arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Ković: Posjećivati Srbe u Hrvatskoj, srpske svetinje i stratišta

20. septembar 2025.

Istoričar Miloš Ković rekao je da je srpski narod najstrašnije stradao u Hrvatskoj i da je za preostale Srbe veoma važno da njih i tamošnje svetinje posjećuju sunarodnici iz Srbije i Republike Srpske. – Da biste razumeli prošlost morate da dođete na lice mesta da vidite sopstvenim očima. Mi se i dalje nalazimo pred velikim zadatkom tumačenja, razumevanja genocida koji je na tim teritorijama pogodio srpski narod od 1941. do 1945. godine – objasnio je Ković, koji je tokom ljeta obišao mnoga mjesta u Hrvatskoj. Ković je rekao Srni da je dugo odbijao misao da bi trebalo da dođe u krajeve iz kojih su Srbi protjerani jer čovjek po prirodi

Ković: Tompsonov koncert pokazao lice većinske Hrvatske

8. jul 2025.

Hrvatska otvoreno slavi jedan pokret i ideologiju koji su na najbrutalnije načine uništili srpsku djecu, žene, starce, muškarce, rekao je istoričar Miloš Ković povodom zagrebačkog koncerta Marka Perkovića Tompsona. „To je ideologija koja stoji iza jednog od najstrašnijih genocida u istoriji Evrope i svakako najstrašnijeg genocida koji je srpski narod podneo. To se danas slavi u Hrvatskoj na ovako masovan način. Ali, posledice mogu da budu pozitivne u smislu gubitka poslednjih jugoslovenskih iluzija među Srbima“, naveo je Ković. Ković je istakao da je ovim koncertom u masovnim razmerama strašno izgledala obnova ustaških ideja i ikonografije, a time se i jasno pokazalo proustaško raspoloženje većinske Hrvatske. „Dovoljno je pročitati tekstove pesama

AUDIO: Miloš Jovanović i Ivana Krstić: Međunarodnopravni status NDH

8. novembar 2023.

U emisiji NAUČNI SKUPOVI, možete slušati izlaganja Miloša Jovanovića i Ivane Krstić „Međunarodnopravni status NDH“ s konferencije „Pravni poredak Nezavisne Države Hrvatske“ koja je održana 30. marta 2017. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu. Miloš Jovanović i Ivana Krstić smatraju da pitanje da li je NDH bila država sa stanovišta međunarodnog prava, nosi sa sobom izvesne političke i pravne posledice. Naime, ukoliko se može smatrati državom, onda i aktivnosti preduzete tokom njenog postojanja povlače mnogo veći stepen odgovornosti. S druge strane, ukoliko se pokaže da je NDH bila samo instrument sila Osovine, u tom slučaju glavnu odgovornost za akte snosi okupator. Autori ističu da su dugo postojala dva oprečna mišljenja

Zorica Gojković: Zločin im je religija

8. jun 2023.

Povodom godišnjice stradanja stanovnika Plužina i Pive, u junu 1943. godine. Užas svjetskog rata ne zaobiđe ni Crnu Goru. Od trinaestojulskog ustanka 1941. godine u Pivi se smjenjuju vojske i vlasti. Svaki novi dan, nova neizvjesnost. Vodi se bitka za puko preživljavanje. I ništa nije sigurno osim smrti koja vreba iz svake doline, od dušmanske i bratske ruke, iz prazne vreće, bolesti, surovih zima i gladnih vukova. Dođoše neka mnogo zla vremena. Kao da su popustili kalauzi Ada pa sva satanska sila sa svim činovima pokulja napolje i kidisa na sve što ima simbol krsta. Piva vida rane i broji grobove od raznih vojski, sa raznim kapama i simbolima. Svi

DOKUMENTA OZNE NEDOSTUPNA I POSLE 80 GODINA: Peticiju kojim se traži otvaranje arhiva potpisali Matija Bećković i Dušan Kovačević

9. septembar 2022.

Neki od najpoznatijih domaćih istoričara i javnih ličnosti u Srbiji inicijalni su potpisnici peticije Udruženja „U ime naroda za slobodnu Srbiju“, kojom se traži jednak pristup građana istorijskoj građi Službe bezbednosti sa koje je skinuta oznaka poverljivosti. Iza peticije „Jednak pristup za sve“ prvi su stali akademik Matija Bećković, prof. dr Ratko Ristić, prof. dr Leon Kojen, dr Kosta Nikolić, prof. dr Predrag J. Marković, dr Bojan Dimitrijević, prof. dr Čedomir Antić, prof. dr Jovica Trkulja, prof. dr Miloš Ković, akademik Dušan Kovačević, prof. dr Radoš Ljušić, istoričar Goran Davidović, Miloš Pavković, dr Srđan Cvetković i dr Nemanja Dević. „Zahtevamo od zakonodavnih organa i državnih institucija da se odredbe zakona

Ković: Recidivi najstrašnijih ideologija u EU preporučljivi

29. jul 2022.

