Ако имате „Топничке дневнике“ – онда имате све. Хрвати су врло добро знали шта значе, па су их сакрили. То jе могао да уради само неко моћан, што се иначе приписуjе Карамарку, шефу ХДЗ-а и свих таjних служби у Хрватскоj Правник и дугогодишњи судиjа Саво Штрбац, своjевремено и секретар Владе Републике Српске Краjине, као дугогодишњи председник документационо-верификационог центра „Веритас“, за „Печат“ говори о борби за истину о страдању Срба у Хрватскоj, посебно кроз призму хрватско -српских правних битака пред међународним судовима.   Документационо-верификациони центар „Веритас“ jе вршњак Хашког суда и по годинама и по борби за истину, изгледа различиту, а за Србе недостижну. Хрватски генерали Готовина и Маркач су у

Наjвероватниjе створена за сасвим различиту намену, сребреничка афера из jула 1995. користи се опортунистички и игра значаjну улогу у процесу изградње муслиманског националног идентитета После завршетка етничких сукоба у Босни и Херцеговини (Босна, кратко речено) током деведесетих, идентитет jе играо кључну улогу у самоодређивању поjединих актера и у њиховом одређивању у односу на друге. У том jе процесу развиjање етничке посебности муслиманске заjеднице наjдаље отишло. То jе обележено покушаjем не само да се присвоjи одраниjе постоjећа одредница „Бошњак“ као искључива етничка ознака, већ и улагањем мање или више озбиљних напора да се произведе еx нихило целокупна инфраструктура националне припадности, укључуjући jезик и посебне културне и историjске наративе. Зар Исламска декларациjа Алиjе Изетбеговића не

Поводом 20 година (18. децембра) од смрти истакнутог ваjара Воjина Бакића обjављуjемо текст Софиjе Пеjновић из Архива Срба у Хрватскоj. Архив Срба у Хрватскоj изузетно jе захвалан господину Душану Матићу из Загреба, приjатељу Воjина Бакића, што jе у нама препознао чуваре успомена и поклонио нам  градиво коjе jе посjедовао, везано за живот и  рад великог кипара. У фонду се налазе документи из живота и рада Воjина Бакића, његове обитељи. приватне преписке и дописи, признања Хрватског друштва ликовних умjетника, скице, цртежи и фотографиjе Бакићевих радова. Оригиналне фотографиjе наjвећим су диjелом рад Тоше Дабца, умjетника фотографиjе. Г.Матић jе задужио Архив своjим приjатељством и указаним повjерењем, jер без њега било би тешко доћи до

Велики брат брине о нама, од Триглава до Вардара. Јер, наjновиjи српско-хрватски сусрети нису случаjни – попут сусрета првог потпредседника владе и министра одбране Александра Вучића са потпредседником владе Хрватске Невеном Мимицом усред Вашингтона? Лепо вас Велики брат упита – да ли бисте имали нешто против да се сретнете са господином Мимицом? Хаjде, реци Великом брату да сада не желиш сусрет са Мимицом. Нешто раниjе и сусрет министара спољних послова Србиjе и Хрватске, Ивана Мркића и Весне Пусић у Даблину. Па онда гостовања Стипе Месића и Иве Јосиповића на нашим телевизиjама. Међутим, оно што мене збуњуjе jесте став председника Хрватске у интервjуу на ТВ Б92, где господин Иво Јосиповић пита

Данас се навршава 21 година од злочина у селу Паулин Двор код Осијека, гдје су припадници Хрватске војске убили 18 српских и једног цивила мађарске националности, али до сада нико за овај злочин није одговарао по командној одговорности нити за премјештање лешева. Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао је Срни да су до сада за ово убиство осуђена само два припадника 130. бригаде Хрватске војске, која је извршила злочин, и то Никола Иванковић правоснажно на 15 година затвора, а Енес Витешкић неправоснажно на 11 година, послије двије ослобаћајуће пресуде. Штрбац је рекао да је то била регуларна јединица Хрватске војске чији су командни кадар и састав познати. Злочин се

Када му jе у родноj Канади био угрожен живот због тога што jе бранио истину, Џон Боснић отиснуо се у свет, а пут га jе, нимало случаjно, преко Јапана довео у завичаj његовог оца, где наставља неуморну борбу против империjализма САД-а     Има онаj виц, о Муjи коjи по доласку у Лондон вози десном страном улице, а када на радиjу чуjе обавештење:„Пажња, jедан помахнитали возач вози у погрешном смеру“, наглас повиче: „Какав jедан, има их на стотине!“ Управо тако jе и Џон Боснић, Канађанин српског порекла, могао да се осећа током свог животног путешествиjа, коjе га jе водило из његове родне „земље jаворовог листа“ у Србиjу, државу у коjоj jе одрастао његов

Примери су многоброjни. Несрећни људи се као пужеви увлаче у своjе љуштуре, у своjе куће и станове. Стиче се утисак да се на улицу излази у краjњоj нужди, jер им, поготову у великим градовима „нико не гарантуjе ништа“. Има ли утехе? Има ли лека? Једино молитва. Сада нам jедино молитва може отворити небеса, како би угледали бар искру божанске светлости. Погледаj Господе на муке наше и немоj нас презрети недостоjне и убоге. Смилуj се на нас ради страдања нашег и даруj нам дух трпљења и љубави, да будемо и останемо народ Твоj, достоjанствен и незлобив, чекаjући Твоjу вечну Правду и Истину. Амин. Извор: ЕПАРХИЈА ДАЛМАТИНСКА  

Вечерас (07.12.2012.) се у  у просториjама Светосавског културног клуба, ул. Бана Милосављевића 8  завршава циклус предавања „Мjесец сjећања на страдање Срба у XX виjеку“[nbsp] Тематску цjелину заокружиће Марко Јанковић, апсолвент на Одсjеку за историjу  на  Филозофском факултету у Бањоj Луци, предавањем на тему: „Општина Козарска Дубица у ратним сукобима 1995. године“. Након егзодуса српског становништва из Републике Српске Краjине, хрватско бошњачка коалициjа потпомогнута НАТО авиjациjом мjесеца септембра отпочела jе опсежну кампању осваjања териториjа Републике Српске. Након успjешно проведене операциjе „Маестрал“ у Западноj Босни, хрватски воjни и државни врх одлучио jе да изврши форсирање риjека Уне и Саве и тако развуче Воjску Републике Српске што jе више могуће. Зелено свjетло за извођење операциjе „Уна 95“ дао

У  село Врака код Скадра стигао часни крст коjи jе послао патриjарх Иринеj. Крст путовао неколико хиљада километара, од Београда преко Јерусалима и српских стратишта Јасеновца и Јадовног, па до Косова и Метохиjе. Претходно jе благосиљан на литургиjама у Пећкоj патриjаршиjи и Високим Дечанима. После неколико хиљада километара, од Београда преко Јерусалима и српских стратишта Јасеновца и Јадовног, па до Косова и Метохиjе, часни крст jе стигао у цркву села Врака. Село се налази у близини Скадра, у чиjоj околини живи око две хиљаде Срба. Претходно jе крст, коjи jе послао патриjарх Иринеj, благосиљан на литургиjама у Пећкоj патриjаршиjи и Високим Дечанима. Митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе, коjи jе служио литургиjу у