Запис о топониму Ћирина кућа

tl_files/ug_jadovno/img/stratista/prebilovci/cirina-kuca.jpgНа великим географским картама, чак и на оним војним што их зову специјалке, топоним Ћирина кућа у атару села Пребиловци узалуд ћете тражити. Нема га ни у историјским књигама. То је један од десетак топонима на подручју Пребиловаца који су име посудили или од имена или од презимена људи овог старог насеља. 

Сухића или Екмечића градина, топоними којих има на картама, свједоче поред осталог о старости насеља на подручју данашњег села Пребиловци. Топоним Ћирина кућа постоји у памћењу људи. И ваљало би слово о овом топониму пренијети из памћења људи у књиге које имају амбицију да младе нараштаје, што расту на том парчету земље који зову "вериге свијета", поуче шта се збива са човјеком и његовим када у другог човјека и његове уђе зло.

Ћирина стварна кућа, која је заслужна за име топонима, мада је рушевина, још увијек одољева зубу времена. Смјештена са десне стране пута на излазу из Пребиловаца ка засеоку Грлић скоро је невидљива. Опасало је шибље. С напором, пузећи испод драче и вишегодишњих шипака, стигосмо пред кућу. Зидине још одољевају времену. На зидовима једне од двије просторије у које се улази из дворишта остао малтер. На ластавици зараслу у бршљан неколико комада цријепа. Све је урушено али је још увијек видљиво дјело домаћинске руке. Окућница је доста пространа и да се примјетити, премда је минуло више од пола вијека, да је била добро испланирана. На пристојној даљини од некадашње стојне куће трагови грађевина- штала и торова. На сваку страну урушени трагови зидова које овдје зову дувари. Башчице земље од неколико квадрата за струк купуса расштике, главицу лука, чокот винове лозе а око њих огромне количине камена. Дувари. Све ово, ипак, доживљава се као споменик човјеку. Јер сваки овај камен око Ћирине куће прешао је преко његових или рука његових предака. И стајао је на свом мјесту до 4. августа 1941. године. 

tl_files/ug_jadovno/img/stratista/prebilovci/ciric-tripko.jpg

Трипко Ћирић

У књизи професора доктора Новице В. Војиновића "Српске јаме у Пребиловцима - Геноцид хрватских клероусташа над Србима у Херцеговини" на тридесет и једној страници објављен је списак жртава из Пребиловаца. То је, колико се зна, најкомплетнији попис убијених житеља Пребиловаца 1941. године. Попис је рађен по домаћинствима а објављен је азбучним редом са презименом, очевим именом и именом жртве, у случају удатих жена-жртава забиљежено је и њихово дјевојачко презиме. Овај јединствени попис носи и податке о старости убијених, датум хапшења (Војиновић је користио термин датум одвођења) као и датум и мјесто погибије са описом карактеристичних случајева мучења и убијања невиних њуди. На страни 466 читамо да је Ћирић Трипко, покојног Саве, нађен у Долу испод села 5. августа 1941. године "заклан са сином у наручју". За његове кћерке: Стану (26), Јоку (21), Дару (19) и близанкиње Саву и Радојку (17) пише да су "силоване и бачене у јаму". Супруга Стана (рођена Надаждин) и још четири кћерке Трипка Ћирића - Ћире, Стоја (14), Славојка (10), Неђа (8) и Ангелина (5) скончале су живот у јами. Све су убјене у истом дану 6. августа 1941. године. Ћирин син, сазнајемо захваљујући овом попису становника Пребиловаца, звао се Слободан и 5. августа 1941. године био је стар само три године.

 

05.03.2014. Душан Басташић и Васо Булут пред кућом Трипка Ћирића - 05.03.2014. Dušan Bastašić i Vaso Bulut pred kućom Tripka Ćirića

05.03.2014. Душан Басташић и Васо Булут пред кућом Трипка Ћирића

У љетној спарини, тачно 65 година послије насилног и у историји незабиљеженог злочина над читавим једним селом, напуштамо топоним Ћирина кућа. Уз снажно доживљено које тек треба описати (да ли ће то бити могуће учинити (!?), јер ријечи су овдје, као и човјек, немоћне да искажу или опишу сву ширину и дубину трагике Пребиловаца), у дигиталној камери носимо слику Ћирине куће. И питање са лица мјеста; када ће се на овом топониму заштити рушевина таквом каква је данас и поставити обиљежје да је ту живјела дванаесточлана фамилија Трипка Ћирића Ћире чији су се трагови затрли 1941. године заједно за још 50 фамилија из Пребиловаца. Дилема да ли то треба учинити није присутна. Међутим, у дилеми смо ко то треба учинити у селу са чијег су огњишта, у посљедњем рату, људи протјерани а куће запаљене. Малобројни су и немоћни они што су се вратили на родно огњиште.

------

* Топоними на подручју Пребиловаца који носе име по презимену или имену људи који су овдје живјели кроз вријеме и вијекове: Сухића градина, Екмечићева градина, Гојанов до, Јеврин кук, Ласоханов гроб, Миликића бус, Крунуша (јаруга), Ждракановића јаз (три топонима у Хутову блату). О средњевјековним градовима на Сухића и Екмечића градини постоји легенда о двоје младих о чијој несрећно завршеној љубави и данас свједочи Ђевојкин гроб на Дијелима

Алекса Драгић

 

Извор: ПРЕБИЛОВЦИ.НЕТ

 

Везане вијести:

Немања Девић: Место српског васкрса

ПРЕБИЛОВЦИ