arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
stanislav_cadjo_jadovno.jpg

УЧИТИ О ЗЛОЧИНИМА У ЈАДОВНОМ

25. јун 2012.

ЈАДОВНО, /СРНА/ – Министар унутрашњих послова Републике Српске Станислав Чађо изјавио је Срни да је важно да у школске уџбенике уђу сви историјски подаци о злочинима у усташком логору Јадовно,јер је чињеница да се о њима мало говорило можда и довела до нових у протеклом рату.Чађо, који је присуствовао обиљежавању Дана сјећања на Јадовно 1941. године као изасланик предсједника Републике Српске, оцијенио да је веома важно да се сјећање на ове монструозне злочине никада не угаси. “Управо чињеница да су злочини овдје скривани деценијама и да се мало о њима говорило, можда и довела до нових у посљедњем рату и зато је важно да у школске уџбенике уђу сви историјски

ОБИЉЕЖЕН ДАН СЈЕЋАЊА НА НЕВИНЕ ЖРТВЕ

25. јун 2012.

ЈАДОВНО, (СРНА) – Владика горњокарловачки Герасим jуче jе код Шаранове jаме на Велебиту служио парастос невиним жртвама усташког злочина у комплексу логора Госпић – Јадовно – Паг. Након парастоса положени су виjенци на споменик невиним жртавма код Шаранове jаме, гдjе под хумкама и данас леже посмртни остаци 1500 мученика побиjених краjемав густа 1941. године. Хрватски историчар Славко Голдштаjн, чиjи jе отац Иво Голдштаjн убиjен у Јадовну, истакао jе да jе видљиво да jе НДХ организовала циjели систем геноцидних логора смрти. “У логорима Јадовно убиjено jе наjмање 24.000 Срба, Јевреjа и Рома, те 31 Хрват, а све jе рађено по наређењу усташког стожерника Еугена Кватерника”, рекао jе Голдштаjн. Он jе подсjетио на чињеницу да jе то био први логор

kosovo-nestali.jpg

Обележен дан првог масовног киднаповања Срба на КиМ

22. јун 2012.

Полагањем цвећа на “Споменик истине” у северном делу Косовске Митровице и апелом властима да реше њихове проблеме, породице киднапованих и несталих особа данас су обележиле дан првог масовног киднаповања Срба на Косову и Метохиjи. На данашњи дан 1998. године киднаповани су рудари са угљенокопа Белаћевац код Обилића и Срби из села Оптеруша, Ретимље и Зочиште, што jе био увод у киднаповања Срба широм Косова и Метохиjе. У покраjини jе jош увек непозната судбина 537 Срба и других неалбанаца а њихове породице су на скупу у Косовскоj Митровици jош jедном позвале надлежне на КиМ и представнике међународне заjеднице да расветле судбину несталих. Координатор Удружења породица киднапованих и несталих Милорад Трифуновић изjавио

Parastos jadovničkim mučenicima 22.06.2012. - Парастос јадовничким мученицима 22.06.2012.

СЛУЖЕН ПАРАСТОС МУЧЕНИЦИМА ЈАДОВНА

22. јун 2012.

БАЊАЛУКА, 22. ЈУНА /СРНА/ – У храму Христа Спаситеља у Бањалуци данас jе служен парастос као знак сjећања на жртве комплекса усташких логора “Јадовно” у коме jе 1941. године на наjсвирепиjи начин убиjено око 40.000 људи, углавном Срба и Јевреjа. Након парастоса свештеници Бањалучке епархиjе освештали су и два часна крста коjа ће у недjељу, 24.jуна, бити постављена код “Шаранове jаме” на Велебиту, те на самом мjесту постоjања логора “Јадовно”. Предсjедник Удружења “Јадовно 1941” из Бањалуке Душан Басташић рекао jе новинарима да ће мањи крст бити уздигнут поред Шаранове бездан-jаме на Велебиту. Он jе напоменуо да ће други, већи крст, први пут поштоваоци jадовничких жртава пониjети мученичком jадовничком стазом, коjа

general-mihailovic.jpg

ИСПРЕД СУДА ПРИСТАЛИЦЕ ЧЕТНИКА, ПАРТИЗАНА И НВО

22. јун 2012.

БЕОГРАД, 22. ЈУНА /СРНА/ – Испред зграде Вишег суда у Београду, уочи рочишта у процесу рехабилитациjе Драже Михаиловића, окупиле су се присталице четничког покрета, партизанског покрета, као и припаднице невладине организациjе “Жене у црном” коjе раздваjа велики броj полицаjаца.Пред Вишим судом у Београду наставља се поступак за рехабилитациjу Михаиловића коjи jе 1946. године осуђен на смрт стриjељањем, а суд би требало да настави да прикупља доказе за одлуку – хоће ли вратити част и углед бившем команданту Југословенске воjске у отаџбини Драгољубу – Дражи Михаиловићу.   Велики броj полицаjаца раздваjа присталице од противника рехабилитациjе Михаиловића коjи наизмjенично пjеваjу партизанске и четничке пjесме у коjима величаjу или вриjеђаjу припаднике четничког и

Срна

ЈЕДИНСТВЕНИМ СТАВОМ ДО ПРАВДЕ

22. јун 2012.

БАЊАЛУКА, 22. ЈУНА /СРНА/ – Народна скупштина Републике Српске треба да заузме jединствен став о провођењу Државне стратегиjе за рад на предметима ратних злочина, jер jе евидентно да се избjегава процесуирање сложених предмета ратних злочина почињених над Србима, сагласни су представници наjjачих политичких партиjа у парламенту Српске.   Посланик СНСД-а у Народноj скупштини Републике Српске Никола Баштинац истакао jе да jе веома битно да парламент Српске заузме став о провођењу Државне стратегиjе за рад на предметима ратних злочина.   “Добро би било да закључцима или декларациjом Народне скупштине Српске оснажимо наше представнике у заjедничким институциjама БиХ. Мора се инсистирати и захтиjевати да се коначно активниjе почне са процесуирањем сложених предмета

general_draza.jpg

Наставља се поступак рехабилитације Драже Михаиловића

22. јун 2012.

Пред Вишим судом у Београду данас се наставља поступак рехабилитациjе вође четничког покрета у Другом светском рату, команданта Југословенске воjске у отаџбини Драгољуба Драже Михаиловића. Поступак за рехабилитациjу почео jе 16. септембра 2010. године. На рочишту коjе jе заказано за 12 сати, требало би да сведоче историчари Коста Николић, Боjан Димитриjевић и Веселин Ђуретић. На последњем рочишту коjе jе одржано 11. маjа, историчар Слободан Марковић рекао jе да jе из стенографских бележака са суђења Михаиловићу 1946. године избачена трећина текста његове завршне речи. Невладина организациjа “Жене у црном” наjавила jе да ће испред зграде суда у Тимочкоj улици организовати протест због могуће рехабилитациjе. Михаиловић jе стрељан 17. jула 1946. године,

prisilna-sterilizacija-u-SAD.jpg

САД: Нацистички програми стерилизације примењивани пола века

22. јун 2012.

У америчкоj држави Северна Каролина од 1929. до 1974. године присилно jе стерилисано око 7.600 људи коjи су сматрани друштвено непожељнима. Већина америчких држава jе имала програме стерилизациjе, коjи су примењивани на људе коjи су сматрани малоумним или на други начин непожељним, а велики броj њих биле су сиромашне црнкиње. У неким случаjевима жртве су имале 10 година, а могле су да буду стерилисане и само зато што се нису слагале са школским друговима или зато што су биле промискуитетне. Званичници су добиjали пристанак пациjената или њихових старатеља, мада многи нису схватали шта у ствари потписуjу. У многим државама ти програми су обустављени после Другог светског рата, када су такве

Недељковић: Сукоб Сокола и хрватских сепаратиста на приморју

22. јун 2012.

Осниваjући задруге Савез Сокола  Краљевине Југославиjе  радио  jе на унапређењу села. На почетку књиге  „Рад Соколске жупе Мостар у години 1933” као мото истакнуте су речи краља Александра о значаjу села : „Кроз све мучне периоде наше историjе, село jе било и остало будан чувар националних тековина и извор снаге… . Радити у правцу културног и привредног подизања нашег села, уз строго чување његовог националног карактера, значи одговорити дужностима садашњости и потребама нашег здравог и успешног развиjања у будућности.” Део соколског рада усмерен jе на рад у четама. Истицали су да васпитати сокола грађанина значи спремати га за соколски рад у селу. Прво средство просветног рада  било jе оснивање четних

novica-simic-povelja.jpg

Повеља општине Модрича постхумно додијељена генералу Новици Симићу

22. јун 2012.

Повеља општине Модрича, наjвише признање ове локалне заjеднице, постхумно jе додиjељена генералу Воjске Републике Српске Новици Симићу,саопштено jе из ове општине. Повеља ће бити додиjељена породици генерала Симића на свечаноj сjедници Скупштине општине на Видовдан, 28. jуна када се обиљежава Дан општине. „Видовданска недjеља“, у коjоj ће грађани и руководство Модриче обиљежити Дан општине и ове године ће традиционално почети сутрашњим приjемом начелника Модриче Младена Крекића за представнике борачких организациjа. Према програму коjи jе усвоjио Одбор за организациjу прославе, у недjељу, 24. маjа руководство Модриче и броjни грађани обиљежиће 20 година од пробоjа коридора на Дугим Њивама. У оквиру „Видовданске недjеље“ биће одржане броjне културне и спортске манифестациjе. На Видовдан

Парастос Јадовничким мученицима – 22.06.2012. у 12:00

21. јун 2012.

У петак, 22.06.2012. године са почетком у 12:00 часова у Храму Христа Спаситеља у Бањоj Луци биће служен парастос Јадовничким мученицима побиjеним приjе 71 годину у комплексу усташких логора Госпић-Јадовно-Паг. Парастос ће бити служен за не мање од 38.010 Православних Срба побиjених 1941. године за само 132 дана у овом комплексу логора.

12-beba-majke.jpg

Мајке страдалих бањалучких беба: Ни имена им нисмо дали

21. јун 2012.

Маjке беба коjе су умрле 1992. због недостатка кисеоника у инкубаторима, две децениjе тугуjу и осуђуjу. Преминуло jе шест дечака и шест девоjчица. Мислиле смо да су на сигурном, а умирали су далеко од нас. Прошло jе двадесет година откако jе због недостатка кисеоника, а окрутности политике, прекинут живот 12 беба у бањалучком породилишту. Шесторица дечака и шест девоjчица, углавном прерано рођених, страдали су у маjу и jуну, jер бањалучки Клинички центар ниjе имао кисеоника и лекова коjи би их одржали у животу. Бањалука и Краjина су тада биле одсечене од света, jер су хрватске и бошњачке jединице држале Посавину и контролисале све путеве према Србиjи. Одлуком Савета безбедности УН

kosovo_etnic.jpg

КОД КЛИНЕ ОБИЈЕНА ЈОШ ЈЕДНА СРПСКА КУЋА

21. јун 2012.

КЛИНА, 21. ЈУНА /СРНА/ – У селу Клинавац код Клине ноћас jе опљачкана кућа српског повратника са коjе су скинути сви прозори и унутрашња врата, те однесен намjештаj и покућство, рекао jе Срни предсjедник села Клинавац Јово Јовић.Он каже да су у Клинавцу и раниjе пљачкане и девастиране куће српских повратника, те да jе у селу остало jош само 10 кућа коjе вандали нису дирали, а у коjима живи 12 српских повратника.   Јовић додаjе да jе за наредни понедjељак заказан састанак са командантом КФОР-а за општину Клина и представницима Косовске полициjе од коjих преостали повратници траже безбjедност и заштиту.   “Уколико се настави са пљачкама у Клинавцу неће остати ни jедан српски повратник”, рекао

ПАРАСТОС ЗА СРПСКЕ ЖРТВЕ У ХРВАТСКОЈ

21. јун 2012.

БЕОГРАД, 21. ЈУНА /СРНА/ – У цркви Светог Марка у Београду данас ће бити служен парастос поводом 20 година од страдања Срба на Миљевачком платоу у Хрватскоj. Злочин се догодио 21. jуна 1992. године када су хрватске снаге мучки напале зону под заштитом УН и заробиле 40 припадника српске териториjалне одбране, док су пред очима припадника УНПРОФОР-а масакрирана 23 заробљеника. Ово jе био први напад хрватских оружаних снага на териториjу Републике Српске Краjине. Злочин на Миљевачком платоу камером су снимали починиоци, а видео-касета jе изнаjмљивана по видео-клубовима широм Европе. Упркос обиљу валидних доказа достављеним свим релевантним међународним и хрватским организациjама и институциjама за злочин на Миљевачком платоу jош нико ниjе оптужен. Према свjедочењу преживjелих, неки заробљеници су “вjешани о

Parastos_svijeca.jpg

САХРАЊЕНИ ПОСМРТНИ ОСТАЦИ ШЕСТОРО СРБА ИЗ ВИСОКОГ

21. јун 2012.

БИЈЕЉИНА, 20. ЈУНА /СРНА/ – Посмртни остаци шест чланова породице Вуковић из Високог код Сараjева сахрањени су данас на градском гробљу Пучиле у Биjељини. Неђо Вуковић, коjи jе у вриjеме масакра био сакривен у штали, рекао jе да jе гледао како му комшиjе муслимани убиjаjу оца Бошка, маjку Драгињу, брата Раjка, Раjковог сина Миодрага и браћу од стричева Здравка и Јеленка. “Из наше куће извели су оца, маjку, брата, братића, а на мjесто догађаjа дошли су и рођаци Јеленко и Здравко, коjи су били даље од нашег домаћинства“, рекао jе Неђо Вуковић и додао да jе међу починиоцима овог злочина познао Нисета Рамића, коjи jе признао убиства. Урош, преживjели брат

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА