве, свет је исказао чврсто опредељење за искорењење антисемитизма и других расних, етничких мржњи и предрасуда. Аушвиц данас носи живо памћење на зло. Проглашен од Унеска 1979. светском баштином, данас је то место где се чува сваки изворни грађевински објекат, поједини предмет – сведочанство зла. У Хрватској и Републици Српској налазе се остаци Јасеновца – српског Аушвица, највећег концентрационог логора Независне Државе Хрватске. Формиран је 1941, а усташе су га

Изложба о хероини која је спасила 15.000 деце из логора смрти у Јасеновцу

31. јануар 2020.

Изложба посвећена Дијани Будисављевић, хуманитарки аустријског порекла која је током Другог светског рата спасила више од 15.000 деце из логора смрти у Јасеновцу, биће отворена у суботу, 1. фебруара, у Великој већници Градске куће, с почетком у 18 часова. Након Београда, Ниша и Новог Сада, изложба Министарства одбране под називом „Дијанина деца“ стиже и у Суботицу, захваљујући иницијативи Завичајног удружења Далмација из којег кажу да су се на овај корак одлучили како би заборављеној хероини одали почаст и дубоку захвалност за реализацију племените идеје. Спасити један људски живот је врло племенита ствар, а не преко 15.000 деце – каже Милорад Kураица из Завичајног удружења Далмација. – Дијана Будисављевић је била

Влади Србије упућен нацрт закона о оснивању Меморијалног центра „Старо сајмиште“

29. јануар 2020.

Нацрт закона о оснивању Меморијалног центра „Старо сајмиште“ упућен је Влади Србије на усвајање, после чега би требало да се нађе пред посланицима у Скупштини Србије, чиме је на Међународни дан сећање на Холокауст учињен конкретан корак ка реализације ове идеје старе више година. Нацрт овог закона, како је речено Танјугу у Министарству културе, се бави оснивањем установе културе која ће имати музеолошке, образовно-васпитне и научно истраживачке делатности, с циљем неговања сећања на жртве нацистичког концентрационог логора на некадашњем Београдском сајмишту, Јеврејског логора Земун и Прихватног логора Земун. Меморијални центар „Старо сајмиште“ ће радити на реконструкцији, адаптацији и уређењу постојећих аутентичних објеката у простору Меморијалног центра односно културног добра „Старо

Срби ујединили Југословене: Зашто је празан језиви Блок 17?

28. јануар 2020.

Већ 11 година празан је Блок 17 у „Аушвицу“, где су били утамничени и брутално убијани грађани Југославије. Србија је покренула иницијативу да поново уједини све бивше републике и да врати музејску поставку на место злогласног логора. Слободу у злогласном логору „Аушвиц“, који су Совјети ослободили на данашњи дан пре 75 година, дочекали су и малобројни преживели грађани Краљевине Југославије. У нацистичкој фабрици смрти остало је њих 12.000. Међутим, спомена на те људе данас у Аушвицу нема — Југословенски павиљон је празан од 2009. године. Након распада Југославије, Хрватска и Словенија су 2005. године тражиле поделу простора у Југословенском павиљону. Неколико година касније Блок 17 је затворен, али музеј ипак

К.Дубица: Обиљежавање Дана сјећања на жртве Холокауста

27. јануар 2020.

Међународни дан сјећања на жртве Холокауста данас ће бити обиљежен у Спомен-подручју Доња Градина у Козарској Дубици. Директор Спомен-подручја Тања Тулековић рекла је да ће овај дан бити обиљежен полагањем вијенаца на спомен-обиљежју жртвама логора Јасеновац и отварањем изложбе „Пробој из логора Јасеновац“, чији је аутор Дејан Мотл. Вијенац на спомен обиљежје жртвама Јасеновца у Доњој Градини ће у 9.00 часова положити посланик у Народној скупштини Републике Српске Дарко Бањац, делегација општине Козарска Дубица и друге делегације и поједнинци. Тулековићева је подсјетила да се ове године обиљежава 75 година од пробоја посљедње групе јасеновачких логораша, те ће тим поводом Јавна установа Спомен-подручје Доња Градина организовати и друге значајне активности. У

Александар Нећак: Да ли је Ефраим Зуроф још увек заокупљен послом који није у његовој надлежности, пребројавањем јасеновачких жртава?

26. јануар 2020.

Размишљам, заправо бринем, шта ли је са господином Ефраимом Зурофом, директором канцеларије Симон Визентал у Јерусалиму. Оде човек из Србије сретан да сретнији не може бити. Обећали му да ће Закон о меморијалном центру на локацији Сајмиште бити донет до краја године. Наравно не ове, оне прошле. Толико је био ван себе од среће да је извређао оне који су преживели Холокауст и онако успут на телевизији са националном фреквенцијом оптужио Србију да број јасеновачких жртава користи у дневно политичке сврхе, а ето он зна, није навео изворе, да их је било до 100 000. Већ смо месец дана у 2020. години, Закон још није усвојен, а када ће не

Велика скулптура цвета чува сећање на концентрациони логор Јасеновац у Хрватској

Удружење заточеника и потомака: Отворено писмо у вези са бројем жртава логора Јасеновац (2006)

2. јануар 2020.

Преживели заточеници логора Јасеновац питају се ко сме да има право да на себе преузме одговорност и да именује само 81 хиљаду жртава, а све остале прекрије тамом заборава. УДРУЖЕЊЕ ЗАТОЧЕНИКА И ПОТОМАКА ЗАТОЧЕНИКА ЛОГОРА ГЕНОЦИДА У НЕЗАВИСНОЈ ДРЖАВИ ХРВАТСКОЈ 1941-1945. ГОДИНЕ Број: 10/2006-1 Б е о г р а д 25.02. 2006. године Тел: 2764-942, 2645-929 Предмет: Отворено писмо у вези броја жртава логора Јасеновац Како се жртве логора Јасеновац стално минимизују, а нарочито у последње време, Удружење заточеника и потомака заточеника логора геноцида у Независној Држави Хрватској 1941-1945. године, овим путем жели да укажу на те појаве и предложе да одговарајући органи, организације, институције, удружења и други надлежни

Слободан Антонић: Ко је направио Јасеновац – фашисти или Хрвати? (2)

29. децембар 2019.

Покољ 1941-1945. није се десио као учинак два камиона увезених фашиста. И да, на делу је дубинска хрватска политичка култура и њен пројекат истребљења. Само доминацијом старчевићанске идеологије у хрватској политичкој култури може се објаснити масовно шиканирање Срба у „Троједници“ пре 1914. Ту је парола „Ко хоће да буде Србин, нек иде у Србију!“ (овде38); ту је улична будница „Удри, удри, in der Stadt, Славо-Сербом штрик о врат“ (исто); ту је „мржња на кирилицу“ (118), за коју хрватска омладина „налази највећу насладу у томе, кад може, који натпис кирилицом замазати блатом, а у самом Загребу још нечим горим“ (124); ту је мржња на „екавштину“ (126); ту је мржња на сваку помену речи „Срби“ и

Јован Пејин: Јасеновац у српској историји

27. децембар 2019.

Дванаести учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је историчар и архивиста Јован Пејин. Серијал припрема Владимир Димитријевић. Уместо увода С обзиром на чињеницу да се тема система јасеновачких логора и броја жртава у њима не тиче само појединих Срба, него целине нашег народа, и да је приликом обраде исте, веома важно имати у виду дијалошку природу потраге за истином, наш и ваш сајт се, са два питања (1. Какво је место Јасеновца у нашем историјском памћењу? 2. Шта мислите о најновијим полемикама око броја жртава у јасеновачком систему логора?) обратио низу интелектуалаца са молбом да на њих одговоре. Понављамо: „Стање ствари“

Положени вијенци за Србе страдале у првом европском логору

27. децембар 2019.

Код Спомен-костурнице у Добоју положени су вијенци у оквиру обиљежавања 104 године од интернације Срба у први организовани логор у цивилизованој Европи, у којем је 12.000 људи изгубило живот. Вијенце су положили делегација Народне скупштине Српске, помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Зоран Јањић, представници Конзулата Србије у Бањалуци, делегација града Добоја и припадници Трећег пјешадијског Република Српска пука Оружаних снага БиХ. Претходно је код Спомен-костурнице служен парастос, а у Храму Светих Петра и Павла у Добоју служен помен, чиме је почело обиљежавање 104 године од интернације Срба у аустроугарски логор у Добоју. Кроз логор у Добоју од 1915. до 1917. године прошло је више од 45.000 Срба, о чему

Протојереј-ставрофор Стојиљко Кајевић: Само жртве могу да опросте зло усташа

15. децембар 2019.

Десети учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је протојереј др Стојиљко Н. Кајевић. Серијал припрема Владимир Димитријевић. Уместо увода С обзиром на чињеницу да се тема система јасеновачких логора и броја жртава у њима не тиче само појединих Срба, него целине нашег народа, и да је приликом обраде исте, веома важно имати у виду дијалошку природу потраге за истином, наш и ваш сајт се, са два питања (1. Какво је место Јасеновца у нашем историјском памћењу? 2. Шта мислите о најновијим полемикама око броја жртава у јасеновачком систему логора?) обратио низу интелектуалаца са молбом да на њих одговоре. Понављамо: „Стање ствари“

Јасеновац – логор у којем су требали бити истријебљени Срби и Јевреји

14. децембар 2019.

Највећи број убијених у Јасеновцу, а који су поријеклом из БиХ, били су становници Поткозарја и града Сарајева. Јасеновац је топоним који се у јавном простору земаља насталих распадом СФРЈ користи веома фреквентно, а најчешће га у расправама користе ревизионисти хисторије који настоје умањити његов злочиначки обим. У оспоравању хисторијских истина иде се тако далеко да се у јавност пласирају тврдње како то уопште није био логор смрти и како су највећи злочини на том локалитету почињени након завршетка Другог свјетског рата, у вријеме Федеративне Народне Републике Југославије. Међутим, сви релевантни хисторијски налази недвосмислено свједоче како је Јасеновац био мјесто колективног ужаса за заточене и како је био дио усташког

Срби логораши страдали и од братске руке

13. децембар 2019.

Шта се наводи у саопштењу државне комисије о логору сајмиште, основаном крајем 1941. Навршило се пуних 78 година откако су први логораши пристигли у највећи немачки логор на југоистоку Европе – Сајмиште. За непуне четири године, колико је логор постојао, живот је у њему или непосредно после изласка изгубило скоро 40.000 људи, показује Саопштење 87 Државне комисије за испитивање злочина окупатора и њихових помагача, у које су „Новости“, као једине представник медија, имале увид. Саопштење је потписао председник Комисије др Душан Недељковић, универзитетски професор, 11. јануара 1946. Комисија се углавном бави историјатом логора од 1942. године, када је окончан Холокауст, и када је у већ њему убијено око 7.000 Јевреја

Опет одбили „Дјецу Козаре“: Филмски центар Србије трећи пут није подржао филм о страдању српског народа у НДХ

12. децембар 2019.

Потпуно сам разочаран, ово што се дешава за мене је скандалозно, каже Лордан. Један од најзначајнијих стваралаца југословенске кинематографије, са пројектом новог филма „Дјеца Козаре“, о страдању српског народа у доба НДХ, по трећи пут је одбијен на конкурсу ФЦС (два пута на конкурсима у категорији за дугометражне игране филмове са националном темом). И мада у образложењу за ову одлуку УО ФЦС наводи да је реч о „значајној теми која третира најтрагичније тренутке наше прошлости, из пера чувеног Арсена Диклића, и да завређује сваку пажњу“, пројекат овог филма је, ипак, опет остао без подршке. – Ограничена средства којима је на овом конкурсу ФЦС располагала комисија, као и комплексност ожививљавања епохе