arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Ковић: Посјећивати Србе у Хрватској, српске светиње и стратишта

20. септембар 2025.

Историчар Милош Ковић рекао је да је српски народ најстрашније страдао у Хрватској и да је за преостале Србе веома важно да њих и тамошње светиње посјећују сународници из Србије и Републике Српске. – Да бисте разумели прошлост морате да дођете на лице места да видите сопственим очима. Ми се и даље налазимо пред великим задатком тумачења, разумевања геноцида који је на тим територијама погодио српски народ од 1941. до 1945. године – објаснио је Ковић, који је током љета обишао многа мјеста у Хрватској. Ковић је рекао Срни да је дуго одбијао мисао да би требало да дође у крајеве из којих су Срби протјерани јер човјек по природи

Ковић: Томпсонов концерт показао лице већинске Хрватске

8. јул 2025.

Хрватска отворено слави један покрет и идеологију који су на најбруталније начине уништили српску дјецу, жене, старце, мушкарце, рекао је историчар Милош Ковић поводом загребачког концерта Марка Перковића Томпсона. „То је идеологија која стоји иза једног од најстрашнијих геноцида у историји Европе и свакако најстрашнијег геноцида који је српски народ поднео. То се данас слави у Хрватској на овако масован начин. Али, последице могу да буду позитивне у смислу губитка последњих југословенских илузија међу Србима“, навео је Ковић. Ковић је истакао да је овим концертом у масовним размерама страшно изгледала обнова усташких идеја и иконографије, а тиме се и јасно показало проусташко расположење већинске Хрватске. „Довољно је прочитати текстове песама

АУДИО: Милош Јовановић и Ивана Крстић: Међународноправни статус НДХ

8. новембар 2023.

У емисији НАУЧНИ СКУПОВИ, можете слушати излагања Милоша Јовановића и Иване Крстић „Међународноправни статус НДХ“ с конференције „Правни поредак Независне Државе Хрватске“ која је одржана 30. марта 2017. године на Правном факултету у Београду. Милош Јовановић и Ивана Крстић сматрају да питање да ли је НДХ била држава са становишта међународног права, носи са собом извесне политичке и правне последице. Наиме, уколико се може сматрати државом, онда и активности предузете током њеног постојања повлаче много већи степен одговорности. С друге стране, уколико се покаже да је НДХ била само инструмент сила Осовине, у том случају главну одговорност за акте сноси окупатор. Аутори истичу да су дуго постојала два опречна мишљења

Зорица Гојковић: Злочин им је религија

8. јун 2023.

Поводом годишњице страдања становника Плужина и Пиве, у јуну 1943. године. Ужас свјетског рата не заобиђе ни Црну Гору. Од тринаестојулског устанка 1941. године у Пиви се смјењују војске и власти. Сваки нови дан, нова неизвјесност. Води се битка за пуко преживљавање. И ништа није сигурно осим смрти која вреба из сваке долине, од душманске и братске руке, из празне вреће, болести, сурових зима и гладних вукова. Дођоше нека много зла времена. Као да су попустили калаузи Ада па сва сатанска сила са свим чиновима покуља напоље и кидиса на све што има симбол крста. Пива вида ране и броји гробове од разних војски, са разним капама и симболима. Сви

ДОКУМЕНТА ОЗНЕ НЕДОСТУПНА И ПОСЛЕ 80 ГОДИНА: Петицију којим се тражи отварање архива потписали Матија Бећковић и Душан Ковачевић

9. септембар 2022.

Неки од најпознатијих домаћих историчара и јавних личности у Србији иницијални су потписници петиције Удружења „У име народа за слободну Србију“, којом се тражи једнак приступ грађана историјској грађи Службе безбедности са које је скинута ознака поверљивости. Иза петиције „Једнак приступ за све“ први су стали академик Матија Бећковић, проф. др Ратко Ристић, проф. др Леон Којен, др Коста Николић, проф. др Предраг Ј. Марковић, др Бојан Димитријевић, проф. др Чедомир Антић, проф. др Јовица Тркуља, проф. др Милош Ковић, академик Душан Ковачевић, проф. др Радош Љушић, историчар Горан Давидовић, Милош Павковић, др Срђан Цветковић и др Немања Девић. „Захтевамо од законодавних органа и државних институција да се одредбе закона

Ковић: Рецидиви најстрашнијих идеологија у ЕУ препоручљиви

29. јул 2022.

Историчар Милош Ковић изјавио је да су рецидиви најстрашнијих идеологија као што су неофашизам и усташтво, у ЕУ не само дозвољени већ и препоручљиви, али и нагласио да српски приоритет мора бити утврђивање чињеница о геноциду. Он је истакао да је све што се дешава у Хрватској у вези са оживљавањем усташтва само нова потврда да ће злочини када нису кажњени највјероватније бити и поновљени, те додао да је питање да ли је Хрватска икада прошла кроз процес денацификације или деусташизације. – Ријеч је о једном ширем процесу обнове нацифашистичких, али и усташких идеја које видимо, не само у Хрватској, већ и у Украјини, дијелу балтичких република, па и у

Подршка професору Ковићу: Учили сте нас важности спознаје ко смо!

15. март 2022.

Поносна сам на сваку оцјену и сваки наш испит, а шта је испит него разговор два пријатеља. Поносна сам на оне десетке, на она предавања која су била другачија и иновативнија. Нису то била пука читања са папира, нити „једва чекање“ да изађете из учионице, то су биле дебате кроз које би за два сата ни не знајући прелазили и књигу од 300 страница. Пише: Свјетлана Самарџија Драги професоре, Република Српска је била и биће ваша друга домовина. Толико је добрих људи, прије свега, па онда историчара изашло испод вашег пера истине, пера историје. Ваши су нас часови учили и о умјетности, и о књижевности и о историјским токовима и

Трибина о случају Ковић: Професори траже независну комисију

17. децембар 2021.

На трибини је говорио и Ненад Анжел који је истакао да је са оделења за историју протеран само зато што је за ментора на докторским студијама избарао Милоша Ковића. Филозофски факултет је место где мора бити решен проблем са избором проф. др Милоша Ковића у звање редовног професора. На одељењу за историју мора се расписати конкурс за редовног и мора се формирати непристрасна комисија која би реално оценила да ли је проф. Ковић испунио услове да буде биран у ово звање. Све друго била би злоупотреба. Ово је рекао професор историје на Филозофском факултету и академик Љубодраг Димић на трибини под називом „Случај професора Ковића: Зашто се на Филозофском факултету

КОВИЋУ ДАТИ ЗАШТИТУ: Професори Филозофског факултета УБ пружили подршку колеги

1. децембар 2021.

Уколико професор Милош Ковић буде избачен са Филозофског факултета, уместо да буде изабран за редовног професора, то ће бити проблем не само за овај факултет, већ и за цео Универзитет у Београду (УБ). Не смемо дозволити да идеолошки и политички ставови буду препрека за нечије напредовање, нити се сме допустити да нечија самовоља буде важнија од процедура. Ово је порука групе професора Филозофског факултета који су у уторак говорили на трибини „Случај професора Ковића: има ли дискриминације и прогона на Филозофском факултету“ у организацији студената УБ. Професори Слободан Антонић, Владимир Вулетић и Смиља Марјановић Душанић подржали су Ковића и истакли да би декан Филозофског факултета Данијел Синани и ректор УБ

Милош Kовић: Дошао је ред и на мене, лажни ауторитети ме не желе на факултету!

21. новембар 2021.

У најновијем издању емисије „Без устручавања“ гост је био професор Милош Kовић. Kовић је мета напада својих колега на факултету који га дискриминишу због изнетих политицких ставова. Kовић тврди да испуњава све услове да буде изабран за редовног професора на Филозофском факултету, али да му декан нуди реизбор за ванредног професора. У том статусу професор Kовић је 16 година и то што декан не жели да формира комисију која би испитала да ли он испуњава или не испуњава услове јесте једна врста уцене. Kовић је у својој последњој књизи описао однос великих сила према Србији кроз векове. Различите дрзаве али и парадржавне организације утицале су на судбину српског народа. Kроз

Конзумација Бориса Милошевића

12. септембар 2021.

Мој најјачи утисак овогодишњих одвојених, у односу на прошлогодишње заједничке, прослава „Олује” и помена српским жртвама у Груборима је већ поменута Пленковићева изјава „да је та симболика конзумирана прошле године”. Колико је прошле године снажно одјекнула вест да ће потпредседник Владе Хрватске из српске заједнице, Борис Милошевић, учествовати на прослави 25. годишњице „Олује”, која се у тој држави слави као „Дан побједе и домовинске захвалности”,  толико је ове године,  с нешто блажим интензитетом, одјекнула и вест да исти човек неће учествовати на прослави 26. годишњице те акције. И, на срамоту свих прогнаних Крајишника и већине Срба који су остали или се вратили у РХ, појавио се „злосрећни” Милошевић на прослави

Ковић: Историчари протестују због умањивања броја убијених у Јасеновцу

11. септембар 2021.

Чланови САНУ, професори савремене националне историје на универзитетима у Србији и Републици Српској упутили су јавности протестно писмо због умањивања броја жртава Јасеновца у водећим медијма у Србији, рекао је Срни историчар Милош Ковић, један од иницијатора тог писма, уз поруку да лицитација бројем жртава не долази у обзир. Ковић је истакао да су се у јавности Србије у протеклих неколико дана суочили са правом медијском кампањом која се води у највећим и најутицајнијим медијима. „Углавном таква врста вести долази из Тањуга, који је сада приватизован, као и из РТС-а, Политике и осталих великих медија који користе Тањугове вести“, рекао је Ковић. Ковић је навео да је протестно писмо покренула

Никола Н. Живковић: О неким Јеврејима и њиховом погледу на страдање Срба (и Руса)

4. септембар 2021.

Срби се убрајају у народе који су последњих неколико векова много страдали. Марек Еделман, као Јеврејин, изгледа жели да његов народ и овде заузима истакнуто, прво место. Никола Н. Живковић (Фото: Соња Ракочевић) НАПОМЕНА: Овај прилог је први пут објављен 12. 3. 2021. Понедељак, 2. август 1993. Најзад сам око поноћи нашао времена да прегледам штампу. Међу ретким немачким важнијим новинама, где може да се нађе покушај објективног извештавања о грађанском рату у Југославији, налази се „Франкфуртер рундшау”. У чланку од 31. јула 1993. стоји изјава Марека Еделмана: „Од Аушвица ка Сарајеву или: О кукавичлуку Запада… Чињеница јесте да је реч о бившим комунистима који спроводе ове методе у име

Ковић разобличио Куртија: Ако ћемо о геноцидима на Косову, било је то овако!

21. јул 2021.

Ако бисмо хтели да будемо цинични, примећује Ковић, требало би да кажемо да је историја албанског насељавања на Косово и Метохију почела геноцидом над Србима и осталим хришћанима а да се, како видимо, тако и завршава. Аљбин Курти је заменио тезе јер је требало да говори о геноциду Албанаца над Србима кроз историју, а не о српском геноциду над Албанцима, каже историчар Милош Ковић након последње рунде дијалога у Бриселу где је Приштина од Србије захтевала да призна геноцид над Албанцима у три периода, 1878, 1912, и 1999. године. Ако бисмо хтели да будемо цинични, примећује Ковић, требало би да кажемо да је историја албанског насељавања на Косово и Метохију

„Срби Баније у концентрационом логору Маутхаузен“ Милоша Бајића

8. јул 2021.

Подсјећамо да се појавила за историју српског народа Баније изузетно вриједна књига: „Срби Баније у концентрационом логору Маутхаузен“, аутора Милоша Бајића, пјесника и међу прогнаним Србима у Србији истакнутог културног посленика. Српски народ, до грађанског рата у Хрватској деведесетих година већински народ Баније, дуго је муку мучио са сређивањем пописа својих страдалника – бораца или жртава ратова у 20. вијеку. Тек у другој његовој половини истражено је и убиљежено много тога што је требало да се ради и раније уради. И то што је урађено, урађено је захваљујући прије свега ентузијазму појединаца. Али, да не идемо сад у ту дугу, тешку и компликовану причу. Књига Милоша Бајића, чији је издавач

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Дара Бановић

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приjедор, Република Српска, jе живи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА