Седамдесет девет година од усташких злочина у Рашкој гори и Раштанима

На католички Божић, 25. децембра 1944. године, усташе су у селима Рашка Гора и Раштани у околини Мостара на звjерски начин убиле 117 српских цивила, међу коjима jе био и велики броj дjеце.

На данашњи дан приjе седамдесет девет година, око 5.00 часова уjутро Хрвати из Деветог усташког здруга, коjи су били углавном из околних мjеста, на сопствени празник мира и љубави, похрлили су да сатру српско православно становништво – од дjеце у колиjевци до немоћних стараца

У истраживањима потомака жртава из Рашке Горе, дошло се до прецизних података поименично за 74 жртве побиjене 25. децембра 1944. године.

Са жртвама из мjеста Раштани, на таj датум укупно jе било 117 жртава. У осталим догађаjима у Другом свjетском рату и геноциду над Србима страдало jе jош 16 Јањића из Рашке Горе.

Раниjа истраживања свjедоче, да jе 30 Јањића из Рашке Горе угурано у jедну шталу и спаљено, а од укупног броjа жртава из тог села било jе 24 дjеце до 10 година.

Сличну судбину на исти датум доживjели су и Срби у мjесту Раштани коjе се налази неколико километара ближе Мостару, а коjе jе практично данас његово предграђе на десноj обали, са сjеверне стране града.

Посебно тешку судбину доживио jе Јово Крзман коjи jе из непосредне близине, сакривен, гледао како му убиjаjу шесторо дjеце, а затим и жену Мару. Наjмлађи Ристо ниjе имао ни jедну пуну годину. Укупно jе тада у Раштанима страдало 43 особе, од коjих 14 дjеце до 15 година.

Страдање Рашке Горе, коjа се у периоду послиjе Другог свjетског рата обновила и како-тако наставила живот, настављено jе 25. маjа 1992. године и од тада у Рашкоj Гори више нема Срба.

Наставак злочина, протjеривања и уништавања српског народа из долине Неретве оставило jе жртве и у Рашкоj Гори, док jе већина од око 100 приjератних становника, не вjеруjући након свега комшиjама, прво избjегла на лиjеву обалу Неретве, а затим и даље у источну Херцеговину и друга мjеста избjеглиштва.

Данас jе ово мjесто пусто, без Срба и било какве инфраструктуре, а некадашњи домови постали су гомила камења коjа сваке године све више зараста у растиње.

У љетном периоду Јањићи расути по свиjету дођу до некадашњих домова и парастосом на гробљу одаjу почаст прецима.

Извор: СРНА

Везане виjести:

САМИ СМО КРИВИ: „Зашто негуjемо културу заборава?“

Злочин хрватских усташа над Србима херцеговачког села Љубљеница

Стравичан покољ Срба 1941. у Драчеву код Чапљине

Сећање jе пут поштовања коjим треба да идемо – изложба “Пребиловци” свечано отворена у КЦНС

ЈАДОВНО ХЕРЦЕГОВИНА

 „Овај пројекат је суфинансиран из Буџета Републике Србије – Министарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.