arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

13 година од смрти бившег председника: Милошевић први упозорио на зло које прети свету

Поводом 13 година од смрти бившег председника: Како је у Хагу бранио Србију, себе и целу планету. У процесу столећа говорио о предстојећој експлозији тероризма потпаљеној на КиМ Није осуђен за злочин и геноцид. Није свој народ и отаџбину оптеретио овереним печатом кривице. Нема тог печата! Слободан Милошевић председник Србије и Савезне Републике Југославије, деведесетих, није оставио тај терет свом народу, али га и даље разапињу. Не због њега самога, већ због ововремених српских лидера који се сударају са готово истим неманима са којима се сударао и он. Време у којем је добијао битке, а рат, може се рећи, још траје коинцидира са његовим добом. Његова пророчка упозорења тек се

Николић са Милошевићем лице у лице: Игноришу жртве, вријеђају породице

Тамо се ових дана клицало ОВК, а албански представници, чак и један министар из њихових редова, кажу да то није ништа страшно и да те пароле нијесу уперене против никога у Црној Гори. Како нијесу, када у Црној Гори има војника који су се током деведесетих година на Косову и Метохији борили против албанских терориста и који су у тој борби изгубили некога свога или су били свједоци њихових злочина, каже Николић Актуелни режим у Црној Гори игнорише жртве ратова из 1990. и 1999. године и према њима се понаша као да не постоје. Све пријаве које смо специјалном државном тужилаштву и осталим правосудним службама поднијели задњих десетак година остале

Taња Тулековић: Сјећање Милке Сумрак

 Милка Сумрак (1926–2008.), рођена у селу Демировац, 1  преживјела је Покољ на Млади Божић 2 1942. године. Ожиљак тог страдања није био само физички, већ и пуно дубљи, емотивнији. Своје сјећање подијелила је са једним јасним циљем, а то је да се истина о страдању Срба на подручју Козаре и Поткозарја за вријеме Независне Државе Хрватске што боље документује, што даље чује. Њена мисија је испуњена: страдање њене породице, па и ње саме забиљежено је, документовано је и публиковано, те доступно широким масама истраживача ове теме. Аутор: Taња Тулековић, Виши кустос, ЈУ СП Доња Градина; [email protected] УДК 341.485:929Сумрак М. Кључне ријечи: село Демировац, село Драксенић, Козара, логор Јасеновац, усташе Милка Сумрак (р.

ПЛЕНКОВИЋЕВА ИЗЈАВА БЕСТИДНА

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић осудио је као „бестидну“ изјаву хрватског премијера Андреја Пленковића на божићном пријему Српског народног вијећа у Загребу о „великосрпској агресији“ и да је „реинтеграција Срба једна од највећих оставштина првог предсједника Хрватске Фрање Туђмана“. „Замислите каква је то бестидност да на прослави Божића, међу оно мало Срба што их је остало у Хрватској, изговорите да је Туђманова највреднија оставштина реинтеграција Срба. Само не знам да ли Пленковић притом мисли и на оних 220.000 наших несрећника из `Олује`“, рекао је Дачић за „Вечерње новости“. Поводом Пленковићеве изјаве да је истина кључна за помирење и да се она односи на то да је Хрватска „била жртва

Вук Драшковић Фото: Александар Анђић

Хрватска: Драшковић – „књижевни четник“

Загребачка промоција новог романа Вука Драшковића „Александар од Југославије“ изазвала је жестоке осуде бројне хрватске деснице и портала, а Драшковић је назван особом која је хтјела да буде „већи четник од Милошевића“. Вук Драшковић (Фото: N1, архива) „Књижевни четник“, како десни портали називају Драшковића, представио је у загребачком биоскопу „Европа“ књигу о краљу Александру Карађорђевићу, а промоцији су присуствовали, према наводима тих кругова, „малобројни Срби и Југословени“. Драшковић је, наводно, више говорио о, за њега, „непрежаљеној Југославији“, што је посебно изиритирало десничаре. „Ако је ово што сада имамо слобода и срећа које нам Југославија није дала, онда је Александар био велики грешник. Ја, међутим, не мислим да је ово данас

Браћа Трифковићи граде спомен-капелу на Чемерну

У знак сјећања на 32 невине српске жртве страдале 10. јуна 1992. године у нападу муслиманских војних снага на село Чемерно код Илијаша, петорица браће Трифковић покренула су иницијативу за подизање спомен-капеле у овом селу чија је изградња у току. Иницијатива је покренута уз благослов Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског Хризостома и уз сагласност општине Илијаш, а парох илијашки Божидар Тановић каже да је изградња спомен-храма у поодмаклој фази и да је највјероватније да ће до 10. јуна идуће године највећи дио радова бити успјешно приведен крају. „Браћа Трифковић, од којих четворица живе и раде у Аустралији, а један у Бијељини, су заједно са браћом Србима скупили одређена средства за изградњу

Милошевић: Понижавање ученика Православне гимназије

Посланик Самосталне демократске српске странке /СДСС/ у Хрватском сабору Борис Милошевић упозорио је на нападе и увреде којима су изложени ученици прве Православне гимназије у Загребу. Милошевић је упознао саборске колеге о најновијем нападу на ученика загребачке Православне гимназије, који се догодио у аутобусу од школе ка граду. Ученика је гађала храном и понижавала група тинејџера. „Можете рећи: `Шта ту има више од вршњачког показивања мишића?` Међутим, ученици те гимназије то стално доживљавају, стално се догађају инциденти, провокације, сексизам према ученицама, било је и физичких напада, каменовања“, истиче Милошевић. Он напомиње да се у Хрватској непрестано ствара клима у којој је Србе пожељно вријеђати и пријетити им, јер се то

jadovno_dan-sjecanja-2012_01-007.jpg

Биљана Живковић: „Јадовно“

Јадовно, српско стратиште у НДХ, први логор за жене и децу у Европи у Другом светском рату Велика хумка српског рода! Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 16. априла 2016. године. Болна тескоба притиска човека, као да се туга мученика Јадовна увукла у напуштене стазе, у сваки камен, траву личку. Језива тама смрти и потмулост усташког злочина осећа се на сваком кораку у подножjу Велебита Срби су народ коjи скупо плаћа заборав. Истребљењем!! Комплекс логора Jадовно jе прво српско стратиште у усташкоj држави, настало одмах после 10. априла 1941, након проглашења НДХ. Ту jе први концентрациони логор за жене и децу у Другом светском рату у покореноj

Милош Тимотијевић – четници, партизани и злато

Историчар Милош Тимотијевић у разговору за „Печат“ указује на открића до којих је дошао истражујући судбину новца и злата у Југославији током Другог светског рата. Ко је колико новца и злата опљачкао и отео, ко је колико новца и злата од кога добио. ИСТОРИЧАР Милош Тимотијевић (Чачак, 1969) студије историје завршио је на Филозофском факултету у Београду 1996, где је и докторирао 2011. године, с тезом Модернизација балканског града у доба социјализма: Пример Чачка и Благоевграда (1944–1989). Од 1997. ради у Народном музеју у Чачку, где је 2015. заслужио звање музејског саветника. Главна подручја његових научних интересовања обухватају друштвену и културну историју Србије у XX веку, војну и политичку историју

Милош Ковић

Ковић: У једном вијеку Срби жртве три геноцида

У оквиру манифестације „Дани Српске у Србији“, у крипти Храма Светог Саве у Београду, представљен је пројекат „Душу нијесу убили“ који описује страдање и истребљивање српског становништва у 20. вијеку у БиХ. Изузетно посјећеној промоцији присуствовали су, између осталих, и викарни епископ патријарха српског Стефан, предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта, академик Војислав Максимовић и представници удружења логораша. О пројекту, који се састоји од истоименог документарног филма и књиге новинарке Мире Лолић Мочевић и монографије „Затирање Срба у Босни и Херцеговини у 20. вијеку“ декана Филозофског факултета у Источном Сарајеву Драге Мастиловића, поред аутора, говорио је и историчар Милош Ковић, који је истакао да

Никола Н. Живковић: Утисци са трибине посвећене Космету или да ли ће нам Руси помоћи?

Моја Русија биће она, када ће већински народ слободно моћи да каже „ми смо Руси“. Зато нисам нимало сигуран да ће Путинова Русија да помогне Србији. У седам увече, 1. септембра 2018, био сам у Свечаној сали београдске општине Стари град (Македонска 42). Присуствовао сам трибини посвећеној будућности Космета. Сала може да прими четири стотине људи и била је готово попуњена. То је за мене било прво пријатно изненађење. Организатори скупа јавили су о том догађају свега два дана раније. Сем тога, дан је био веома топао, па сам се и из тих разлога прибојавао, да можда сала неће бити добро посећена. На трибини под називом „Против издаје! За Косово

Богдан Петковић

Богдан Петковић: 135 дана Јасеновца

Ратни пут бившег СКОЈ-евца, партизана и логораша: Богдан Петковић, пензионисани официр ЈНА, био је током живота и њемачки заробљеник и Титов партизан, а своје дане у усташком логору Јасеновац овјековјечио је у књизи „Сто тридесет пет дана у логору Јасеновац“. Неколико је животних ситуација у којима сам могао изгубити главу, уз остало и у Јасеновцу, присјећа се Богдан Петковић, пензионисани потпуковник ЈНА и аутор књиге „Сто тридесет пет дана у логору Јасеновац“, свога бурнога живота. Разговарамо с њиме у његову родном селу Горњи Маринковац, у мославачкој опћини Дубрава. Његов необичан ратни пут почиње у новембру 1942. године, кад су га Нијемци послали на присилни рад у Беч. (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог

Гојко Кличковић Фото: Screenshot/YouTube

Кличковић: Међународна заједница није жељела помоћи сарајевским Србима да остану

Некадашњи предсједник Владе Републике Српске Гојко Кличковић изјавио је Срни да до егзодуса сарајевских Срба не би дошло да је међународна заједница показала више слуха и гарантовала Србима безбједност да би могли да остану на својим огњиштима. „Безбједносни разлози су били пресудни. Становништво се није могло убиједити да стекне било какво повјерење према међународној заједници која је у Сарајеву показала право лице – безобразлук, дрскост и непознавање стања. То је пресудило да Срби крену у егзодус“, рекао је Кличковић, некадашњи предсједник Кризног штаба за исељавање Срба из сарајевских општина. Он сматра да би бар двије трећине српског становништва остало да је било више слуха представника међународне заједнице која је требало

Са обраћања пред пројекцију филма о Сајмишту. С лева на десно: Драгомир Ацковић, Бранка Џиџић, Вељко Ђурић Мишина и Ласло Пушкаш (Фото: Стање ствари)

Милош Милојевић: Филм о Сајмишту – међаш на путу ка одговорној јавној свести

„Ово је филмска прича о великој трагедији која је задесила припаднике јеврејске и ромске заједнице и припаднике српског народа на овим просторима“, навео је пред пројекцију филма његов аутор Вељко Ђурић Мишина У четвртак, 8. фебруара, у Сали Американа београдског Дома омладине одржана је премијерна пројекција дугометражног документарног филма посвећеног логору који се током Другог светског рата налазио на простору данашњег Старог сајмишта. Први део овог филма претпремијерно је приказан 21. октобра 2017. године у Дому војске. Аутор филма је директор Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина, а као темељна фактографска база послужила је монографска студија о Старом сајмишту историчара Милана Кољанина. Пред филмску пројекцију гледаоцима су се обратили аутор филма и његови

Крајишки соколи

Саша Недељковић: Чете Соколског друштва Госпић

Соколско друштво Госпић било је део Соколске жупе Сушак-Ријека. Окружни слет у Книну одржан је 20 септембра 1931. Уз книнске соколе најбројније је било соколско друштво Шибеник, које дошло возом са вежбачима, са соколима из Мандалине, соколском музиком и излетницима. Мало затим дошла је чета из Врањица (Жупа Сплит) са својом музиком. Истовремено дошли су соколи из Дрвара, Госпића и Грачаца. Присуствовале су делегације друштава из Бенковца, Кистања, Сиверића и Дрниша. На слетишту се сврстала поворка са две соколске музике, неколико соколских застава и старешинством жупе. Поворка предвођена од жупског начелника Хинка Мелиша  је кренула кроз место. Уз патриотске маршеве, поклике и певање прошла је поворка градом, до трга краља

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.