Протест uдружења Јадовно 1941. против параканонизације Алојзија Степинца у Европском парламенту

Кардинала Независне Државе Хрватске, Алојзија Степинца, поново ће у Европском парламенту покушати приказати као светог, на конференцији коју 21. марта организује ЕУ посланица Жељана Зовко из редова ХДЗ-а.

Пише: Др Душан Басташић

Након што је под кровом Европског парламента, институције израсле на тековинама антифашистичке Европе, служена миса, промовисана књига и постављена изложба о Алојзију Степинцу, сада се најављује и конференција о том пресуђеном ратном злочинцу, на којој га се жели лажно приказати као свеца.

Неприхватљива је изјава портпаролке Европског парламента, Делфин Колар, да све то не организује Европски парламент.

Дакле, слиједи да се конференција и све пратеће манифестације „само“ дешавају под кровом Европског парламента.

КО ЈЕ ДЈЕЦУ КОЈУ ЈЕ НАВОДНО СПАСАВАО СТЕПИНАЦ, ДОВЕО У ПОЛОЖАЈ ДА ИХ ТРЕБА СПАСАВАТИ?

Јасно је да се овдје ради о континуитету напора хрватске државе да очисти образ хрватског народа из тог времена, и политичког вођства, и саме Независне Хрватске Државе у то вријеме, па онда и њиховог врховног вјерског поглавара, доказујући поред осталог и његову наводну хуманост испољену од јула 1942. до маја 1943. године, када је, како се често наводи, спасавао српску сирочад са Козаре.

Нажалост, нико си не поставља питање ко је ту дјецу довео у ситуацију да их треба спасавати.

Па управо они, оружане снаге Независне Државе Хрватске у свом озакоњеном злочину којим су настојали истријебити, у том случају Србе са Козаре, а иначе са цијелог подручја те монструм државне творевине.

Наравно да држава Србија као и Република Српска, треба да протествују пред Европским парламентом, али то би прије свега требала учинити  државна институција, Музеј жртава геноцида у Београду, која нажалост није и национална институција.

Српски народ нема Музеј жртава Геноцида почињеног над Србима.

Међутим, свједочимо да челници Музеја ћуте. Поред тога, добро смо упамтили да нас је челник  Одбора за Јасеновац Светог Сабора Српске православне цркве својевремено упозорио како требамо вагати сваку ријеч кад говоримо о Степинцу.

Кад са једне стране имамо такав „савјет“, а са друге стране ћутњу надлежних у Музеју жртава геноцида, онда је нама из невладиног сектора, потомцима и поштоваоцима жртава Покоља, Геноцида почињеног над нашим народом од стране НДХ , прилично незахвлано и тешко реаговати.

СТЕПИНАЦ ЈЕ МНОГО ВИШЕ МОГАО НЕГО ШТО ЈЕ ПОМОГАО

Подсјећамо на оно, што можда наша јавност не зна, да је 1941. године, Алојзије Степинац био у прилици да помогне барем архијерејима, митрополитима и епископима Српске православне цркве који су своју архипастирску службу обављали унутар граница НДХ.

Првом Митрополиту Епархије загребачке Доситеју Васићу, који је столовао у  у Степинчевом комшилуку, Епископу бањалучком Платону Јовановићу, Митрополиту дабробосанском Петру Зимоњићу, тадашњем Епископу горњекарловачком Сави Трлајићу.

Апсолутно је био у прилици да им помогне, што није учинио па сви Они, тешко пострадаше.

СТЕПИНАЦ ИЗ ЛОГОРА ЈАДОВНО СПАСИО БРАТА ЕПИСКОПА ЋИРИЋА

Да је имао могућност да својим ауторитетом помогне, доказује то што је Стевана Ћирића, (који је једно вријеме био Предсједник парламента Краљевине) рођеног брата тадашњег Епископа бачког Иринеја Ћирића, а који је са интелектуалном елитом Сремских Карловаца био затворен у самом логору Јадовно на Велебиту, успио да извуче из логора на молбу његовог брата владике Ћирића. Кардинал Степинац и Епископ Ћирић су се знали са сједница тадашњег европског међурелигијског вијећа.

Према свједочењима, њемачки војник је дошао војним возилом до логора Јадовно, захтјевао од команданта логора да му преда Стевана Ћирића, ставио га у ауто, одвезао до Загреба, укрцао на воз за Земун са свим потребним документима и пропусницама. И, Стеван Ћирић се вратио својој кући.

Остали заточени Сремци нису имали ту шансу и сви су завршили своје животе у јамама Велебита.

Према томе, ако је из логора Јадовно успио спасити живот једног политичара, брата његовог знанца, наравно да је онда могао помоћи не само великодостојницима Српске православне цркве које сам поменуо, него и многим другима.

ЗАО ОДНОС КАРДИНАЛА ЦРКВЕ У ХРВАТА ПРЕМА САТИРАЊУ ПАСТИРА СЕСТРИЊСКЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ

Ако знамо да је само на Јадовну, Велебиту и острву Пагу, у прва 132 дана постојања НДХ, прије успоставе система логора Јасеновац, поред Митрополита дабробосанског Петра Зимоњића и Епископа горњекарловачког Саве Трлајића убијен још 71 свештенослужитељ Српске православне цркве, јасно се назиру димензије почињеног мега злочина и злог односа кардинала Алојзија Степинца према сатирању пастира „сестрињске“, хришћанске цркве.

Када су у питању били православни свештенослужитељи, видимо да је на дјелу било њихово елиминисање са подручја НДХ, убијањем и исељавањем, јер о покатоличавању ових људи није могло бити ни говора.

ЛОГОР ЗА СВЕШТЕНИКЕ СПЦ И ЊИХОВЕ ПОРОДИЦЕ, ЈЕДИНИ У ЕВРОПИ

У прилог томе, свједочи и чињеница која се ријетко помиње у јавности, да је НДХ осим логора за дјецу које је у то ратно вријеме оснивала једина у Европи, формирала у Цапрагу код Сиска и логор за православне свештенике и њихове породице.

Ту би их након хапшења, војне формације НДХ логорисале, задржавале и малтретирале, држећи читаве породице у условима непримјереним у било ком погледу, па их након неког времена транспортовале, протјерале у Србију.

Кардинал цркве у Хрвата је сасвим сигурно знао за све ово, али је обезглавњивање Српске православне цркве, представљало пожељан предуслов да се православни Срби лакше преведу на католичку вјеру на чему је Степинац вриједно радио и о томе извјештавао Ватикан.

Ово чему данас свједочимо, није ништа ново и неочекивано, па можемо очекивати само још жешће напоре све већег броја хрватских историчара, политичара, јавних радника, саборских и ЕУ посланика да се опере образ хрватске државе и њеног народа од злочина у периоду 1941 – 1945. година.

Свакако, то представља немогућу мисију, без обзира што данас код Срба култура сјећања и памћења посустаје пред политиком заборава.

Др Душан Басташић

Предсједник УГ Јадовно 1941. Бања Лука

Везане вијести: