ГРАДИШКА, 1. МАЈА – Служењем парастоса у храму Пресвете Богородице у Градишци, полагањем вијенаца на спомен плочу страдалим Србима и спуштањем вијенаца у ријеку Саву, данас је обиљежена 16. годишњица од егзодуса Срба из западне Славоније у операцији хрватске војске “Бљесак” у којој је убијено и нестало 283 лица српске националности. Обиљежавању 16. годишњице од егзодуса Срба из западне Славоније присуствовао је и предсједник Републике Српске /РС/ Милорад Додик, који је положио вијенац на спомен плочу страдалим Србима из западне Славоније и спустио вијенац у ријеку Саву. Вијенце су положили и делегације општине Градишка, Удружења протјераних Срба из западне Славоније, организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила РС, шеф

САРАЈЕВО, 2. МАЈА – Члан Главног одбора Српске демократске странке /СДС/ Александра Пандуревић критикује став предсједника Српског народног вијећа Милорада Пуповца да је “Олуја” била оправдана акција и наглашава да је Пуповац као представник Срба у Хрватској, након пресуде хрватским генералима, требало да затражи забрану прославе “Олује” и да упути захтјев да тај дан буде установљен као Дан сјећања на жртве новог хрватског злочина. “Изјава Милорада Пуповца да је ‘Хрватска имала легитимну основу за Олују’, те да поштује оне који су у овој акцији учествовали из ослободилачких побуда – најобичније је понављање става хрватска премијерке Јадранке Косор која је рекла да је ‘војно-полицијска акција `Бљесак` изведена 1. и 2. маја

ЗАГРЕБ, 2. МАЈА – Предсjедник Координациjе жидовских општина Хрватске Огњен Краус изjавио jе да Хрватска правна држава већ 20 година избjегава обавезе према Јевреjима када jе риjеч о враћању имовине.  “Све више постаjе jасно да нам не желе вратити отету имовину и да jе то проjекат зачет самим законом о поврату имовине”, рекао jе Краус jуче на комеморациjи jевреjским жртвама нацизма и фашизма коjа jе одржана код споменика Моjсиjу на загребачком Мирогоjу. Како преносе хрватски медиjи, Краус jе истакао да о проблему враћања jевреjске имовине не може рећи ништа позитивно. Он сматра да се однос према Јевреjима жртвама холокауста изражава само на формалном нивоу када се на разним комеморациjама прича о пиjетету и жаљењу због онога што jе било.

БАЊАЛУКА, 29. АПРИЛА – У организацији Удружења Срба протјераних из западне Славоније и општине Градишка, у недјељу, 1. маја у Градишци ће бити обиљежена шеснаестогодишњица од егзодуса 15 000 Срба из западне Славоније у операцији хрватске војске “Бљесак” 1995. године. Предсједник Удружења протјераних Срба из западне Славоније Крсто Жарковић изјавио је Срни да обиљежавање егзодуса почиње сутра округлим столом под називом “Тражење несталих Срба са подручја БиХ и Хрватске, процесуирање ратних злочина почињених над српским народом”, који ће бити одржан у Дому културе Градишка с почетком у 17.00 часова. Уводничари на овом округлом столу биће предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић, руководилац Оперативног тима

БЕОГРАД, 29. АПРИЛА – Представници 100 удружења избјеглих Срба из Хрватске предали су данас српском премијеру Мирку Цветковићу копије 45 000 потписа подршке њиховој петицији, са молбом да Влада Владе Србије подржи њихов приједлог резолуције о поштовању људских права избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске и да га упути у скупштинску процедуру. “Сматрамо да имамо легитимно право да парламент Србије први пут у 20 година донесе документ којим ће афирмисати угрожена људска права више од пола милиона грађана”, рекао је новинарима предсједник Коалиције удружења избјеглица у Србији Миодраг Линта. Циљ резолуције је, каже Линта, да се питање масовног кршења људских права избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске и великог броја

На простору бивше Југославије током Другог светског рата убијено је 95 одсто Јевреја који су према попису становништва из 1931. живели на том подручју, тврди немачки недељник „Шпигл”. Писање тог недељника довео је у сумњи млади хрватски историчар Твртко Јаковина који је за „Јутарњи лист” изјавио да је тај процент превелик јер није чуо за податак да је највећи процент Јевреја страдао у Краљевини Југославији. Без навођења извора својих података, „Шпигл” тврди да је 1931. године у Југославији, која је тада била краљевина, живело 70.000 Јевреја и да их је у холокаусту побијено 66.500, односно да је само 3500 успело да преживети рат. Лист пише да је на подручју Југославије

Заокупљена најновијим заплетима домаћег политичког ријалитија, српска политичка јавност готово да и не стиже да се озбиљније позабави политичком драмом која се одвија у њеном непосредном окружењу, где Република Српска води одсудну борбу за свој статус и политички субјективитет. Чак и за београдске отужне медијско-политичке прилике необично је што можда најзначајнија национална битка у последњој деценији протиче готово непримећено од српске јавности која се данима бавила „судбинском“ дилемом да ли ће Тома Николић појести своје ускршње јаје и да ли ће избори бити у децембру или јануару. Делује као виц, а заправо је прецизан опис српске политичке фарсе. Али можда је тако и боље. Досадашње искуство показује да све чега

САРАЈЕВО, 29. АПРИЛА – Резидентни координатор и представник УНДП-а у БиХ Јури Афанасијев изјавио је да у БиХ постоје најмање три верзије истине о томе шта се дешавало у прошлости, што се итекако одражава на различите аспекте живота. Он је истакао да је то видљиво, не само у политици, него и у образовању, у односима међу људима, а коначно и у процесу повратка. “У БиХ тренутно постоје два нивоа сукоба, од којих је један насљеђе из рата, гдје у умовима бројних појединаца рат још није завршен, а други је да је све што се дешавало након окончања рата, без обзира да ли је то оправдано или не, довело до тога

Иако су поступци у току, до сада нитко није правомоћно осуђен за ратне злочине за вријеме и након Олује, изјавила је Даворка Радаљ на Документиној трибини након подужег инзистирања бројних новинара да им се одговори да ли је итко правоснажно осуђен за ратне злочине за Олују Признање да за ратне злочине у Олуји и након ње нитко није осуђен био је свакако најзначајнији момент трибине “Процесуирање ратних злочина у Хрватској од 1991. до 1995.” која је у организацији Доцументе-Центра за суочавање с прошлошћу и Грађански одбор за људска права одржана у 28. априла Загребу и којој је присуствовао велик број невладиних активиста, и што је за причу битније, велик број