Сећање је пут поштовања којим треба да идемо – изложба “Пребиловци” свечано отворена у КЦНС

Изложба историјских фотографија “Пребиловци”, аутора Предрага Лоза и Драгослава Илића, студената историје Филозофког факултета из Бањалуке, свечано је отворена на Трибини младих Културног центра Новог Сада. На отварању, посетиоцима су се осим аутора, обратили и заменик председника Скупштине града Новог Сада, Мирослав Илић, председник удружења Јадовно 1941. из Бањалуке, др Душан Басташић и Миленко Јахура, председник српског националног друштва Пребиловци.

Након више од седамдесет година први пут је организована оваква изложба, број окупљених посетилаца рекао је више од хиљаде речи. Културни центар Новог Сада још једном је показао колико је важно сећати се свих жртава и тим сећањем одати поштовање за невино и мучно страдање неколико хиљада Срба.
Пребиловци су српско село у Јужној Херцеговини и налазе се на ободу реке Неретве у општини Чапљина. Мало је насеља у Босни и Херцеговини који имају тако бурну историју као што има ово насеље. У Другом светском рату од 1000 становника, рат је преживело само 172. У грађанском рату 1992. године, становништво из Пребиловаца је протерано, а село запаљено. Заменик председника Скупштине града Новог Сада Мирослав Илић рекао је да наш народ треба да се сети свих жртава које су невино страдале и тако мученички изгубиле свој живот.

- Ниједан европски народ у 20. веку није доживео толико велика страдања, а са друге стране није у толикој мери потценио и заборавио на жртве као што је то учинио српски народ. Узроци великог броја проблема које данас имамо, можемо и ту пронаћи. Наш народ треба да се сећа сваке жртве која је невино страдала, јер на тај начин одаје им почаст – казао је Илић.

У Другом светском рату село је израсло у симбол страдања српског народа у такозваној Павлићевој Независној Држави Хрватској. Бацањем деце и њихових мајки у јаму Голубинку код Шурманаца убијено је око 600 становника овог села. У истом месецу на више од 40 места убијено је још више од 200 људи из села које је пред Други светски рат имало око хиљаду становника. У Пребиловцима су, тада, потпуно уништене 52 породице а 36 огњишта је угашено. Страдање су преживела само 172 становника. Један од аутора изложбе, Предраг Лозо, захвалио се Културном центру Новог Сада, што је отворио своја врата за ову изложбу и на тај начин упознао јавност о страдању о којем се мало говори, а које је великих размера

- Бавећи се и посматрати историју, истовремено је и благодет и проклетство. У њој су мученик и херој браћа близанци. Бавити се нечим што подразумева културу сећања, није ни мало лако, али у последње време отварају се могућности да то сећање историчари прошире и да се начине искораци како би шира јавност била упозната – рекао је Лозо, додавши да Нови Сад отворен град и да обраћа пажњу на све невине жртве српског народа.

Већина јама у којима су страдали Срби је1961. године забетонирано, а поред њих је Савез бораца подигао споменике, у виду белих, гранитних стубова, са натписима на латиници, на којима су помињане убијене жртве фашиста или усташа у лето 1941. године, без помињања броја и националности жртава. Пребиловци су обновљени, али жртве су остале у јамама. Од 1974. године, родбина жртава је почела организовано, на датуме страдања, у колонама аутомобила да посећује јаме. До 1990. године, свештеницима није дозвољавано да на тамо служе парастосе. Пред педесету годишњицу од страдања у Независној Држави Хрватској, српски народ је почео да скида бетонске оклопе, са три велика стратишта. Извађене су кости око 4000 Срба, страдалих у усташким погромима 1941—1945. Поред костура и предмета жртава пронађени су тада докази мучења. Др Душан Басташић и Миленко Јахура захвалили су се свим посетиоцима који су дошли да погледају ову изложбу, рекавши да то доказује како грађани ипак не заборављају, али да је потребно то сећање преносити на нове генерације.

Ова изложба заједнички је пројекат Културног центра Новог Сада и Удружења грађана Јадовно 1941. из Бањалуке. Сви заинтересовани изложбу могу погледати до 23. новембра на Трибини младих новосадског Културног центра.