Иако је цијела Хрватска увријеђено вриснула због пресуде двојици генерала, заправо је у њој а не у Хаагу направљено све да буде тако, а међу онима што сада протестирају су и они који заправо ликују због овако високих казни. Хрватска је у шоку дочекала пресуду генералима Готовини и Маркачу. То је обавезна реченица која је протеклих дана преплавила наслове хрватских медија, па осим што су се и они сами ударнички трудили да допринесу том озрачју, заправо нису претјерали. Сви који нешто значе у политичком и јавном животу изјављују баш то, да су “шокирани”, укључујући и предсједника Иву Јосиповића, наводно врхунског правника који је, након што је на суђењу хрватским генералима

Један је припадник ХВ-а након “Олује” бринуо о двије старице у једном од напуштених села Подинарја. “Једно јутро идем, а оне се не показују. Гдје су, мислим. Ја унутра, оне мртве. Полудио сам, знао сам тко је то направио…”, изјавио је ХХО-у Извјештај “Војна операција ‘Олуја’ и послије”, који је ХХО објавио 2001. и из којег су узети подаци које овдје наводимо, доказује да су се покајали многи цивили који су послушали Туђманов савјет да остану код својих кућа: у Сектору југ остао је 4.051 грађанин, а убијено је 15 посто, дакле око шест стотина, углавном стараца – поименце је наведено више од 400 људи, а за многе и точне

  Радић, за којег Хашки суд налази да је такођер био члан удруженог злочиначког потхвата, покушао је у коловозу те 1995. објаснити Туђману како се на опустјелим локацијама не би смјело допустити да ту “икад поновно буде више од десет посто Срба.” Предсједник му је одговорио: “Нити десет посто” Анте Готовина и Младен Маркач јесу били теренски извођачи удруженог злочиначког пот-хвата у љето 1995. године, о којему је своје мишљење прошлог тједна казао Хашки суд, но уједно смо се подсјетили да још увијек међу нама живи неколицина у том смислу чак одговорнијих персона из некадашњег државног врха. Прије свију других, наиме, уз пресуду тројици хрватских генерала спомиње се име потпредсједника

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ О ВАСКРСУ 2011. ГОДИНЕ   И Р И Н Е Ј МИЛОШЋУ БОЖЈОМ ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ, СА СВИМА АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ – СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМА СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ НАЈРАДОСНИЈИ ВАСКРШЊИ ПОЗДРАВ: ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Христос воскресе! Смрт однесе! Вечни живот донесе! Поздрављајући Вас, браћо и сестре, овим поздравом вечне радости, у његовој светлости и бесмртном значењу, ми, ваши епископи, сведочимо пред вама и пред свим људима велику и свету истину наше хришћанске вере и наше Православне Цркве. Обасјани светлошћу

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 20. АПРИЛА – Одбор за његовање ослободилачких ратова Владе Републике Српске (РС) обиљежиће у уторак, 3. маја, страдање припадника ЈНА у Добровољачкој улици на локацијама у Сарајеву и у Источном Сарајеву, саопштено је из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите РС. Тим поводом Пододбор за обиљежавање значајног историјског догађаја данас у 10.00 часова одржаће састанак у кабинету градоначелника Источног Сарајева Винка Радовановића, а изјаве за новинаре су планиране у 11.00 часова. МУП Републике Српске још 27. априла 2005. године поднио је изјештај, односно кривичну пријаву против 15 лица, међу којима је и генерал армије РБиХ Јован Дивјак, за које постоје основи сумње да су 2. и 3. маја 1992.

БАЊАЛУКА, 20. АПРИЛА – За план /хрватског предсједника/ Фрање Туђмана и његових сарадника у вези са “Олујом” знали су, осим САД, и у Њемачкој, о чему свједочи писмо које је 28. јула 1995. године тадашњи члан Бундестага, касније високи представник у БиХ Кристијан Шварц-Шилинг упутио њемачком канцелару Хелмуту Колу о договору постигнутом у Сплиту и каснијим акцијама америчких колега, наводи “Фокус”. “С обзиром на политички врло осјетљиву ситуацију Хрватске, војне акције смију једино имати за циљ помоћ Бихаћу, а не, на примјер, у Хрватској враћање Крајине коју држе Срби. Под овим смо условима понудили да им помогнемо, да придобијемо Хрвате за помоћ. Разговарао сам више пута с Министарством спољних послова