Istoričar Miloš Ković izjavio je da su recidivi najstrašnijih ideologija kao što su neofašizam i ustaštvo, u EU ne samo dozvoljeni već i preporučljivi, ali i naglasio da srpski prioritet mora biti utvrđivanje činjenica o genocidu. On je istakao da je sve što se dešava u Hrvatskoj u vezi sa oživljavanjem ustaštva samo nova potvrda da će zločini kada nisu kažnjeni najvjerovatnije biti i ponovljeni, te dodao da je pitanje da li je Hrvatska ikada prošla kroz proces denacifikacije ili deustašizacije. – Riječ je o jednom širem procesu obnove nacifašističkih, ali i ustaških ideja koje vidimo, ne samo u Hrvatskoj, već i u Ukrajini, dijelu baltičkih republika, pa i u

Podrška profesoru Koviću: Učili ste nas važnosti spoznaje ko smo!

15. mart 2022.

Ponosna sam na svaku ocjenu i svaki naš ispit, a šta je ispit nego razgovor dva prijatelja. Ponosna sam na one desetke, na ona predavanja koja su bila drugačija i inovativnija. Nisu to bila puka čitanja sa papira, niti „jedva čekanje“ da izađete iz učionice, to su bile debate kroz koje bi za dva sata ni ne znajući prelazili i knjigu od 300 stranica. Piše: Svjetlana Samardžija Dragi profesore, Republika Srpska je bila i biće vaša druga domovina. Toliko je dobrih ljudi, prije svega, pa onda istoričara izašlo ispod vašeg pera istine, pera istorije. Vaši su nas časovi učili i o umjetnosti, i o književnosti i o istorijskim tokovima i

Tribina o slučaju Ković: Profesori traže nezavisnu komisiju

17. decembar 2021.

Na tribini je govorio i Nenad Anžel koji je istakao da je sa odelenja za istoriju proteran samo zato što je za mentora na doktorskim studijama izbarao Miloša Kovića. Filozofski fakultet je mesto gde mora biti rešen problem sa izborom prof. dr Miloša Kovića u zvanje redovnog profesora. Na odeljenju za istoriju mora se raspisati konkurs za redovnog i mora se formirati nepristrasna komisija koja bi realno ocenila da li je prof. Ković ispunio uslove da bude biran u ovo zvanje. Sve drugo bila bi zloupotreba. Ovo je rekao profesor istorije na Filozofskom fakultetu i akademik Ljubodrag Dimić na tribini pod nazivom „Slučaj profesora Kovića: Zašto se na Filozofskom fakultetu

KOVIĆU DATI ZAŠTITU: Profesori Filozofskog fakulteta UB pružili podršku kolegi

1. decembar 2021.

Ukoliko profesor Miloš Ković bude izbačen sa Filozofskog fakulteta, umesto da bude izabran za redovnog profesora, to će biti problem ne samo za ovaj fakultet, već i za ceo Univerzitet u Beogradu (UB). Ne smemo dozvoliti da ideološki i politički stavovi budu prepreka za nečije napredovanje, niti se sme dopustiti da nečija samovolja bude važnija od procedura. Ovo je poruka grupe profesora Filozofskog fakulteta koji su u utorak govorili na tribini „Slučaj profesora Kovića: ima li diskriminacije i progona na Filozofskom fakultetu“ u organizaciji studenata UB. Profesori Slobodan Antonić, Vladimir Vuletić i Smilja Marjanović Dušanić podržali su Kovića i istakli da bi dekan Filozofskog fakulteta Danijel Sinani i rektor UB

Miloš Ković: Došao je red i na mene, lažni autoriteti me ne žele na fakultetu!

21. novembar 2021.

U najnovijem izdanju emisije „Bez ustručavanja“ gost je bio profesor Miloš Ković. Ković je meta napada svojih kolega na fakultetu koji ga diskriminišu zbog iznetih politickih stavova. Ković tvrdi da ispunjava sve uslove da bude izabran za redovnog profesora na Filozofskom fakultetu, ali da mu dekan nudi reizbor za vanrednog profesora. U tom statusu profesor Ković je 16 godina i to što dekan ne želi da formira komisiju koja bi ispitala da li on ispunjava ili ne ispunjava uslove jeste jedna vrsta ucene. Ković je u svojoj poslednjoj knjizi opisao odnos velikih sila prema Srbiji kroz vekove. Različite drzave ali i paradržavne organizacije uticale su na sudbinu srpskog naroda. Kroz

Konzumacija Borisa Miloševića

12. septembar 2021.

