Concentration Camp Архиве - Страница 8 од 11 - Јадовно 1941.

Басташић: Српском јединству и Српском свету потребан меморијални центар о српским страдањима у 20. веку

14. јун 2020.

„СРПСКО СТРАДАЊЕ У 20. ВЕКУ ЈЕ ИДЕНТИТЕТСКА КИЧМА ОКО КОЈЕ ТРЕБА ДА СЕ ОКУПИ ЦЕО НАРОД“ * Неспремни смо: Срби су гледали припреме у Југославији за парчање српског народа, па потом и распадање Државне заједнице Србије и Црне Горе, па сад гледамо отимање српског језика од стране Хрватске и Црне Горе, још се чудимо што је неко покушао да нам отме светиње и да оснује своју цркву * Српске породице које још трагају за остацима сродника несталих у рату (око 1.650 бораца и цивила) узнемирила је најава бошњачког члана колегијума директора Института за тражење несталих лица БиХ Амора Машовића да ће „11. јула ове године у Поточарима у Сребреници бити

Владимир Кецмановић: Дан мрмота титоисте Ребита

9. јун 2020.

Није истина да садашње комисије ФЦС-а цензуришу јасеновачку тему – једна од тих комисија доделила је средства пројекту „Дара из Јасеновца“. Ко стоји иза перманентне кампање „разоткривања другосрбијанске завере која онемогућује снимање филма о Јасеновцу“ Kао у српској верзији филма „Дан мрмота“, која је са платна и са телевизијских екрана прешла у стварност, у овдашњим медијима већ годинама траје перманентна кампања „разоткривања другосрбијанске завере која онемогућује снимање филма о Јасеновцу“, при чему се не допушта могућност да такав филм може да сними било ко до Лордан Зафрановић и да може да буде снимљен по било ком сценарију до по готово пола века старом сценарију Арсена Диклића. Наравно, јесте скандалозно што

Слободан Антонић: Јасеновац у Београду

20. мај 2020.

Не смемо дозволити још један геноцид у поврату, било у Српској, било у Србији. Зар не можемо да се договоримо о неколико национално кључних ствари, попут – шта је Београду Јасеновац? Шта је Београду Јасеновац? Београд, у постављеном питању, нису само власт и над-власт (колонијално-компрадорска структура), већ је то и овдашње јавно мнење, наша јавна свест. Јасеновац, такође, у 0вом питању, није само најстрашније место у људској историји (овде 106), већ су то Паг и Јадовно, Бљесак и Олуја, и све остале злочиначке станице троетапног пројекта хрватског геноцида над Србима: побити – протерати – похрватити (овде и овде). „Сећам се Београда 1941-1944“, причао је арх. Пеђа Ристић, „лешеви су тада пливали

Мајкл Фројнд о паралелама страдања нашег и јеврејског народа

18. мај 2020.

Јасеновац је балкански Аушвиц, то свет не зна. Срби се неће одрећи КиМ, као што ни Израел неће Јерусалима. Клинтонова администрација направила је велику грешку када је одлучила да бомбардује Србију. Косово је колевка српског идентитета, то је место у коме се родила ваша велика нација, баш као што су Јерусалим и Јудеја и Самарија колевке јеврејског. Ове две територије су „жива срца“ наших двају народа, тако да не могу да разумем како неко може да предложи или сугерише да се Срби одрекну Косова, или да се Израел одрекне Јерусалима, Јудеје и Самарије. Да ли би се било које људско биће одрекло свог срца? Са поносом могу да кажем да

Аустријанци избегавају да спомену Србе на меморијалној табли Диане Будисављевић. Kажу да нема места..

17. мај 2020.

„На основу досадашњих истраживања, Диана је спасавала српску децу и то би требало да буде назначено“. Диана Будисављевић, Аустријанка из Инзбрука која је током Другог светског рата задужила српски народ у марионетској Независној држави Хрватској, спасавајући српску децу из злогласних логора – гладне, исцрпљене и на ивици смрти, није заборављена ни у свом родном граду. Али, некоме је тешко да на табли са њеним именом уопште спомене Србе, а спасла је 10.000 српске деце. „Сећање никада није завршен процес“, преносе изјаву заменице градоначелника Уши Шварцл на порталу portalu tt.com , (дневне Тиролске новине које су међу најчитанијима у Аустрији). Госпођа Уши је, иначе, председавајућа Kултурног савета Града, кој је усвојио

Радош Љушић: Сава, река српских жртава из Јасеновца

29. април 2020.

Диана Будисављевић (Обексер), спасавајући српску децу, урадила је више за српство од српске и југословенске државе и свих Срба. Извор: DANAS ; Аутор: Радош Љушић , 27. априла 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Подстакнут филмом о овој племенитој Аустријанки, написах два своја доживљаја прожета највећом српском трагедијом. Систем логора, под именом Јасеновац, највеће је стратиште Срба и с највећим помором деце на свету. Плазуља, сеоце уз град Брчко, на путу према Бањалуци.

Ђорђе Бојанић: Вучић на РТС 1: ,,То је Покољ, то је геноцид!” (ВИДЕО)

26. април 2020.

Искрено, позитивно и са одушевљењем сам слушао изговорене речи председника Александра Вучића и Милорада Додика, приликом обележавања Дана сећања на жртве усташког злочина, геноцида. Свака част, коначно јасно и гласно о чему се дуго мудро ћутало или није смело да се изговори. Коначно да је један од председника Србије од 1945. крочио у Спомен парку у Сремској Митровици… и говорио јасно и гласно о усташком геноциду, злочинима, броју жртава, геноциду, покољу, уџбеницима, ћутњи. Ово је било баш потребно у времену када појединци из струке покушавају свим средствима да умање број жртава. ,,У нашим школама, уџбеницима о овом месту се мало зна. У нашим школама и уџбеницима не учи се довољно

Историјска драма „Дара из Јасеновца“ премијерно ће бити приказана 22. октобра 2020. године

25. април 2020.

Тачно шест месеци од 75. годишњице од пробоја последњих заробљеника из логора Јасеновац, 22. октобра 2020. године, биће одржана премијера филма „Дара из Јасеновца” редитеља Предрага Гаге Антонијевића и сценаристкиње Наташе Дракулић. Ово је први дугометражни играни филм о стварним и трагичним догађајима у једном од најстрашнијих концентрационих логора Европе који су оставили дубоке ожиљке у нашем народу и на овим просторима. Сниман на основу аутентичних сведочанстава преживелих логораша, први играни филм на тему логора Јасеновац, осврће се на период 1942. године када, после велике усташко-немачке офанзиве на Козари, локално српско становништво масовно завршава у концентрационим логорима. Међу њима је и дванаестогодишња Дара са својом мајком и два брата. О судбини оца не

Сандра Благић: И ове године, Богу хвала у Доњу Градину

23. април 2020.

Нема потомака, нема свештенства, нема политичара. Биће и они, само у суботу! Сунце је високо на небу. Али вјетар не дозвољава да мирно корачаш. Oпомиње. Ово је јединствена прилика да читав логор прођем, разгледам, станем поред сваке плоче да прочитам.И сваки пут је другачије, теже или лакше. Боже, како је лијепо ово мјесто.Bиди много цвијећа на хумкама на гробницама. Рај!Бијеле раде. Hа хиљаде и хиљаде њих.Као да су за сваку душу, која је мученички убијена, изникле. Не могу да их избpојим. И онда чујем као неку музику, у даљини. Па дебло које се повија зашкрипи и стресем се.Као да их чујем да говоре.„Полако, куда журиш, стани, овдје лежимо МИ.Они који

Бојанић: Jасеновац – 22. април, Дан сећања на жртве геноцида!

23. април 2020.

У Србији се 22. априла обележава Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату. Дан сећања на жртве геноцида обележава се у спомен на 22. април 1945. године кад је дошло до пробоја групе затвореника усташког логора смрти у Јасеновцу – Доња Градина. Приредио – Ђорђе Бојанић Прошло је 75 године од пробоја логораша и бега од крвника усташких, трагично је што смо скоро заборавили и изједначили жртву и џелат. Тако да ми данас, сами смањујемо број жртва усташког терора и геноцида, зар није чудно да немамо ни данас пописане жртве? ,,Холокауст је име за систематски државни прогон и геноцид над различитим етничким, верским

Потресна исповест заточенице логора НДХ

23. април 2020.

Јелена Радојичић Бухач (87) уочи 75 година од ослобађања Јасеновца: “Изгубила сам 86 рођака. Заклали ми брата, оца убили маљем. Сећам се воња смрти коју су усташе сејале”. И тада, 1941, страшно време је дошло изненада, некако се с неба сручило међу народ. Мртвих је било на сваком кораку, баш као данас када овај вирус тресе цео свет – прича, за „Новости“, Јелена Радојичић Бухач (87), преживели сведок геноцида над Србима у НДХ и заточеник Јасеновца. Пре 75 година, 22. априла, „пукле“ су логорашке жице на Сави.Бака Јелена ове дане проводи у викендици у околини Крчедина. На креденцу држи списе, сведочанства из протеклих година како је трагала за братом Илијом,

МИЛАНОВИЋ: БАЦИТИ СИМБОЛЕ НДХ

22. април 2020.

Предсједник Хрватске Зоран Милановић поручио је у Јасеновцу да ХОС-ову таблу са усташким поздравом „за дом спремни“ треба бацити, те да су они који су се под тим поздравом борили деведесетих година – борили за усташку државу, а не за овакву Хрватску. Милановић је истакао да ХОС-ову таблу, која је из Јасеновца премјештена недалеко у Новску, треба уклонити и негдје је бацити. „Tо нема везе с домовинским ратом. Онај ко мисли да се у домовинском рату под `за дом спремни` борио само за Хрватску мора знати да се борио и за НДХ, те под потпуно кривим геслом“, рекао је Милановић новинарима послије комеморације у Јасеновцу. Милановић је изразио задовољство што

Прво Србе истребити!

22. април 2020.

Павелић одлукама имитирао Фирера и Дучеа, а онда превазишао учитеље. Уз помоћ министра унутрашњих послова Андрије Артуковића и министра правосуђа и богоштовља Мирка Пука, поглавник Павелић је почео остваривање усташког програма, сачињеног још у емиграцији. Усташке власти одмах именују преке и покретне судове широм НДХ – у Загребу, Карловцу, Госпићу, Вараждину, Тузли, Бањалуци, Осијеку… Судови раде по хитном поступку и углавном доносе смртне пресуде, које се у року од три сата извршавају. Међутим, најчешће су убијали без икаквог судског поступка, не бирајући пол ни узраст жртава. Нови поредак кројили су на основу законских одредаба о расној припадности и Закона о заштити аријевске крви и части хрватског народа, који се у

Усташе у Јасеновцу починиле језиве ствари

21. април 2020.

„Имамо обвезу према себи самима, према својим породицама и пријатељима а и према будућности… Шоа (Холокауст) се догодио – дакле, може се догодити опет”, стоји у писаној изјави амбасадора Мора. Усташки режим, један од најгорих који су сарађивали с нацистима, починио је језиве ствари у Јасеновцу, поручио је израелски амбасадор у Хрватској Илан Мор. Мор је поводом сутрашњег обележавања 75. годишњице пробоја логораша из Јасеновца саопштио да је усташко вођство и његови крвници били подстакнути нацистичком идеологијом антисемитизма, расизма, национализма, верске несношљивости и мржње. „На сутрашњи дан (22. априла) се обележава 75. годишњица јуначког пробоја из Јасеновца, злогласног усташког концентрацијског логора смрти у којем су биле заточене и убијене хиљаде

Милан Басташић: У СУСРЕТ ГОДИШЊИЦИ ПРОБОЈА ЈАСЕНОВАЧКИХ ЗАТОЧЕНИКА, АПРИЛА 1945. ГОДИНЕ

21. април 2020.

Поставка Јасеновца на Цвјетном тргу у Загребу у режији СНВ – догађање се везује за датум пробоја јасеновачких логораша априла, 1945.године. Не могу да схватим, а вјерујем да ме аутори, организатори и покровитељи тих догађања не би могли увјерити у потребу, да се некаква произвољна и некритичка импровизација логора Јасеновац поставља ван Јасеновца. Не ради се овдје о презентацији докумената правне регулативе НДХ, о оснивању, функционисању и по њима о сврси постојања и дјеловања тога логора. Напомена: Овај прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб , априла мјесеца 2012. године Не ради се о приказу – изложби кољачких ножева, маљева, жељезних шипки, мацола којима су службене „постројбе НДХ“ кроз