Moj najjači utisak ovogodišnjih odvojenih, u odnosu na prošlogodišnje zajedničke, proslava „Oluje” i pomena srpskim žrtvama u Gruborima je već pomenuta Plenkovićeva izjava „da je ta simbolika konzumirana prošle godine”. Koliko je prošle godine snažno odjeknula vest da će potpredsednik Vlade Hrvatske iz srpske zajednice, Boris Milošević, učestvovati na proslavi 25. godišnjice „Oluje”, koja se u toj državi slavi kao „Dan pobjede i domovinske zahvalnosti”,  toliko je ove godine,  s nešto blažim intenzitetom, odjeknula i vest da isti čovek neće učestvovati na proslavi 26. godišnjice te akcije. I, na sramotu svih prognanih Krajišnika i većine Srba koji su ostali ili se vratili u RH, pojavio se „zlosrećni” Milošević na proslavi

Ković: Istoričari protestuju zbog umanjivanja broja ubijenih u Jasenovcu

11. septembar 2021.

Članovi SANU, profesori savremene nacionalne istorije na univerzitetima u Srbiji i Republici Srpskoj uputili su javnosti protestno pismo zbog umanjivanja broja žrtava Jasenovca u vodećim medijma u Srbiji, rekao je Srni istoričar Miloš Ković, jedan od inicijatora tog pisma, uz poruku da licitacija brojem žrtava ne dolazi u obzir. Ković je istakao da su se u javnosti Srbije u proteklih nekoliko dana suočili sa pravom medijskom kampanjom koja se vodi u najvećim i najuticajnijim medijima. „Uglavnom takva vrsta vesti dolazi iz Tanjuga, koji je sada privatizovan, kao i iz RTS-a, Politike i ostalih velikih medija koji koriste Tanjugove vesti“, rekao je Ković. Ković je naveo da je protestno pismo pokrenula

Nikola N. Živković: O nekim Jevrejima i njihovom pogledu na stradanje Srba (i Rusa)

4. septembar 2021.

Srbi se ubrajaju u narode koji su poslednjih nekoliko vekova mnogo stradali. Marek Edelman, kao Jevrejin, izgleda želi da njegov narod i ovde zauzima istaknuto, prvo mesto. Nikola N. Živković (Foto: Sonja Rakočević) NAPOMENA: Ovaj prilog je prvi put objavljen 12. 3. 2021. Ponedeljak, 2. avgust 1993. Najzad sam oko ponoći našao vremena da pregledam štampu. Među retkim nemačkim važnijim novinama, gde može da se nađe pokušaj objektivnog izveštavanja o građanskom ratu u Jugoslaviji, nalazi se „Frankfurter rundšau”. U članku od 31. jula 1993. stoji izjava Mareka Edelmana: „Od Aušvica ka Sarajevu ili: O kukavičluku Zapada… Činjenica jeste da je reč o bivšim komunistima koji sprovode ove metode u ime

Ković razobličio Kurtija: Ako ćemo o genocidima na Kosovu, bilo je to ovako!

21. jul 2021.

Ako bismo hteli da budemo cinični, primećuje Ković, trebalo bi da kažemo da je istorija albanskog naseljavanja na Kosovo i Metohiju počela genocidom nad Srbima i ostalim hrišćanima a da se, kako vidimo, tako i završava. Aljbin Kurti je zamenio teze jer je trebalo da govori o genocidu Albanaca nad Srbima kroz istoriju, a ne o srpskom genocidu nad Albancima, kaže istoričar Miloš Ković nakon poslednje runde dijaloga u Briselu gde je Priština od Srbije zahtevala da prizna genocid nad Albancima u tri perioda, 1878, 1912, i 1999. godine. Ako bismo hteli da budemo cinični, primećuje Ković, trebalo bi da kažemo da je istorija albanskog naseljavanja na Kosovo i Metohiju

„Srbi Banije u koncentracionom logoru Mauthauzen“ Miloša Bajića

8. jul 2021.

Podsjećamo da se pojavila za istoriju srpskog naroda Banije izuzetno vrijedna knjiga: „Srbi Banije u koncentracionom logoru Mauthauzen“, autora Miloša Bajića, pjesnika i među prognanim Srbima u Srbiji istaknutog kulturnog poslenika. Srpski narod, do građanskog rata u Hrvatskoj devedesetih godina većinski narod Banije, dugo je muku mučio sa sređivanjem popisa svojih stradalnika – boraca ili žrtava ratova u 20. vijeku. Tek u drugoj njegovoj polovini istraženo je i ubilježeno mnogo toga što je trebalo da se radi i ranije uradi. I to što je urađeno, urađeno je zahvaljujući prije svega entuzijazmu pojedinaca. Ali, da ne idemo sad u tu dugu, tešku i komplikovanu priču. Knjiga Miloša Bajića, čiji je izdavač

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA